produženo dojenje i prebirljivost u prehrani

Iako znam da ima dosta tema o nejedenju klinaca, htjela bih čuti iskustva mama baš s ovog podforuma o tome koliko su vaša dugodojena djeca prebirljiva u prehrani?

Moj sin sad ima 2,5 godine, težak je 17 kila koje je natukao uglavnom od dojenja, s godinu dana težio je 15 kila, 6 mjeseci isključivo dojen, nakon toga dohranjivan prema tablicama da sad ne duljim, dohranu dobro prihvatio, no nikad baš nismo dogurali do više od 2 obroka krute hrane dnevno u toj dobi i to uglavnom u komadićima, pasirala nisam gotovo ništa.
Kad je krenuo u jaslice s godinom dana tad počinje brljaviti s prehranom.
Do navršene godine nije probao slatkiša, u jaslicama su im počeli davati napolitanke pa ih je od mojih ukućana na moje opće zgražanje dobivao i tamo, ne previše jer sam ja ko kobac.
Tu je skužio kako je baš fino papati slatko i prestao je polako, ali sigurno jesti meso bilo koje vrste, bez obzira kako pripremljeno i onda gotovo sve redom izbjegava znači i povrće, jedino što hoće je mrkva i cikla.
Sad kad je veći i više zna, glavni mu je argument da mu nešto nije fino i neće niti probati.
Meni mu se sveo na par namirnica među kojima doslovno moram žonglirati kako bi unio dovoljno vlaknastog da ne bi imao problema sa pražnjenjem crijeva i kako bi unio dovoljno vitamina.

Inače je veoma bistro, izrazito brbljivo dijete, zaigran, sve 5+ osim ovog nejedenja zbog kojeg sam na rubu pameti jer više ne znam šta da mu kuham,a s druge strane gledajući njemu kilograma ne nedostaje, a kakva mu je krvna slika saznat ću sutra.

U biti, najviše me sve ovo nervira jer ne znam ima li to ikakve veze s tim što on još uvijek doji (u biti on doji jako puno, čak i sve više i ne vidim tome kraja) jer malo, malo pa čujem od drugih kako to vjerojatno ima veze jedno s drugim.
Sad mi je čak i moja turbo prodojeća pedijatrica rekla da će početi jesti kad prestane dojit i da nek mu ukinem jer je bilo dosta.
I drugo radi čega me nervira je to što od isto tako nekih mama koje su dojile čujem komentare kako njihova djeca jedu jer su one stroge oko jela.
Svaki, ali svaki dan kuham ručak tuto kompleto baš zbog toga da ima svježe i ovo me ubija.
Da kuham toliko grozno onda bi barem kod nekog drugog htio jesti, ili u vrtiću, ali nigdje neće.
Moje dijete ima takav karakter da nikakva prisila bilo koje vrste kod njega nije moguća. Kod njega pali jedino rasprava,a kad o ovome raspravljamo on mi kaže da je još mali i da neće jesti jer je još mali :lol: :lol: .
Da mu na silu utrpavam hranu mislim da nema smisla, a nema smisla ni ovo moje nerviranje.

Da čujem kako jedu ti dugodojeni klinci.

...ne bih htjela da netko zaključi da je moje dijete zamijenilo pravu hranu slatkišima-nije, jer sam zaista ko kobac i u vječitom sukobu sa svima koji bi mu rado dali svakakvog mogućeg junka, no ne mogu ni sve vidjeti ni spriječiti da on pojede jer i u samom vrtiću dobiju čokoladne kekse, grickalice i ine gluposti nakon spavanja, makar kao provode projekt zdrave prehrane.
Ne biu me sve skupa toliko ni nerviralo što on tamo pojede koji keks ili glupost da je prije toga pojeo ručak.
Doma to ne dozvolim dok se, na sreću ipak dovoljno rijetko u sve ne upetljaju bake koje uvijek nude gluposti :-(

Pa mogu ti reci da moj S. skoro do druge godine nije jeo moze se reci. Mislim to su bila teska natezanja, onda je jednostavno polako poceo jesti skoro sve sem slatkisa. Prvi put je probao kockicu cokolade sa pune 3 godine. I sad ima faze kad jede ko blesav da ga ne mozes nahraniti a ima dana kad ne jede skoro nista. Tako da sam ja misljenja da to nejedenje jednostavno nema nikakve veze sa dojenjem, nego su to jednostavno prolazne faze.
A mislim da nemas brige on je ipak napredan decak
:heart:

Dojenje nema puno veze s jelom. Moj je totalni zderonja. U pocecima je dohrana isla polako, onda se oslobodio. Jucer je povracao. Nije n i povratio do kraja vec je gulio bananu. Za 3 mjeseca ce imati 4 godine.
I kad kuhas - kuhaj za svoj gust, a njemu nudi i dalje.

zaključak pedijatrice na činjenicu da moj A. ne jede meso je da nije navikao :? i sljedeće pitanje je bilo :-A. jel još sisaš?
Onda mene pukne ovo:
-nije navikao-ona sigurno misli da mu ja ni ne nudim, a ja mu nudim svaki dan na razne načine pripremljeno.

-još doji-doji predugo, a vjerojatno se meni ne da dokazati da treba prestati.

-ako sutra hemoglobin ne bude uredan, opet ću čuti kako ga moram pritjerati da jede meso, a ja ne znam kako bih ga pritjerala i ne bih se nervirala da hoće jesti povrće u kojem to može nadoknaditi, ali on neće.

-drugi ljudi mu daju slatkiše koji mu ionako loš apetit za kvalitetnom hranom ubiju do kraja-ja krenem šiziti na te druge ljude, koji na kraju dođu do zaključka, blesavog ali tako oni zaključe, da im ja ne dozvolim da oni usrećuju dijete i ja sam njihova neprijatelj, mrzim ih itd.

ma kad ovo napišem i pročitam, dade se zaključiti da ja imam problem a ne moj sin :lol: , ali ja si ne znam pomoći.

obje kćeri su dugo dojeće.

starija je dojila do 4,5, sad ima 6 godina i dakle ne doji već skoro 2 godine : izbirljiva je u prehrani, ne voli probati ništa novo, živi od mesa, krumpira, tjestenine i mandarina

mlađa ima 2 godine i 9 mjeseci, još uvijek doji: obožava jesti, obožava isprobavati nove okuse, voli ekperimentirati s hranom, pravi je gurman, jest će sve što joj ponudiš

Ne znam u kojoj kombinaciji zivis, uglavnom ja sam na katu iznad svekija. Dugo sam se zivcirala na to sto im daju jesti, ali sam konacno nakon par godina odlucila ovako:

- ja ne dam slatkise osim cokolade u moj stan
- kad mi bilo gdje dodju s hrpom bombona u ruci ja im to uzmem uz objasnjenje da mi to ne jedemo i da to doma nosit nece (uvijek im uvaljuju za doma jer znaju da im branim)
- kad su im par puta donijeli slatkise pred donositeljima sam podijelila djeci iz susjedstva, vise ne donose
- za ostalo me nije briga, jer na to ne mogu utjecat - znaci kad dobije u vrticu bonbon ili cokoladicu, ok, to je izolirani incident


Ono sto sam primijetila je da i sami pocinju naokolo govoriti - mi to ne jedemo. Samo treba biti uporan.

Citiraj:

---

Lutonjica prvotno napisa

mlađa ima 2 godine i 9 mjeseci, još uvijek doji: obožava jesti, obožava isprobavati nove okuse, voli ekperimentirati s hranom, pravi je gurman, jest će sve što joj ponudiš

---

ja imam dvojicu ovakvih; prvi je dojio preko 3,5 godine, drugi s 1,5 godinom naveliko cica. obožavaju sve vezano za hranu, od pripreme do konzumacije. na prste mogu nabrojati što ne vole. maleni iz ladice uzme "vrtićku kuharicu" pa lista. :mrgreen:

jedino što sam kod starijeg primijetila - kad je prestao dojiti počeo je piti kravlje mlijeko u većim količinama.

Prva - dojila do 3 godine - jede sve, obožava povrće i voće, sve je možeš nagovoriti da proba, prihvatila dohranu negdje sa 7 mjeseci

Druga - dojila do 2 i pol godine - jede juhu, sir i vrhnje, kruh i tjesteninu, voće i povrće nula bodova, ništa ne želi probati, prihvatila dohranu tek sa 11 mjeseci, užas živi, može živjeti na tekućini cijeli dan

Treći - sad ima godinu i sitno, dohranu je odbijao do 9 mjeseci...već sam mislila opet jedan izbirljivac, ali kad je krenulo super jede, iako sve mora sam prvo probati, nema šanse da mu samo tako uvališ nešto u usta

Evo, moj B. ima 2,5 godina jos doji i odlicno jede, voli raznovrsnu hranu, povrce, stvarno super. Najstarijeg sam dojila samo mjesec dana i uzasno je izbirljiv. Sto ide stariji sve je gori. Ima tri vrste jela koju jede sve drugo mu se gadi. Pogotovo mlijecni proizvodi: jogurt, sir i sve sl.

Nađa ima 2.5 godine, još sisa.
Probirljiva je, ali nekako nam ipak preovlađuje zdravo. Jede žitarice, voće obožava.
Meso do skoro uopšte nije htela. I imala je nizak hemoglobin, i sve što kažeš je i nama dr govorila, čak nas je jednom (mene i MMa) u hodniku, pred sestrom prozivala da detetu ne dajemo meso. Ignorisali smo sve to. Jela je ribu. Sad ribu slabo jede, ali meso hoće stalno.
Sa povrćem se prilično natežemo od početka dohrane ali gledam da joj uvalim dnevno bar tri kašike, za ručak, u supi ili nekako. Nekad smaže da ne mogu da poverujem, ali češće je natezanje.
Slatkiše dobija, i u kući žicka (čokoladu i sok, ostalo ne dolazi u obzir). Oko čokolade još i pregovaramo, ali sok je ... uf. Do valjda druge godine ga nije ni probala, a sad.... Kad uhvati onu cevčicu, ne diše dok ne iskapi :roll:

bi li upalile iscijeđene naranče i mandarine, može i razvodnjene? ili voćni (i povrtni) sokovi iz sokovnika?

kod nas se pije samo voda (usprkos svesrdnom trudu okoline) pa je sok od naranče atrakcija...

došao nalaz krvi.

dijete mi ima hemoglobin 133, a željezo 17.1.

veli dr. da se očito jako dobro željezo apsorbira iz MM, a nek ga nastavim učiti jesti meso.

meni najbitnije u cijeloj priči da mi je dijete zdravo, a ovu probirljivost ćemo nekako s vremenom valjda svladati.

i nek mi onda netko kaže da dojenje u ovoj dobi nema nikakvu nutritivnu vrijednost.
dobro, moj A. zaista puno doji kad se prikopča nakon mog radnog dana, i noću još doji dosta i meni je to već dosta naporno jer se ne odmorim ko čovjek, ali sad se barem neću brinuti da je u nekom deficitu.

i dalje nisam 100% sigruna ima li probirljivost ikakve veze s dojenjem, iz vaših iskustava bi se dalo zaključiti da nema, da je to jednostavno dio djetetovog karaktera.

ono što mi pada na pamet je da bi moglo imati veze s opreznijim karakterom djeteta, jer moj A. je izuzetno oprezan od kad se rodio, nikad ne srlja, uvijek sve dobro preispita tek onda krene.

pretpostavljam da otvorenija djeca lakše probavaju novu hranu i drugačije okuse baš kao i druge stvari u životu, ili se varam??

Citiraj:

---

pretpostavljam da otvorenija djeca lakše probavaju novu hranu i drugačije okuse baš kao i druge stvari u životu, ili se varam??

---

haha
pa eto, moja teška probirljivica je inače ekstremno otvorena i hrabra :mrgreen:

a moj stariji gurman inače ne srlja bezglavo u nove situacije ;)

[quote="rvukovi2"]i dalje nisam 100% sigruna ima li probirljivost ikakve veze s dojenjem, iz vaših iskustava bi se dalo zaključiti da nema, da je to jednostavno dio djetetovog karaktera.

[quote]

Ja sam sigurna da probirljivost nema s dojenjem, niti karakterom već je netko gurman/uživa u hrani i novim okusima/, a netko jednostavno nije.

Super za hemoglobin. :)

2,2 godina, dojena do nedugo - ne voli probati nove stvari, meni joj je dosta jednoličan (bar se meni tako čini - žongliramo sa nekoliko vrsta voća, povrća i žitarica, meso neće niti pod razno, uvalim joj ponekad sitno sjeckano u juhi).
Jede kao kakvav jednogodišnjak, dakle, sa maaalo soli, uglavnom kuhano, voće svježe ili kao sok.
Od slatkog jede tu i tamo nutellu u palačinkama ili komadić čokolade ali dobije lišajeve pa već i sama viče "Doći će mi hrapavo!" :mrgreen:, drugo ništa.

No, zdrava je, pa se ne brinem prečesto i predugo...

No, kada bolje razmislim, MM ima sistem da od 100 vrsta pizze ona UVIJEK bira isključivo miješanu, od 100 vrsta sladoleda UVIJEK bira isključivo vaniliju - biti će da je genetski neraspoložena za nove vrste hrane.

G1 dok je puno dojio nije nikako volio meso: živio je na voćnim kašicama i mom mlijeku, ali kada smo drastično smanjili dojenje počeo je puno više jesti meso i piti kravlje mlijeko (i na moju žalost izbacio voće). Ja sam si to protumačila kao unutrašnju potrebu organizma za više bjelančevina. Dosta nepovjerljiv prema hrani (i svijetu).

G2 malo se stalno borimo s anemijom, uvijek rado pojede meso. Sad smo nedavno smanjili dojenje, ali oduvijek je bio otvoren prema novim namirnicama. Nekidan samoinicijativno jeo kiseli kupus (što stvarno nisam očekivala od dvogodišnjaka)...

L ima 18 mjeseci, sisa 5-6 puta dnevno, jede voće, povrće, meso, ribu, zapravo sve što nam je na meniju, a najdraže joj je maslinovo ulje s malo kruha :? . Dohranu je prihvatila sa 10 mjeseci. Pije samo vodu.

Dakle nakon svega pročitanog vidim da stvarno nema pravila.

moj ima skoro 2 godine, jako puno doji, čak je debeljuškast i super napreduje, ali kad pobrojim što je od druge hrane pojeo, to mi je za ptičicu, a ne za dečka od 2 g. ja sam uvjerena da mu ni ne treba jer stvarno puno pojede mlijeka, i to me u stvari previše ne brine, al me brine da li mu čega fali u organizmu, ipak to traje već dugo.
na žalost, nama je na testovima hemoglobin bio nizak, ne sjećam se točno kolko, pa nam je dala pedijatrica sirup ferrum lek. međutim, on taj sirup ni pod razno neće progutati, kao ni bilo što drugo za piće osim vode. ja ne znam u što bih mu ga uvalila, a i pitanje da li bi imalo efekta da ga samo tu i tamo uzme. meso i povrće hoće, ali to su mizerne količine. bojim se da će sad opet bit loš nalaz.
Imam par pitanja:
-Ako neko zna, da li su ti sirupi uopće dobri, tj. efikasni i imaju li neke loše efekte?
-što drugo da probam da popravim to željezo?
-kolika je uopće frka što je malo anemičan? znam da kažu da utječe i na razvoj motorike, inteligencije i štošta, što je od toga točno?
-da li to mogu popraviti tako da ja pijem neke preparate željeza?

Još da doprinesem primjerom izbirljivosti :)
Drugi sin mi je dobro i raznoliko jeo dok je još dojio i bio manji, ali već dugo jede dosta izbirljivo, ništa novo neće probat, nikakvo voće više neće, ništa crveno, ništa kiselo, smrdi mu svaka salata, cedevita, salama, sir...

Jede manje nego što bih mislila da mu treba, ali to sam već pregrmila, jer sam takva bila i ja, i moj stari, i njegov stari..a uglavnom uvijek zdravi. Al ono što jede, to baš krene s apetitom i veseljem, hoće i kuhat i kupovat po placu, i postavi stol....i ono mislim super sad će to pojest, a on nakon 5 žlica zbriše od stola...eventualno ga možeš zaigrat i dodat još koju žlicu al to je uglavnom to. a ako pojede npr. sladoled u parku nakon vrtića, aj Bog ručak, džaba sam kuhala, do večeri nije gladan. Ako je s nečim okupiran, NEEEEE ĆUUUU JEEEEEST, dobro da još ne dobijem nešto u glavu. Tu pomaže malo držati se rutine i ritma, nekako izbjeć da do toga dođe.

Sjećam se da je Juul u onoj knjizi Hura! Idemo jesti! pisao nešto u stilu: ako ga vi možete gledat da mjesec dana jede samo špagete bolonjez, onda mu ih kuhajte svaki dan. ako ne možete to podnijet, to mu morate pokazat. on kaže i da svi problemi i sve što dijete hoće reć najviše dolazi do izražaja za stolom.
Drugi pak misle da nam oni s time Ne mogu više! hoće privuć pažnju upravo na to i jedino na to: da im je dosta. (čini mi se Gonzales)
al ne možete ih natjerati da otvore usta kad oni neće, mislim da se većina autora slaže da nema svrhe prisiljavati i podmićivati.
još jedan savjet je Stavi pred njega i za dvadeset minuta makni. kraj priče. ne nutkaj, ne broji zalogaje, ne pitaj zar ti je već dosta i sl...
no dobro, to nema veze konkretno s dojenjem, već općenito, i sigurno o tome ima još puno na drugim topicima.
ako neko zna nešto o željezu, bila bih zahvalna da mi ukratko napiše...dok ja nađem neku knjigu pa dok pročitam..da l da se sekiram ili ne

Evo koliko ja znam ne možeš ti uzimajući preparate gvožđa da podigneš koncentraciju gvožđa u mleku. Mora malac da ga sam unese kroz hranu ili lek. Osim mesa, dobar izvor gvožđa je i žumance. Kisela sredina olakšava apsorciju gvožđa, zato se u preparatima kombinuje sa vitaminom C, a ti možeš da ubaciš ceđeni sok od narandže ili tako nešto. Kafa i čaj otežavaju apsorciju, ali mali to i tako ne uzima. Čini mi se da i kravlje mleko otežava apsorciju, ali za to nisam sigurna. Što se lekova tiče najefikasniji su ako se uzimaju na prazan stomak, tako međutim kod pojedinih izazivaju stomačne tegobe, nadimanje, grčeve i sl. U tom slučaju pomaže dase uzimaju posle jela, ili podeljeno u dve doze ujutro i uveče. Možda bi mogla da mu prošvercuješ sirup u nekom sveže ceđenom soku?

hvala puno, morat ću nešto vrlo kreativno smisliti, mali ne pije ni sok ni čaj, eventualno u juhu nekakvu da mu podvalim. hoće jedino čokoladno mlijeko na slamku, al ne znam je l veća šteta ili korist da mu to svaki dan dajem da bi popio sirup??
a hoće on i meso i jaje i špinat, ali to su tako male količine da ne vjerujem da mogu promijeniti krvnu sliku. koliko bi toga trebalo pojest dnevno?

Ne znam hoće li ti pomoći, mojoj maloj je pedijatrica isto propisala željezo, ali u obliku Intrafer kapi, kupuju se u Italiji. Mi moramo 2 puta po 10 kapi. Toga ima manje od pola žličice i koliko god ona isto u usta tekuće neće ništa osim vode, tu količinu joj izlijem dok se opire i viče. :mrgreen:

Moj ima 1g, sa 6mj imao- 10,7kg hemoglobin 98
Sada- 10.5kg, hemoglobin 128 bez sirupa.
Sisa stalno, jede-ništa skoro. Više me izluđuje s dohranom.
Jede na hodajući suhe marelice, naranče obožava sam ih jede šnitu po šnitu, tekućina na slamku.
Mislim da bi mogao živjeti samo na mmlijeku da ga ne silim jesti.
Jogurti su mu nova stvar, a u njih mu umješam voće za doručak pa to popije na slamku.
Ručak odbija, a ponudim mu komadić mesa, malo povrća i rajčicu, što sam gricne, gricne.
Večera je alnaturina palenta ili gris s suhim voćem.
Isključivo je dojen do 6mj i bio preuhranjen za dob, a sad će biti pothranjen.

Moja je skoro 17 meseci.
Od pocetka je zezala sa dohranom,izludela me skroz.
Imala je periode kad nesto i pojede i one kad skoro samo sisa.
Nikako nisam povezala s cim to ima veze.
Uglavnom,jela je pomalo od svega ponudjenog.Nudila sam sve sveze,zdravo i raznovrsno.
Nedavno je prebolela crevnu virozu,puno dana povracanja,proliva i nejela.
Nakon toga uradili smo svakakve anlize,i hemoglobin je na donjoj granici.
Pocela je jesti kao luda,gledala u nas dok jedemo,"prosila"od svakog ko zvace....ja presretna:)
Koooonacno je jela kao druga deca.
Medjutim,blistavi period se zavrsio kao sto je i poceo:(
Kao tekovina prethodnog "jedem sve",ostalo je da vise nece raznovrsno po malo.
Sad pristaje samo na sir,jogurt,hleb s namazom od putera,kajmaka ili milerama,palentu i mladi luk.
Hoce i sirovo voce.
Povrce,meso,zitarice+0 bodova,samo pljune i kraj.Znaci-rucak svakodnevno preskace....
Sta god da joj napravim-nece.
Ocajna sam.
Ovakva jednolicna ishrana me izludjuje.
Njen nekadasnji zdravi dorucak zitarice+voce je takodje otpao,sad joj to ne pada ni na pamet jesti.
Previse mlecnog i previse skroba ne vodi u dobrom smeru.
Kako su tako brzo i lako nestale te tesko stecene dobre navike???

Malo je OT ali eto, i mojoj je prepisano zeljezo u sirupu (5ml dnevno - nije puno ali kad nece piti onda i previse za prisilno davanje). Uglavnom, potrajalo je dok nismo nasli rjesenje, do tad je jako uspjesno pljuvala sirup. Probali smo direktno na zlicu (probala prvi i zadnji put - nakon toga "nece"), pa na spricu (plac i pljuvanje), pa da srce iz cepa, razvodnjeno (opet pljuvanje i nece), pa iz case i iz boce za vodu ali razvodnjeno (opet pljuje, cim vidi da nije prozirno). Sad nam je dobitna kombinacija da malo razvodnim i pomijesam sa sokom pola narance (da zamaskiram okus a da nije previse tekucine za popiti), stavim u neku sarenu neprozirnu casu (da ne bude sumnjive boje) i na slamku popije u jednom dahu... Mislim da nam je trebalo mjesec dana da nadjemo rjesenje da popije tih bijednih 5ml sirupa koji je u stvari fini slatki. Valjda ipak mozemo nadmudriti nase male lukave tvrdoglavce ;)

On toppic - dojena jos uvijek (15 mjeseci) i od prvog dana dohrane je totalni zdero, jede skoro sve i jako rado. Imam cak i slikice s prvog hranjenja - usta sirom otvorena odusevljeno iscekuje iducu zlicu, fakat je bila smijesna, na kraju je protestirala sto joj nismo dali vise od par zlicica, i od tada ne prestaje otvarati usta na klopu.

Kaya
Si probala kao rucak dati palentu a unutra ubacene npr. na sitne kockice narezane/grubo naribane kuhane tikvice? Mozda to prodje kao palenta? Pa joj ponudis tu palentu ko rucak, mozda i "upali".
Isto paralela - ako hoce sirovo voce si probala sa sirovim povrcem? Stizu svjezi paradajzi, pa mlade rotkvice, mlada slatka korabica, mlada slatka mrkvica, pa grasak-secerac, uglavnom sve je to meni fino i sirovo (a vjerojatno i zdravije nego kuhano), pa isto probas dat komad u ruke da jede?
A dorucak... pa moja npr. isto stalno hoce kruh. Das joj neki zdravi (npr. kukuruzni) i sumnjam da je puno losiji za zdravlje od npr. corn-flakesa. Ja joj dam sami kruh, bez namaza, i sretno pojede.
Za meso bas i nemam ideja kako "uvaliti" ali ako hoce jaja i mlijecne proizvode vjerojatno nije nuzno da jede i meso. Vec ce doc faza kad ce valjda htjet samo meso...

Nisam probala palentu za rucak,jer mi je to resenje za veceru,da ne bi opet jela hleb+nesto...
Danas sam joj ponudila kuvanu mrkvicu u komadima,a od graska,krompira i piletine sam napravila pire pa ponudila s kiselim mlekom.
Pojela par komadica mrkve i 2 kasicice graska.To je bio rucak:(
Ne vidim resenje za taj hemoglobin.Jaje ponekad hoce,kuvano s malo maslinovog,probali i peceno,ali to izbegavam jos uvek.
Nekako mislim da bi rucak trebao biti najkompletniji obrok,a to nece pa se sekiram.
Hvala na savetima Sillyme,probacu sad sa sirovim povrcem,meni je zasad madjija sto hoce gristi,zvakati i progutati taj ljuti luk...mozda bude htela i ostalo sirovo...

Zaboravih,jedino sto pojede za rucak u slast i sve do kraja je spanac s krompirom,jajem i kiselim mlekom(kiselo mleko je obavezno uz sve),a to ne sme cesce od 1x sedmicno(ako se ne varam,na spanac mislim)
I brokoli s rizom ili krompirom.Meso namirise na kilometar,ne trpi ga nikako.
Prijateljica mi je posavetovala(tako je ona uspela da navede svoju decu da zavole meso)da joj napravim od mlevenog mesa+ribano povrce+jaje kao malene cevape,koje bi mogla drzati u rukici i grickati.
Iako je to przeno,a ja njoj ne dajem przeno jos uvek,cak sam i to probala.
0 bodova:(pljune i gura meni,nek ja jedem:-x
Ne verujem da je sisanje ometa u dobrom apetitu.
Po danu sisa jednom za popodnevno uspavljivanje,cugne jos tu i tamo po malo usput,uvece za uspavljivanje i doduse x puta po noci...