Printable View
Zanima me kako ste vi riješile ovaj problem. Kad počne porod i trebate u bolnicu, što ste učinile ili ćete sa starijim djetetom? Jel i njega strpati u auto pa do bolnice ili nekoga pozvati da ga pričuva ili šta?
Najviše me brine ako porod počne po noći.
Meni je mama, srećom, na putu do bolnice pa ćemo usput ostaviti sina kod nje.
Da nekim slučajem nije pozvala bih ili nju ili neku prijateljicu s kojom se S. osjeća ugodno da ga pripazi...
I mene je jako brinulo gdje ću s većim kad krene, pa da ne bude noć, pa da ne bude dan kad moj tata radi (on ga je čuvao)...
Sve se super posložilo, bilo je nedjelno popodne.
Ostavi ga sa nekim sa kime voli biti, nema smisla da ga vučeš u rodilište.
imali smo dogovor s bakom i dedom, kad god da treba krenuti u rodilište, pa bilo i usred noći, da ih nazovemo i da će doći čuvati zaru.
Planirala sam ga ostaviti kod moje mame ako ona u to vrijeme ne bude na poslu. Zato sam se baš nadala da će biti noć kad krenemo :) . U rezervi sam imala šogoricu koja je na porodiljnom.
Na kraju je ostao kod svoje najbolje prijateljice (koja je naša prva susjeda) a mama joj ne radi.
Dogovorila sam se sa svekvom koja je u penziji pa može uskoćiti kada nam zatreba.
L. je ostala kod moje mame i tate. pošto je bilo lito i cjelodnevno kupanje nije baš ronila suze za mnom. nakon kupanja bi mi došla u posjetu i sve 5. to je bio prvi put da samo se razdvojile, i to još par dana i noći. i sve prošlo za 10.
Kako sam bila u bolnici prije poroda, starijeg je čuvala svekrva, koja tad nije radila. Ne sumnjam da bi tako bilo i da sam na porod krenila iz kuće.
S. je cuvala prijateljica, na srecu rodila sam u toku dana. Ali prepremali smo ga na to neko vreme i proslo je super.
Dosao je da vidi svoju seku sat posto se rodila i onda kuci sa tatom na spavanje.
imali smo dogovor sa svekijima da M ide kod njih, svekrva na godisnji. trudove sam dobila u 7 navecer i mm je odmah odveo malenog. u tim trenutcima morala sam se posvetiti sebi, misliti samo na sebe, smiriti se, pripremiti. to sa zivahnim 2-godisnjakom ne bih mogla. rodila sam sutradan u jutro.
mi smo se dogovorili s kumovima jer su svi bili na moru da uskoče kad mm bude išao to jutro u boks sa mnom....do 13 sati je bilo sve gotovo i tata se sretan vratio doma ostaloj djeci :lol:
ja još neznam...mislim znam da će ga čuvati moji al neznam što da napravim ako moram krenuti po noći..dal da ga probudimi kažem da idem roditi bracu (svjestan je svega i jedva čeka da braco izađe) ili gapustiti da spava pa da mu baka kaže gdje sam kad se probudi (ima 2 godine i 9 mj...imat će 3 godine kad bude termin)
ispričaj mu par puta da se može desiti da po noći ideš u rodilište i da se u tom slučaju može desiti da se ujutro probudi i dočekaju ga baka i deda.
pa ako stvarno bude po noći se, bit će upoznat sa situacijom i neće ga šokirati ako ujutro ugleda baku umjesto tebe. dakle, ja ga ne bih budila samo da mu kažem da idem.
ali mislim da su veeelike šanse da se ipak probudi, :)
tako bih ja s margitom.
Uh, strašno me to opterećivalo prije poroda. Dogovor je bio da ga moji čuvaju, ali mi smo 14 km od bolnice na jednu stranu, oni 17 km na drugu stranu. Bojala sam se ako porod slučajno bude ekspresni, da nećemo stići obaviti primopredaju. Na kraju smo išli na dogovoreno bušenje vodenjaka, tako da smo ga večer prije ostavili kod bake i dede. E da, susjeda je bila u pripravnosti da uleti ako se ja po noći probudim sa nagonom za tiskanje. :mrgreen: Dobro je zna, stalno se družimo i isto ima sina od 2 godine.
Moj je porod krenuo po noći (doduše veći dio dana sam imala blage trudove i nisam znala hoću li prespavati noć kod kuće) tako da je muž na brzinu otišao po sveki (mi živimo dosta blizu) koja je došla čuvati K. dok se MM nije vratio ali svejedno ujutro kad se probudio bio je dosta potišten što me nije bilo(i cijelo vrijeme dok sam bila u bolnici),mislim da je tek tada shvatio da mene zaista neće biti.
nije stvar u potišenosti, to se ne može izbjeći.
nego u tome da dijete zna što će se dogoditi i da ne bude iznenađenja i šokova.
svekrva živi kat ispod nas.tako da ćemo Davida ostaviti kod nje....obožava svoju baku..kada je kod nje mene i tatu ne ferma ni 0,5%....tako da nam neće biti problem.... :mrgreen:
I meni je to problem, mi živimo sami, a deda radi, tako da bi najidealnije bilo da jači trudovi krenu oko 8 ujutro, radnim danom da ga možemo odvesti u vrtić :) . a ako ne, onda ćemo morati računati na kumove :love:
Janko je u to vrijeme kada sam ja trebala roditi bio kod mojih. Vratili su ga doma taj dan kada sam ja došla iz bolnice.
svekrva živi u istoj kući tako da nam to nije problem,niti baki niti unuku,ali neznam kako će biti meni,jer u 2 godine smo bili odvojeni 2 puta po 2 večeri,uh
sva tri puta moja je mama bila "dezurna" :)
prvi put smo najstariju odveli ujutro do nje, tata ju je pokupio kasnije popodne,
drugi put je mm oko 4-5 ujutro otisao po nju i doveo je kod nas pa je ona ujutro "docekala" starije klince po budjenju,
treci put smo ih opet ujutro ostavili kod moje mame, na putu za rodiliste...
svaki smo put s klincima razgovarali o mogucim scenarijima, objasnili sto bi se moglo i kad zbivat, nismo previse o tome dramili, proslo sve bez problema. ukljucujuci i odvajanje na tih dan-dva-tri do povratka iz rodilista.
Kod nas će najvjerojatnije "posao" obaviti baka i deda sa kojima živimo u istoj kući, a inače smo 5 min od Petrove autom, tako da će se muž brzo vratiti (ne želim da bude na porodu, kao ni prvi put).... No, htjela sam komentirati ovu odvojenost koje se neke mame boje.
Miha je stalno visio na meni i tako pune 2,5 godine. Iako je ovoga ljeta bio već iskusni jasličanac, socijaliziran, i dalje sam kod kuće ja bila alfa i omega - spavanje, kupanje, papanje itd. - ništa bez mame. E, ovo ljeto se dogodilo da sam završila iz Makarske (odakle su mi sveki i svekar) u Zagrebu brzinom munje zbog žučnih napadaja i hitne operacije. Sveki posivila od straha, muž se udrvenio, ja sam suze isplakala (više zbog toga što ćemo danima biti odvojeni, nego zbog boli). Da ne duljim - u malo manje od 10 dana koliko mi je trebalo da sve obavim, odležim u bolnici i vratim se u Makarsku, mali suze nije pustio! Povremeno bi ponavljao pitanje gdje je mama, a oni bi strpljivo odgovarali da mamu boli trbuh, pa je morala kod doktora i slično. Nakon dva dana odvojenosti, ujutro više nije dozivao mene, već muža ili baku. Kad sam se vratila, sav sretan me ispitivao za doktora, gledao ožiljke nakon što su mi u Makarskoj izvadili šavove... Nikakve traume, ničeg, sve prošlo savršeno. Slično je bilo kada je prije dva tjedna hospitaliziran na dva dana u zaraznoj bolnici zbog pogrešne dijagnoze (no to je duga priča) - odvojenost, infuzija, sve je podnio kao mali odrasli čovjek (a za to vrijeme sam ja mislila da ću umrijeti, potpuno oduzeta od užasa i tuge).
Poanta - kao prvo, klinci se često priviknu na nevjerojatne situacije brže nego što uopće možete zamisliti, a kao drugo, ne potcjenjujte mogućnost shvaćanja djece u dobi između 2 i 3 godine. Objasnite im najbolje što možete (kao što lutonjica kaže) što bi se moglo dogoditi, pa bi vas moglo ugodno iznenaditi kad shvatite da su upili svaku vašu riječ i "odradili" poslušno odvojenost. :-)
imali smo probu prije poroda. Naime zbog tlaka, sam završila u bolnici preko vikenda (pet, sub, ned, pon) ali nije pokazivao neke znakove da mu falim, i za vrijeme posjeta je pitao ideš doma, ne, onda mi idemo. Na mob.smo pričali dosta, i dobro je prihvatio da mama mora biti u bolnici. Jedino se malo ljutio na mene kad sam došla doma (2 dana) i malo me je pratio čim bi se krenula oblačiti ili sl. Tako da je sve u svemu prošlo ok. To nam je bila prva noćna odvojenost-pametnisu oni, i zreliji no što mislimo.
ja se nadam da ćemo se i mi snaći,jer doista ne znam kako će ona ti izdržati pogotovo sada kada se navikla sam ja stalno uz nju
imali smo složeni dogovor s bakom iz karlovca, didom iz susjedne ulice i mojim bratićem s maksimira kojeg filip obožava. nasreću baka nije mogla dočekati da porod počne pa je to jutro došla u zagreb, onda je moj bratić došao ju vidjeti a i dida je svratio na kavu, taman kad su meni trudovi došli na par minuta. naš je problem bio toga dana konkretniji -tko će odvesti mačka na previjanje šape (filip i ja smo zabrijali da ako počne porod ja mogu mačka staviti u kutiju , leći na krevet i veterinarka će me poroditii pa svi idemo doma)
došao mm-ov brat studoš, bio je budan :)
mm se brzo vratio doma :))))
kod nas će svekiji paziti,žive ispod nas.inače sa njima zna ostati i nije nikakav problem.kad sam bila u bolnici(jednom prošle i jednom ove zbog trudnoće) rekli smo da mama čuva bracu jer smo bubani i da nas doktor pazi,a kad sve bude dobro mama će doći doma.dolazila mi je svaki dan u posjetu i puno smo se grlile i jela bi tek kad bi k meni došla(ručak jer taman su posjete u to vrijeme a ona je rekla da ide mami i da će s njom papati nije htjela doma).sve je bilo super i sad ležim doma i nas dvije slupa čuvamo bracu.objasnili smo da će braco doći tako da mama mora u bolnicu po njega da ga doktor pregleda i da me neće malo biti i opet ću doći doma.sve ok,nikakve drame(za sad :) )