danasnji sok

Ne znam da li ova tema spada ovdje, ali cu vam ispricat sta nam se danas desilo.
Edita se igrala sa sahovskim figurama (moja mama jod dala da Edi ne trci na Samija), te odjednom se dijete zagrcnu, podje kasljat, zacrveni se. Sve to nije trajalo ni minutu, ali dovoljno da premremo od straha. Pomislili smo da je progutala drvenu sahovsku figuru. Za svaki slucaj ja i mama sa Edi sjedemo u taxi i pravac djeciji ljekar.
Primila nas simpaticna doktorka, koja mik rece da joj ne izgleda da je Edi ista progutala, ali da za svaki slucaj odemo na Kliniku da to snime. Ona rece da se progutani predmet zapetlja u hranu pa to djeca brzo iskake, ali za svaki slucaj da mi odemo snimit na Kliniku.
Da ne duzim. Na jedvidte jade snime joj stomak i jednjak, ali nista nisu nasli. Hirurg mi rece da on isto misli da ona nije nista progutala, ali ako hocemo da joj urade ednoskopiju (valjda se tako kaze )
Posto mi muz nije u Sarajevu nego kod svojih sest sati voznje od nas, ja ga nazovem i ispricam mu cijeli slucaj, a on mi rece da niposto dijete ne vodim na to edno-eto, kakoli se vec zove, jer da je nesto bilo sigurno bi snimak pokazao. To mi isto rece i prijateljica koja je ljekar.
Napominjem da se Edita cijelo vrijeme sasvim normalno ponasala. Nije se ni zagrcnula, a kamo li sta drugo. Ljekar joj je htio pregledat jednjak oni edno visuljkom jer moze biti opasno ako dijete podje povracat, pa vrati progutani predmet. A dodatno ga je bilo strah je li snimak mogao pokazati drvo.
Dodjem ja kuci, prebrojim figure, kad tamo 33 komada. ( u pravili treba biti 32 sahovske figure) Brat mi rece da je i bilo 33 figure jer je on odnekud imao viska pijuna. Znaci Edita nista nije progutala.
Evo, vec je proslo 5-6 sati od ovog dogadjaja, ali ja samo gledam u malu. Ustvari, umirem od straha, iako je 99 % sigurno da nije nista progutala.
jeste li imali ovakva iskustva? Kakva su vasa djeca? Edita je uzasno nemirna i uopste ne mogu u potpunosti da je pratim.
Poslije cu vam jos stvari dopisat. Jedva sam i ovo jer sam uzasno prepadnuta, a spucala sam i tabletu za smirenje, jer sam se poslije svega pocela nekontrolisano trest.

Nemam nikakvih iskustava s djecom drvo-gutacima, no iskreno ti zelim da bude sve ok i s malenom i s tobom. Ako se do sad nije nista dogodilo, vjerujem da ce ipak sve biti u redu
Stavi djecu ranije spavati, napravi si jedan bubble bath i dooobro se opusti.
Ili si jednostavno mazni jednu ljutu.

Pusa tebi i Editi! :love:

ajme, jadna... zamišljam kako ti je! :cry:

poljubi nam vragolanku i poslušaj dillein savjet (prvi, drugi ili oba :namig:)

Joj, stvarno razumijem da si u šoku! :(

Ne znam što bih ti rekla, osim da potpisujem sve savjete koje ti je dala dille - od jedne ljute do pjenušave kupke. Pusa tebi i patuljcima!

Meni je Robi jutros dosao reci da je nesto progutao, neku sitnu igracku, jos sam bila u polusnu. Al kak mi je to fino objasnio (s nesto malo brige u glasu) ja sam zakljucila da je otislo i da ga ocito ne smeta i da bu valjda izaslo u stolici.

Nebrojeno puta sam mu gurala prst u grlo kopajuci van neznam kakve stvari i debelo se prepala svaki put. Al sad sam bar strucnjakica za izvadit nekaj iz grla :roll:

Moja Rina doslovno trpa sve u usta, i malo i veliko. Evo šta smo joj do sad izvadili iz usta zadnji čas: 10 lipa, neku kopču s moje nove suknje koju je dograbila iz kindača i glodala ju dok ju nisam skužila, feder koji je ispao s kvačice za veš i našao se među njenim igračkama. Da ne brojim koliko puta cucla svoje male špangice za kosu i tome slično, jede muhe i paukove, jednom sam joj uspjela iz usta izvadit noge i krilca onog letećeg pauka, ali drugo je pojela (mi smo kraj šume i ljeti sve vrvi od insekata), osušene drekiće od ptica, itd... Mislim, ne brine mene ovo bezopasno, ali i ja se panično bojim tog njenog trpanja u usta jer ne mogu gledati u nju baš svake sekunde. A iskreno, ni nisam čula za neke fatalne slučajeve, i nadam se da ih ni nema!

Dora je što se toga tiče :mrgreen: vražićak.Ide toliko daleko da legne na trbuh i jezikom liže tepih,a što sam joj sve u ovu godinu izvadila iz usta bolje da ne nabrajam.Ujutro papa kruh i namjerno mrvi da bi sa poda kupila i jela.
Kad puže i osjeti nešto pod rukicom odmah sjeda i isto stavlja u usta. Na moru smo kupili 3 velika ručnika i poslagali ih nekako u krug da joj spriječimo put do kamenja.Ja se iskreno nadam da će ta faza upoznavanja svijete oko sebe kroz usta ubrzo proći.
Snorki ne brini,nadam se da će sve biti ok i ja te potpuno razumijem jer i mene presiječe svaki put kad vidim da nešto žvače.

Snorki, izgleda da su naše cure dosta živahne. Moja Pat. na svu sreću nije ništa progutala, ali se prije 3 tjedna zaključala u wc. Bile smo zajedno unutra i ja čujem kako mi pišti expres lonac. Trknem ugasiti i krenem natrag prema wc-u i čujem kako se zaključava. Umrla sam od straha. Radilo se doslovno o tri - četiri sekunde i ona se u trenu uspjela zaključati. Već joj je bilo vrijeme za spavanje oko 13 sati , tako da se odmah rasplakala. Pokušali smo ući izvana, ali je prozor bio na kipanje pritvoren. Ona je plakala, jecala, ma užas jedan i nije nam preostalo ništa nego da razbijemo vrata. Ni to nije bilo baš jednostavno, kao one scene u filmovima kad opale nogom i vrata se otvore. Nismo mogli izbiti bravu, već smo morali izbušiti rupu na vratima, uvući ruku i izvaditi ključ.

Prije nekoliko dana prijateljičin sin je jedva ostao živ. Ručavali su i njemu se zaletio zalogaj hrane. Već je bio poplavio i klonuo, a u zadnji tren mu je djed koji je bio najprisebniji uspio nekako prstima izvaditi taj komadić.

Samba na žalost ima i fatalnih slučajeva. Znala sam čovjeka koji je umro jedući krempitu u slastičarni. Zaletio mu se komadić lisnatog tijesta i čovjek je umro.

luciana, za epizodu sa wc-om :(

Stvarno su vragolani.
Tek sam se jutros ubijedila da Edita nije nista progutala. Sreca!!!
Ali kada sam je vidjela kako se zagrcnula i zacrvenila sa punim sakama figura od saha, nego sta sam drugo mogla pomislit.
Sinoc smo ih 100 puta prebrojali.

Luciana, Samba, shvatam kako vam je. Mi smo sve po kuci posklanjali, ali uvijek se nadje nesto opasno.
Edita je prezivahno dijete i moram priznat da jedva cekam da prodje ova istrazivacka faza.
Ne znam, mozda sam je i upustila (to mi tata rece). Ne mogu joj nista dokazat, a da ne podje vristat i plakat ako nije po njenom. Bukvalno sve dira, vadi iz ladica, baca, stavlja ruke u WC solju i pokusava da se umije, skace na Samija... Majstor je za kompjuter, mobilne , video..., a igracke je uopste ne zanimaju.
Skuzila je kako na mom mobitelu treba doci do tonova. Ljudi dragi, pa cetiri puta se moraju dugmad ispritiskat da bi se doslo do tonova. Jos samo da podje porukice slat :lol:

Imam pitanje, ali da budete objektivne.
da li dijete od 1,5 moze biti raspustano (valjda znate sta to znaci)?

ja sam marku prije dva dana u zadnji cas izvukla saraf iz usta...sjajan,ostar..potpuno nov i taman mali da ga proguta a dovoljno velik da ne bude bas bezazleno ako ga ide pokakat.
uopce ne znam kako se tu nasao jer doslovno perem i sisam podove tri puta dnevno jer je on stalno na podu i sve trpa u usta...pa uzasno na to sve pazim. naprosto ne znam kako se tu nasao jer smo sve opasno pomicali...ali eto za sekundu se tako nesto desi....jos se tresem kad na to pomislim...a sta je najgore cesto ne mogu spavat jer mi svakakvi scenariji padaju na pamet(znam da sam bolesna ali ne mogu to kontrolirat) naprosto od kad sam ga rodila stalno sam u nekom potajnom strahu uzas.

snorki,nemoj se zamarati s glupostima.Edita je jednostavno takvo dijete,a i sad je u istraživačkoj fazi.Takav je i Gabriel,ako mu nešto nedaš vrišti iz sveg glasa.Kad sam u kuhinji,nosi sa sobom malu stolicu i mora vidjeti šta se događa...hoće dohvatiti spužvicu iz sudopera,nožem sjeckati hranu...za poludit,sve moram micati i stalno ga držati na oku.
Sad je u nekoj fazi kad se ne da odlijepiti od mene.Non stop me ljubi i grli,a MM-a ne želi ni pogledati.
MM mu je večeras rekao da me više ne ljubi (u šali naravno) na što je Gabi prekrio rukicama lice i vrištao iz sveg glasa ljut dok mu nisam rekla da me poljubi.
Inače radi spačke i s tehnikom.Daljinski baca s balkona,na mobitelu ukucava brojeve i kao zove baku,muzičku liniju pali i mijenja stanice i glasnoću kako njemu paše,fotić kad vidi poludi jer on mora slikati itd. da ne nabrajam više,mislim da su djeca u toj dobi jednostavno takva i to mi je čak draže nego da je miran i tih (to nema na koga biti)

Snorki, imali smo i mi epizodu prije nekoliko mjeseci sa (navodnim) gutanjem i to prilično velikog šarafa. Mrvica (22mj) je stalno jurišala na peć (bila je hladna pa je mogla) i odvrtavala šaraf sa donjih vratašaca. Ako joj ga nisam 100 puta uzela iz ručice. E ali jednom ja primijetim, šarafa nema, a nema ga ni njoj u rukici. Sve smo prevrnuli, doslovce, svaku igračku okrenuli, ali šaraf nismo našli. Ona se ponašala normalno, a i to je zbilja prilično veliki šaraf, ali nakon tjedan dana pretraživanja MM više nije mogao spavati od brige i odveli smo je na slikanje. Donijeli smo isti takav šaraf kirurgu, on ga pogledao i kaže "To da je progutala, ma ne, ne! Ali smo je ipak slikali i nije bilo boguhvala ništa. Ali šaraf još nismo našli! Vjerojatno ga je ubacila u kantu od smeća a ja vrećicu iznijela van. Ko će ga sad znat! Inače ne trpa u usta, ali za tim šarafom je bila luda!

Snorki moja Rina je ista tvoja Edita. Prije sam mislila da je to stvar odgoja, ali sad vidim da je to karakter. Jednostavno su takve i tu nema pomoći, samo ih maziti i ljubiti i voljeti što su takve :D

Joj cure....i ja sam jucer vode i secera morala popit da se smirim.
Nakon sto sam nahranila V. vidim da mu je na nosu ostalo malo skorene kasice i podjem mu to skinuti....A njemu se valjda spavalo pa je bio nervozan....Zgulim ja tu koricu, a on??!!!! Ko da sam mu kozu zgulila. Vrisak koji ne prestaje, on crveni, modri, glasa mu nestaje, usta otvorena...Ja ga dizem, pljescem, pusem u njega, vicem (imam osjecaj da sve to traje 15 minuta, a trajalo je vjerovatno 1,5 sekundu)...nista...Tek kad je potpuno pomodrio, konacno je udahnuo...onda je skontao da smo stali na prozor i nastavio gledat sta ima vani, kao da nista nije bilo...Uzas.

Snorki, mislim da dijete od 1,5 godinu moze biti zapusteno. Ali ne mislim da je to kod vas slucaj. Ona je samo u toj fazi odrastanja, a Sami joj je dosao kao kec na 11.

Izgleda da je ovo sedmica iznenadjenja ali neprijatnih.

Zao mi je snorki sto se toliko nasekirala....ali drago sto je sve super zavrsilo.
Sad se brinemo da nesto ne progutaju, kasnije cemo za nesto drugo....i blago nama, valjda cemo sacuvat nesto zivaca. Ali sve to ide u radni staz najljepseg posla na svijetu.

Ja sam oplakala u subotu zbog slicne stvari.
F je jeo jabuku i zagrcnuo se. Nije cak odgrizao prevelik komad vec se jednostavno zagrcnuo toliko da se borio za dah, a Bogu hvala na kraju sve povratio. Umrla sam od straha. kad je sve bilo ok, dala sam ga MM u ruke i rasplakala se od srece sto je sve ok.
Jos da pomislim da proguta sahovsku figuru...kuku lele

Pusa Editi. Slatkica malena. :angel:

i mi smo imali jedno slicno iskustvo. mislili smo (a i dan danas nismo sigurni) da je R. progutao jedan mali cep. sve isto: crvenilo, zagrcavanje, kasalj. ja u panici pokusavam mu izvaditi iz grla (ovo je greska jer dijete treba okrenuti naopako da mu, ukoliko mu je vec nesto u grlu samo izadje. svako guranje prstiju moze potisnuti predmet jos dublje), pritrcava prijatelj (pedijatar) okrece ga naopako, R. place i vristi (sve se odvija u subotu navece u parku daleko od civilizacije) ostali prijatelji po mraku u travi traze ljubicasti cep...
sve u svemu mi nismo otisli u hitnu jer se dijete smirilo. ja sam danima zagledala u pelenu nakon svake stolice. mislim da smo imali ludu srecu jer kao sto neko gore rece fatalni slucajevi postoje.
i da, ja sam postala jos gora od lu...

a sto se raspustenosti, zivahnosti, odgoja i istrazivanja tice - voljela bih da upoznas moju djecu pa da onda govoris o e.