Srijeda ujutro točnije 29.06.05 jeda mali dečko odlučio je ugledati svijet.Kao da je znao da su se mama i tata nekoliko dana prije toga uselili u naše novo gnjezdo i da je tat sve pripremio za njegov dolazak.Nažalost mene su petak prije toga zadržali u bolnici ali to je već druga priča.....Puštena sam doma u utorak u 39 tjednu uz komentar da 2 tjedna ne očekujem ništa jel sam prvorotka....Nakon popularnih kucki i vizite dolazim doma i lagano uređujem ostatak stana ali bezuspješno jel su mi noge bile jako otečene.Utjehu sam tražila pod tušem,po krevetima pa čak i na podu ali od spavanja NULA.MM me nagovarao da odemo u bolnicu ali ja kao prava tvrdoglava bikica nisam popuštala i držala sam se kao pijan plota rečenice od doca da dva tjedna ništa.Stiglo je i jutro ali meni ništa bolje i sad mi je žao što mm nije ostao doma zahvaljujući mojem uvjeravanju da sam super.Tek štoje otišao sjela sam na krevet i briznula u plač,jednostavno me toliko sve boljelo da sam odlučila otići u bolnicu da vidim kaj se događa.U trnutku raščešljavanj kose nad kadom u meni je nešto kvrcnulo.Tek što sam spustila pogled već sam bila u zelenkastoj vodi.Zovem sve moguće da mi je puknuo vodenjak i da mi je voda puna mekonija na što je mm odlučio pozvati hitnu da me odvezu u bolnicu.zbod velike gužve na tom dijelu grada hitna je stigla nakon pola sata kad su već bolovi i strah za bebu bili neizdrživi.I tako stigla ja u predrađaonu u ruke bahate doktorive koja je potvrdila mekonijsku plodnu vodu i počastile me komplimento da od sala jedva vidi bebu na ultrazvuku :evil: NAZDRAVLJE!!!!!Slijedi brijanje po već obrijanom pa ludi i nezaboravni klistir koji je imao efekta tek na stolu u rađaoni :oops: .Najvjerojatnije od straha sam dobila visoku tempicu a bebica tahikardiju.Tu sam već pukla i molila sam sve moguće da mi pozovu mm(nakon sprdanja jedne od sestra ipak su ga pozvali) i doca K jel mi je on bio veza.Beskrajno mu hvala jel nas je spasio!došao je sa doktorom D i J jel je vidi da se više ne otvaram i da sam iscrpljena a i da bebi nije dobro.Trojac se odlučio za hitan carski.Bilo mi je jedino žao jel sam znala kako je mm želio prisustvovati porodu ali ipak kad je bebino zdravlje i život u pitanju sve ostalo nije bitno.Sestra me budi i krog maglu na jedva uzdignutoj ruci ugledam narukvicu i to me preplavila kiša emocija.čujem poznati glas i riječi "ljubavi sve je u redu....dobili smo sina i prekrasan je"bio je to naravno moj mm.Već drugi dan bez obzira na primalje odlučila sam tražiti svoju pahulju jel su moje cike čekale na njega.Zahvaljujući ovom forumu koji mi je pomagao u cijelij trudnoći bila sam uporna u dojenju koe mi je skoro bilo uskraćeno od strane jedne od primalja.rekla mi je da ništa od mojeg dojenja i od prsa i da nisam normalna,i da je bolje da ga oni hrane.Čast svima ali meni su ostali u glavi memorirani neki od postov lutonjice i primalj sam samo tako sprašila :D .Eto drage moje mi smo danas ponosni mama i tata malog Murena koji ima dva i pol mjeseca,a od rođenja je dobio 1780gr i 7cm i naravno na ciki smo........THE END
