nakon tri ivf/icsi postupka ja ostala trudna i nije bilo sretnijih ljudi na svijetu od mm i mene kad je beta pokazala 11 dan od et-a 31.5...
trudnoća je bila ok ako zanemarimo, veliki strah koji nas je stalno pratio i pitanje hoće li sve biti ok i velike mučnine prvih 4 mjeseca.
termin mi je bio 27.11, ali 15 .10 sam završila u bolnicu jer beba nije napredovala,tj. nije dobivala na težini, tako sam ležala na odjelu, svai dan ctg i četvrtkom ultrazvuk da se vidi jel beba dobila na težini.
u četvrtak 05.11.09(taman taj dan doktor je trebao vidjeti hoće li mi morati potaknuti porod jer su protoci oslabili) u noći oko 2sata kako sam se okrenula u krevetu nešto je malo procurilo, ja mislila da sam se upiškila, digla se , otišla na wc i vratila u krevet, no čim sam legla procurilo je malo više, tad sam otprilike bila svesna da mi curi plodna voda, bila sam presretna zbog skorašnjeg susreta s malom mrvicom , ali i prestrašena i uzbuđena.
Sestra me odmah odvela u predrađaonu i doktor me pregledao, otvorena 1cm i plodna voda je skoro skroz iscurila, nisam ni znala da ima toliko te vode :lol: , bolove nisam nikakve osjećala i dr. me prikopćao na ctg i ostavio me da ležim.
oko 4 sata pitali su me imam li kakve bolove, ali ništa me nije bolilo. Dobila sam oko 6 sati klistir i dalje me ništa nije bolilo, šetala po hodniku, moja mrvica se spustila skroz nisko i umirila se , to mi je bilo čudno jako jer je inače tulumatijo u trbuhu.
U 9 sati kako i dalje nisam imala trudove , a nisam se ni otvarala dali su mi gel. To je ljudi moji gore nego išta, bar tako mislim. Već nakon 10 minuta počeli su trudovi, nakon uru vremena poslali su me šetat , a ja sam već tada jedva stala na nogama(inače imam veliki prag boli)i tako šetam ja, napravim dva koraka i onda me presjeće i ja se trudim skoncentrirati na disanje , duboki uzdah i izdah, i bude malo lakše.
Nakon nekog vremena, neznam koliko sam šetala, jer sam izgubila pojam o vremenu, a satovi u rađaoni nisu radili, morala sam leći u krevet. Držala sam se za rub kreveta, disala, a trudovi su bili sve jači i jači , nije bilo nekog razmaka između trudova, nekad bi dva truda došla istovremeno, pa minuta razmaka pa opet trud... Sad više nisam mogla trpit više bolove i iako sam bila protiv epiduralne zatražila sam je, dr. je rekao dobro, ali nakon šta vidi koliko sam otvorena.
U 13 sati bila sam otvorena 8cm i dr. je rekao , e sad je kasno za epiduralnu i dali su mi samo inekciju voltarena, ali kao i da nisu.
Ubrzo su me poslali u box, bolovi su bili strašni, nisam vikala, samo glasno disala, i dalje mi je odgovarao duboki uzdah i izdah, ali ctg me živcirao jakooo.
Došao doktor u 14.10 i rekao ajmo noge na držače(ja nisam bila u stanju dignit noge , pa mi ih je on podigao i rekao da tiskam, imala sam jak nagon za wc tako da mi nije bilo teško se prepustiti tom osjećaju.
U tri tiskanja , u 14.18 sati na svijet je došlo moje sunce malo, veliko 50cm, i teško 2980g, a rođen je tri tjedna prije.
Zaplakao je on i ja s njim i odmah su mi ga stavili na grudi, skupio se , umirio se i pogledao me svojim velikim okicama.
Meni je srce lupalo, tresla sam se i plakala, neopisiv osjećaj. Nisu me puno rezali, imala sam neka 3, 4 punta i to je to. sljedeća tri dana učila sam ponovno normalno disati .
odmah sam počela s dojenjem, nije nam baš najbolje u početku išlo, ali se nismo predavali.
Moj mali mate dobio je žuticu treći dan tako da smo ostali 10 dana u bolnici i onda došli kuće.
Tata nas je jedva čekao, nije spavao tri noći jer kad bi mate i spavao on ga je morao gledati i nije mu se mogao prestati diviti. Jučer je naše sunce napunilo mjesec dana, jedemo jako dobro, imamo 3600. i ne prestajemo mu se diviti i još nam sve izgleda kao san. Pa mi smo postali roditelji !!!
ponosni tata i mama i njihova zlatna medaljica šalju vam puno :* :* :love:
