Kad su vam vaše bebe "odrasle"?

Koji su to bili događaji, trenuci gdje ste stali i zamislili se nad činjenicom da stvarno odrastaju - nisu više male bebe?
Naš "slučaj": dogodilo se nedavno, iznenada, u trenutku kad sam ustvari prihvatila kao normalno da ne idem sama na WC, da u večini slučajeva cendra ako sjednem za stol i jedem, da je ljut ako želi odmah van, a ja bi sad još išla na WC, oblačila se, jela,... svejedno što.
Puno puta sam se zapitala da li radim nešto krivo time što sam imala stav, ok, to je normalno, proči će,... i nisam bila "stroga".
I "čudo" se dogodilo s 2 godine i 3 mjeseca. Mogu reči: idem prije na WC, pričekaj me, a odgovor je: ok, mama,...
Mogu reči: moram prije jesti i presvuči se, pa onda idemo, odgovor je: dobro mama,...
Mogu reči: ok, pogledaj još jedan crtić i dođi u krevet, idemo spavati, a da stvarno tako i bude.
Lagenemo u krevet i zaspi, ne trebam ga više nositi.
Zajedno operemo prozore, zastore, podove, skuhamo ručak, a da nisam 100 puta prekidala bilo koju od svih nabrojanih radnji, i da nisam na kraju luda od svega,...
Eto, moje dijete je "odraslo", i baš me je to sve zateklo i iznenadilo, ali srce mi je veliko ko kuća. :heart:

Znači mogu se nadati da će moje malo čudo za godinu dana možda biti takvo? Uh... meni je još to totalni SF.

Kad su me, negde sa 3 godine, nežno izbacili iz svoje sobe uz objašnjenje: ''Ne trebaš nam, sami ćemo se igrati :* ''. Znam da sam si skuvala kafu koju zbog pomešanih osećanja nisam mogla ni do pola popiti - mislim koji je gušt piti kafu a da te niko ne gnjavi :/

anemona,stvarno je lijepo pročitati nešto takvo,sigurno je to divan osjećaj kada donedavni praktički bebać postane razuman dječačić s kojim je moguć kompromis makar i u malim ali ipak bitnim stvarima :)
stvarno mu svaka čast kada s 2 godine ima toliko strpljenja i razumjevanja

Anemona odlična ti je tema, ja o tome već jako dugo razmišljam :)
N je otprilike u istoj dobi dostigla tu zrelost da smo se mogle dogovarati i pregovarati. Čak bi i ona meni nudila kompromise tipa: čekaj mama da samo ovo pogledam ili samo ovo napravim pa ćemo onda to i to i sl, što je meni bilo jako zrelo za tako malo dijete.

Najnoviji trenutak nam je da je s 2 godine i 7 mjeseci odlučila da se želi preseliti u svoju sobu u veliki krevet i ne želi da sam ja uz nju kao inače već "ona može sama spavati" :heart:
Totalno nisam bila spremna na to pa noćima nisam normalno spavala bez nje u sobi :oops:

Pa da, evo sad otprilike je to vreme kad i ja primećujem (2.5 godine). Nekako mi je prvo fizički porasla, više je devojčica nego beba, čak ni kad sisa nije mi više nekako bebasta.
A i ponašanje se promenilo, omatorila je nekako, mnogo priča, to su neke kilometarske rečenice, ma definitivno nije više beba!

Najnovija situacija od danas. Otišao je sam u prizemlje kod bake i dede malo se poigrati i nije se vratio nakon 30 sekundi po mamu, nego se je igrao cca 45 minuta i onda vratio na kat. :shock:
Kao što i netko reče, zatekao me nespremnu. :mrgreen:

Citiraj:

---

clumsy mom prvotno napisa

Kad su me, negde sa 3 godine, nežno izbacili iz svoje sobe uz objašnjenje: ''Ne trebaš nam, sami ćemo se igrati :* ''. Znam da sam si skuvala kafu koju zbog pomešanih osećanja nisam mogla ni do pola popiti - mislim koji je gušt piti kafu a da te niko ne gnjavi :/

---

X

Ista stvar - kad je mlađi napunio 3 godine, a stariji 4, diskretno su me izgurali iz sobe skoro istim riječima! :mrgreen:

ALI i dalje su moje bebe (stariji ima skoro 10 godina, pa ga zateknem ujutro kako grli omiljene plišane igračke... mlađi se jučer zavukao u naš krevet i tražio da ga češkamo...). :heart: Valjda mame uvijek nađu nešto takvo... ;)

Veliki mi je postao nekako "preveliki" kad se mali rodio. Odrastao je preko noći. Jedino što to mene koji puta rastuži.... on je pravi pravi veliki dečko. Nekako mi se to preko noći dogodilo. Jedan dan beba, drugi dan veliki dečko. Čak su i tete u vrtiću primjetile tada kako se nekako uozbiljio i odrasao preko noći. Sad bih najradije zaustavila vrijeme da se to i sa malim ne dogodi, a kad se dogdi... uvijek možemo ići na treću bebicu..... :)

znam da smo mi još sasvim daleko od vašeg pojma odraslosti, bebuška ima tek 13 mjeseci, ali kad sam pročitala odmah sam znala odgovor.
meni je ona prestala biti bebica, i krenula na put do velike curice kad sam joj ja skidala hlače, a ona digla nogu da izvučem nogavicu. nije to ništa epohalno, ali mene je to ful začudilo.
cura moja velika

Citiraj:

---

rossa prvotno napisa

znam da smo mi još sasvim daleko od vašeg pojma odraslosti, bebuška ima tek 13 mjeseci, ali kad sam pročitala odmah sam znala odgovor.
meni je ona prestala biti bebica, i krenula na put do velike curice kad sam joj ja skidala hlače, a ona digla nogu da izvučem nogavicu. nije to ništa epohalno, ali mene je to ful začudilo.
cura moja velika

---

Baš prekrasni, jednostavni i svakodnevni trenuci, a toliko značenja imaju u sebi. :)

stvarno prekrasno..
anemona tvoj sinčić postaje pravi dečkić :)
jedva čekam imati svoje

oko 2 godine i 3 mj...
sam želi ići na wc (mi ne smijemi ući osim ako nas zove a to je samo za brisanje guze), sam se oblači, skida, obuva, slaže svoju robu (je da je to grozno :mrgreen: al cijenim njegov trud i ne prepravljam kad on složi)
neda se hraniti, zaigra se sam dosta dugo

ovo je sve nekako došlo odjednom...a inače svakih par dana komentiramo kako se promjenio, postaje zreliji...radi se o sitnicama, al nama jako bitnim :)

Iva ima 2 god i 8 mjeseci i naučila je reći slovo R, sad govori tako čisto :shock: , e mene je ovo definitivno uhvatilo nespremnu :oops: Iako ga sad koristi kad treba i netreba, plaža je sada praža :lol:

Evo sinoć je "Tujepapica" napokon postala Crvenkapica. :mrgreen:

kad se prvi put sam skinuo i išao piškiti u wc,
kada ga nosim, pa njegove noge udaraju u moja koljena,
kad jede sam,
kad se igra sam..
ima puno tih situacija kad vidim da više nije beba, nego pravi veliki dečko!

Anemona nekako sam svjesna ti činjenica ovih dana. Nekidan se igra sa sekom u sobi i ja dođem provjerit šta radi, a ona mi kaže (2 god. i par mj.):" Ajde ća mama mi igramo!". Ostala sam u čudu.
Istovremeno se veselim zrelosti i žalim za tako lijepim, a tako napornim vremenom kad je bila beba.

Odrasta svaki dan.
Baš jutros je pitam: Jesi li ozdravila? Prehlađena je zadnjih par dana i dosta kašlje.
Odgovor je bio: A nisam baš.

Tocno oko drugog rodendana, prvi put sam rekla "idem na wc" a on nije urlajuci potrcao zamnom nego se ostao igrat u sobi. I odonda je svaki put tako. Sad se sam skida i sam ide piskit, prica u recenicama, igra se sam i po sat vremena, jako dobro zna razliku izmedu onog sta se smije i sta ne smije, mogu mu objasnit sve i vidim da me razumije. Postizemo kompromise. Cak primjecujem i smisao za humor koji me uvijek iznova iznenadi. Ne zeli vise spavat u kinderbetu, iako je spojen s nasim krevetom.
Kaze mi tocno sta zeli i kad zeli, zna mi reci kad ga nesto boli.
Ma bas je jako "odrastao" u zadnjih par mjeseci... :heart: