Stigla i moja ljubav u rodilištu Podobnik
Evo i moje priče, dok mi zlato spava. Još smo u bolnici i uživamo u tretmanu, možda sam trebala pričekati dok se slegnu dojmovi pa onda pisati, ali možda nije loše imati i jednu priču dok su dojmovi još vrući :)
24.09. su mi počeli u 7 ujutro neki bolovi kao menstrualni i posumnjala sam da su to trudovi, sumnja je nestala kada mi je počela sukrvica nekoliko sati kasnije. Bila sam tako uzbuđena, već od ranog jutra počela sam natjeravati muža da mi pripremi muziku i laptop, da sredi još po stanu što treba, a on me smiruje da neće to tako brzo (kad se sjetim da sam ja bila uvjerena kako ću ja smirivati njega :mrgreen: ). Poručali smo kod njegovih, svima javili da očekuju noćas ili sutra ujutro dobre vijesti (mi smo uvijek tako brzopleti, rekli smo da nećemo ništa govorit dok sve ne prođe, a sad kao iz topa rekli apsolutno svima :mrgreen: ).
Trudila sam se što više spavati između trudova da skupim snage kao što su mi i savjetovale cure s ovog foruma kad sam od uzbuđenja krenula sa dopisivanjem, ali brzo sam se opametila i krenula u krevet, najbolja stvar koju sam mogla učiniti. Oko 23 i 30 krenuli turbo trudovi na 7min. Masirala sam se po leđima dok mi traje trud i skužila da mi to paše pa sam masiranje prepustila mužu (on je to tako dobro skužio i preuzeo na sebe). Disanje sam skužila odma iako nisam išla na tečaj i disala sam dobro cijelo vrijeme, jako je pomagalo. Negdje oko 4 ujutro krenuli još jači trudovi na 5 i 3 min pa smo krenuli u rodilište Podobnik. Uh kad naletiš na ležećeg policajca u trudu :shock: .
Toliko me bilo strah intervencija, dripa, rezanja itd. zbog čitanja loših iskustava pa sam cijelim putem molila Boga da su mi trudovi učinkoviti i da sam otvorena kako mi ne bi dali drip. Hvala Bogu bila sam otvorena 6cm :D . Brijali me nisu jer sam se sama. Klistirali su me (stvarno ništa strašno, apsolutno bez veze) i dosta je izašlo iako sam doma nekoliko puta išla na wc.
Dobila sam svoju rađaonu i svoj wc. Nakon tuširanja sjela sam na krevet a MM iza mene da me masira. Dali su mu neko ulje da bi masiranje išlo bez nadraživanja kože, stvarno super. MM mi je u potpunosti zamijenio epiduralnu, ne znam baš da bih izdržala bez njegove pomoći. Malo smo bili na nogama, malo na stolčiću, opet na krevetu. Bilo me po cijeloj rađaoni. Trajalo je dosta dugo a nisu me htjeli ništa požurivati jer sam tako navela u svom planu poroda. Kad sam bila skroz otvorena dala sam da mi probiju vodenjak iako sam u planu poroda napisala da to ne želim, ali nakon toliko sati muke i tako skroz otvorena mi je savršeno imalo smisla.
Stalno su me hvalili kako dišem, iako je malo teže išlo prodisavanje kad je bio nagon za tiskanjem. Neizdrživo, morala sam malo tiskati. To je isto dugo potrajalo, već ih je bilo strah da se mali ne nabije previše glavicom pa smo krenuli na krevet da provjere kako mi ide tiskanje. Išlo je dobro jer sam imala puno snage. Hvala Bogu na onom spavanju sa početka priče :) Kad se skroz spustio krenula sam tiskati za upravo ali već mi je oslabio organizam i trudovi su slabili. Šteta, trebalo je još par trudova da ga izguram. Tada sam se složila da mi daju drip iako sam prvo negodovala (sad mi je žao zbog toga). Drip mi je vratio one moje dobre i kvalitetne trudove i u dva truda izgurala sam svoje zlato vani.
Nažalost počela sam pucati puno prije nego što sam uopće počela jako gurati. Masirali su me i stavljali obloge ali ipak ništa nije pomoglo. Čak me i nisu htjeli rezati ali tako sam počela pucati da je to bio spas u zadnji čas da ne puknem još gore. Najviše sam se bojala epiziotomije, a na kraju sam popucala i još sam rezana. Pukno mi je cerviks, jako sam iskrvarila. Šivanje je katastrofa. Unutra nesmiju dati anestetik, a vani anestetik gotovo uopće ne pomaže. To je stvarno gore od poroda.
Rekli su mi da je vjerojatno tkivo bilo loše kvalitete jer sam imala dosta gljivica u trudnoći. Iako sam ja i prije znala malo raskrvariti za vrijeme seksa ako sam slučajno bila mrvicu suša tako da je moguće da ja eto uistinu dole imam lošije tkivo. Svakako su mi savjetovali da za iduću trudnoću poradim na imunitetu da bi onda trebalo biti bolje.
Što se tiće dripa, to nisam znala iako sam po forumu čitala hrpu stvari, a da sam znala možda bi me spasilo muke. Drip se prije davao svim rodiljama jer steže žile i smanjuje mogućnost iskrvarenja. To je prije 30 godina bilo jako važno jer se krv za transfuziju nije mogla testirati na hepatitis. Sam profesor mi je ispričao priču kako su neku ženu zarazili. Dobro danas se krv testira, ali isto bi mi bilo draže da sam ga dobila sat prije pa da me spasio od krvarenja jer poslije nisam mogla ni primiti svoje dijete koliko mi se vrtilo. Sad mi je bolje nakon transfuzije i uživamo. MM je samnom, dodaje mi ga na dojenje, nosi ga da podrigne, već smo prava obitelj :D
Svi su super ljubazni, da nema ove boli od šavova skakala bih od sreće :D
