Dan kad je došla naša Sarica
Docekala ponoc, cekajuci trudove, al nista. znala sam da ujutro moram na kontrolu i da ce me sigurno zadrzat s obzirom na skoro 42 tjedna i nadala se da ce krenut tokom noci. ujtro se probudili, i dalje nista, pa sam rekla dragom da idem cim kasnije na kontrolu, jos u nadi da ce krenut. nista, oko 10 otisli, vec oboje iscrpljeni od iscekivanja i nervoze i tjesili se u autu kak ce za tjedan dana sve bit gotovo. taj dan je radio dr. ivicevic s kojim su me svi isprepadali, kad sam usla bio je jako ljubazan, raspricao se , ispitivao me, objasnjavao kaj radi - sve sa smjeskom, i onda odjednom kaze, " evo da vidimo vodu, mora bit mlijecna il bistra i zastane i sa panikom kaze - zelenkasta, hitno u rađaonu bez ikakvog setanja i slicno ". citam kaj je napisao,- prijem u rodiliste, HITNO ctg, cim prije amniotomija. jedva sam dosla od straha gore, nisam ni lift cekala nego pjeske, onaj papir mi se samo tresao u ruci. prepala sam se da se moji strahovi ne ostvare, da se nesto s bebom ne zakomplicira. stavili mi ctg, bio je skroz uredan pa sam se smirila jer sam znala da je malena dobro. onda je sestra pitala dal da daje klizmu, i ja sam trazila da daju, to je bilo malo neugodno jer je radila pripravnica pa joj je onaj kateter izasao van i svasta s njim :roll: . al dobro. zvala sam mm a da odma krene prema bolnici, seki sam isto javila i cula sam joj suze u glasu. svi smo se malo prepali. oko pola 13 bila sam u rađaoni, brzo je dosla dr. da probusi vodenjak, to je bilo jako neugodno i agresivno, ozbiljno sam se zabrinula da nije ozljedila malenu, jer prosli put nisam ni osjetila taj postupak, pa necu imenovat tu dr., dosla i otisla bez rijeci i pogleda no hvala Bogu vise ju nakon toga nisam vidjela. u 12 : 50 stavili mi drip 25 kapi, kojeg sam se neopisivo bojala i ocekivala neizdrzive trudove. e da, a prije toga mi je ona ista pripravnica uvodila kanilu - vene ko grane na rukama, dosta me bolilo i pukla joj je, a bila sam sva isprepadana i nervozna zbog plodne vode pa sam ju zamolila da pozove nekog drugog jer zbilja ne mogu psihicki podnosit i bespotrebno pikanje, poslije mi je bilo jako krivo zbog toga jer sam ju stavila u neugodnu situaciju,al tog trena si nisam mogla pomoc.
onda je dosao moj dragi, odma mi je sve bilo lakse, i zvala sam sr. Blazenku koju znam pa sam se osjecala sigurnije. trudovi su brzo krenuli, ali su bili blagi i ne precesti, cak sam mislila da su prerijetki i da necu jos sto godina. sr. Blazenka je dolazila i rekla da vidi da su trudovi super i pitala kak se ja osjecam, pojacala je drip na 45 kapi. svi su cijelo vrijeme bili skroz ljubazni, kad sam trazila kahlicu ponudili su da odem na wc i otkopcali me, kad sam se vratila rekli su da ne moram lezat, da mogu stajat ak hocu, al meni je vise odgovaralo lezanje. i legla, zazmirila i cekala svoju mrvicu, tudovi su stvarno bili " prepristojni " - samo sam pjevala u sebi refren jedne pjesme i prepustila im se. ispod jastuka sam imala skriven mobitel, u pola 16 me zvala kolegica - bila sam tolko dobro da sam joj se htjela javit, al sam se bojala da mi ne uzmu mob. i dalje ja pjevala i mirno i tiho lezala, al me je pocelo jako smetati ono udaranje i lupanje spremacica po kantama i glasan razgovor sestara pa sam po tome znala da sad vjerojatno stizu oni jako bolni trudovi i iskreno, jako sam ih se bojala pa me pocela hvatat panika od onog sto treba doc. trudovi su bili rijetki i zabrinula sam se kolko jos.. i odjednom 3 jaka truda koja sam morala prodisat, na pocetku sam rekla da ne zelim nista protiv bolova i da cu trazit ako treba. tad sam trazila da mi daju spasmex da ne uspavam bebu sa dolantinom, sestra mi je rekla da bebe odma po rođenju dobiju antidot za taj lijek tak da ih ne uspava. ipak sam rekla da hocu spasmex i rekla mi je da mogu dobit 3. i dala mi prvi. dr. me tad pogledala i rekla da sam otvorena 6 -7 cm. tad sam se jos vise prepala - mislim si , samo??? nakon toga sam imala 2 jako jaka truda, totalno sam im se prepustila ( hvala vam - to sam tu procitala ), mm mi je reko da sam za 1 sat gotova, a ja njemu da nema sanse, da sigurno jos bar 2 sata i da se uzasno bojim kolko jako boli i da hocu da mi daju dolantin da se malo odmorim dok djeluje tak da imam poslije snage za tiskanje. on je pozvao dr. da dođe i rekao kaj hocu, ona je rekla da ok, al da me mora prije pregled, gleda i kaze -" nema dolantina, gotovo je, 10 cm, idemo tiskati ". ja sva u soku, pa prije pet min, 6-7 cm, nisam mogla vjerovat, uopce se nisam stigla pripremit, snac. i krenula sam s izgonom, sr. Natalija je htjela izbjec epiziotomiju, par puta tiskala i slabo, osjetila sam da cu puknut i rekla sam joj da mora rezat jer osjecam da ce puknut, i dobro da je slusala jer i uz epi sam pukla s druge strane i prema guzi. molila sam sestre da mi pridrzavaju noge jer su automatski isle dolje. uglavnom, hocu rec da su sve bile predivne i predobre i jako sam im zahvalna - Natalija, Lidija, Silvija i dr. Dijakovic. nasa Sarica :heart:
najljepsa na svijetu se rodila u 16: 46, 3930 gr i 52 cm. odma su mi je stavili na prsa i drzala sam ju dok su me sivali. sivanje je bilo najbolniji dio price, al to nije vise ni vazno. osjecala sam se presretno, uzbuđeno, skroz u nevjerici da sam imala tako malo bolan porod, zapravo samo 5 trudova je " bolilo " tri onako, 2 jako. nakon poroda sam telefonirala 2 sata, kad su me dovezli u sobu odma se isla istusirat. cijeli boravak mi je ostao u lijepom sjecanju, trazila sam pedijatricu da mi malenu nose na dojenje na zahtjev, to sam i dobila, osim zadnju noc nazalost... al evo, imam i mlijeka i presretne smo sto smo doma... evo, na brzinu, pa je zbrda, zdola, al to je uglavnom nasa pricica, totalno inducirani porod, ali stvarno bezbolan.
