jutarnja rutina

MM ode na posao u 7 i 10, a decki se najcesce bude izmedju 7 i pol 8. Fran upali crtic, ustanem se i ja ako vec nisam i onda pocne pregovaranje. Sta cete doruckovati? Dobro, oko toga se nekak dogovorimo, nemaju uvijek bas preveliki izbor. Ipak, ponekad moram pitat 5 puta da dobijem bilo kakav odgovor. Fran obicno podosta mrlja pa ga moram 10 puta opominjat da konacno pojede tu snitu kruha ili sto vec. Onda vitamini, svaki dobije po malu zlicicu vitaminskog sirupa, ali to ih veseli pa s tim nema problema. Onda zubi. Isto obojica zajedno otrce u kupaonu samo sto im treba 5 min (barem) samo dok F ne otvori vodu. Sto do tad rade, stvarno mi nije jasno. Cim se ja pojavim, gurnu cetkice u usta. Onda oblacenje. Hocu, necu, sto cu, sto se pase, nekako izadjem s tim na kraj, svise pitanja ili manje, ovisno o tome koliko sam vec strpljenja do tada potrosila. Upalim dobro jutro Hrvatska i kazem Franu u koliko minuta mora biti gotov (jer je sat na ekranu) dok ja presvlacim Ozrena, tak se on natjece sa satom i to ga veseli. Ali sto je to s djecom i carapama? Obuce jednu (a sjecam se da sam ponekad i ja bila takva kao dijete) pa gleda 5 min, pa uzme drugu, pa opet pauza.... jesam li napisala da je sad vec pol 9? a da sam ja na rubu zivcanog sloma? A jos nismo krenuli.. Onda cipele i jakna. Ove tenisice ili one? Hoce sam vezati, jos uci pa ga moram pustiti, a to traje... Jutros totalni kurslus jer sam rekla da obuce gumene cizme jer vani pada kisa. Uzas. Odose jos 10 min. Moze li nositi igracku? Moze. Trazi ju iducih 5 min. Konacno zatvaramo vrata iza sebe, stavljam Ozrena u kolica, najlon protiv kise, on protestira, fran stoji, jesi li pozvao lift? kaj tu stojis? ne mogu viseeee......
Ako poslije vrtica odemo u ducan ili na plac, Ozren i ja dodjemo doma oko pol 10 i ja sam mrtva umorna, spremna za krevet.
A sta me tek ceka za godinu dana u ovo vrijeme.....
Upooooomoooc.....

Ma daj!

Mia je majstorica u polakom spremanju, nije ni u spremanju već u ignoriranju, no ono što ja učim od te malene je ;samo strpljivo i sa malo vremena. Zato navijamo za tebe i kužimo te. Znamo da vrijedi.

Citiraj:

---

Loli prvotno napisa

A sta me tek ceka za godinu dana u ovo vrijeme...

---

Sve to isto, plus uskladjivanje dojenja i spremanja bebe, trpanje svo troje u auto plus kolica, vadjenje svo troje iz auta plus kolica, otpremanje skola/vrtic i vracanje doma... Sve to, naravno, ako imas srece da imas auto.

Ali da znas - kad ih vidis svo troje onako poslihtano (i zavezano :mrgreen: ) na straznjem sjedalu, odmah zaboravis na sav stres i rastopis se...

Imam srece da su mi skola i vrtic preko ceste pa mi za tu avanturu ne treba auto ;) . Bar nesto.

Ja sam se danas probudila u 5,50, a došla na posao u 8,30. Mislim da više komentara ne treba.

Citiraj:

---

NanoiBeba prvotno napisa

Ja sam se danas probudila u 5,50, a došla na posao u 8,30. Mislim da više komentara ne treba.

---

Ajoj, ajoj. Meni je tako svaki dan, a imam (zasad) samo jedno!

Loli, zaboravila si ono kad ih već obuješ i obučeš jakne: mama, meni se kakaaa.... 8)

A cujte ovu jutarnju "rutinu" ( bolje receno horor):
Ustajemo mm i ja u 5 i 15. u 10 do 6 budimo devojcice, on sprema veliku (takodje je u stanju analizirati jednu carapu po pet minuta), a ja malu, koja najcesce protestvuje protiv vrtica. Devojke piju kakao i izlazimo iz kuce.
U 6 i 15 smo svi pred autom, spremni za pokret.
6 i 30: pred vrticem smo, mm odlazi , ja ih uvodim unutra, odlazim na autobus.
Na posao stizem u 7 i 15, sve osvrcuci se da nema neki krevet u blizini ne bih li se srusila u njega...
Sve ovo je jos ulepsana verzija u odnosu na zimu, kada se desava sve isto, ali po mraku i na -15, 20, pri cemu oblacenje traje dva puta duze, a u prolazno vreme se uracunava i odmrzavanje auta. Uh! Vec sad planiram da (zakonskih) mesec dana za dovrsavanje doktorata uzmem u toku najgore zime, da nas bar postedim tog dela zabave...

... al si prije gotova...
Ovo od 8 do 4 je najgora glupost, em gužva u tramvaju jer svi u to doba idu, po zimi mrak ujutro i navečer, ne stigneš se naspavati ujutro a ni obaviti sve navečer. Meni se čini ležernije raditi od 9 do 5 i po mogućnosti obaviti ručak na poslu.

To je tacno, bar sam u dva kod kuce. Mada i ja mislim da bi me radno vreme od 9 do 5 preporodilo. Kada sam naspavana mogu da rintam ceo dan. Ovako, ubi me ovaj konstantan umor. Da i ne spominjem koliko mi je zao dece koja tako rano ustaju i brzopotezno istracavaju iz kuce...

Pardon, istrcavaju.

hvala ti, sudbino, na dobrim gazdama... gdje ti nitko ne gleda jesi li dosao pola sata prije ili kasnije!
Vishnja, stvarno strasno... ali neka te tjesi sto, kada dodjes kuci, imas jos cijeli dan pred sobom.
a ni penzija nije daleko :mig:

Ne mogu vjerovat , budim se jutros s mislju kako moram pitati - ' Kakva vam je jutarnja rutina ? ' , jer mi je sve to skupa malo zbrckano , ali sad se poklapam usesima i zahvaljujem Bogu na milosti i divnom muzu , ali svejedno molim mame malih jaslicara da mi pokusaju docarati svoje jutarnje trenutke .

PUSE !!! :heart:

Ovak to izgleda kod nas. MM i ja se budimo oko 6. Obično se i djeca probude tu negdje. Onda pijem kavu koju je skuhao MM (još uvijek se budim 2-3 puta po noći) da bi uopće progledala. U međuvremenu se uspijem i umiti. I onda kreće naizmjenično hranjenje djece (nastojim da barem malo pojedu doma). Još im zgrijem mlijeko ili skuham čaj, ili još teže, pokušavam uvaliti u usta komadić voća. Srećom, Frano je obično miran jer leži u dnevnoj sobi i bulji u crtić. Katarina pak neće skoro nigdje biti neg na mojim rukama. I tako iz naizmenično hranim i postepeno oblačim po komad odjeće. To je obično bolje neg ak ih na kraju oblačim odjednom, jer tada obično počnu izvoditi gluposti.
Uglavnom,, to sve traje i traje. Obično ne pojedem niš, ili kakve ostatke od djece, ali mi MM složi sendvič, pa to pojedem čim dođem na posao. naravno, tek nakon što sam popila još jednu kavu.

Sebe spremam cca 5 minuta, eventualno 10 ak se uspijem i otuširati. Više se gotovo ni ne mažem, a odjevne kombinacije su mi toliko jednostavne i zovu se: uzmi što ti je prvo pod rukom. Na posao krećemo prije 8 (iako radimo od 8 - hvala šefovima), srećom idemo svi u istom smjeru, potrpamo djecu u auto i tada na scenu stupa MM koji na putu do posla napravi toliko prometnih prekršakja, slalom vožnje i svega ostalog tak da stignemo na posao prije pola 9, a još smo i djecu uspjeli ostaviti u vrtiću.

Naša jutarnja rutina je dosta jednostavna, hehe.
Ja se budim u 6 ujutro, dok sam ja u kupaonici, Tara se polako sama digne, obavi wc, jutarnju higijenu i onda se zajedno oblačimo. Moram priznati da rijetko kada imam problema sa njenim oblačenjem, ponekad traži neku drugu robu od one koju sam spremila večer prije. Uglavnom naše spremanje ne traje jako dugo. Obzirom da Tara doručkuje u vrtiću nemamo doručak doma, osim koji put uzmem joj pecivo u pekari prije vrtića. Tako da eto............nemogu se požaliti na naša jutra :lol: .

Mene šokira kako se brzo spremim kad moram jako rano izaći iz kuće jer idem na put, pa se klinci ni ne probude. A u redovno vrijeme, probude se čim netko od nas šušne, pa onda počne... mama ovo, tata ono... stalno ih treba nešto "opsluživati" da ne pričam o tome da Daniel s 6.5 godina ne zna čarape sam obući... a ni ostalo ako mu ne dodajem komad po komad. Koja komotna muškarčina, ajme što će me snaha kleti...
Kad smo već kod rutina, mene komira trajanje večernje rutine - oko 7-7.30 počnem raditi večeru, a tek u 10-10.30 su oba uspavana. Čini mi se da gubimo dragocjeno vrijeme, a opet oni tako vole dugo brčkanje u kadi s igračkama, stariji voli birati igračke za krevet i jesti još malo prije spavanja (mršav je pa se ne bunim) i tako se to rastegne... A volim i da pauziraju malo između večere i kade, ali to je prekratko da bi nešto konkretno započeli. A ako započnu, onda se stvar još rastegne...

Kod nas bi sve skupa išlo relativno brzo, ali radim u dijelu grada do kojeg je užasno nespretno doći, naročito u doba jutarnje špice. Naročito s Trešnjevke.
Tako da dok se ja dokoturam do tamo, već prođe pola 9. Bez obzira na vrijeme ustajanja (a baš mi je bed što Andreja budim prije 7, pogotovo kad vidim kako čvrsto spava).
Da parafraziram Apricot, hvala ti, sudbino, na šefu koji na posao dolazi u 12 pa nema pojma kad sam ja došla ujutro! Za njega je sve prije 10 rano ujutro, pa bar nema problema s njim.
(Ali za njega je i odlazak u 16 h rano popodne, pa čekam kad će početi prigovaranja... tek sam mjesec dana na poslu, pa još nije stigao)
Inače, da pokucam, sa samom jutarnjom rutinom nemamo problema. Andrej je ujutro dobre volje, lako ga je obući (još se ne oblači sam), pojede doručak, još si pocica malo... sve super. Ali onda, odvesti njega kod tete i stići do posla... muka mi je od tog transporta svako jutro (i popodne)!

jutros dok sam se čisto komotno spremala za posao razmišljam kad bih ja to morala ustati da mi dijete ide u jaslice?! Ovako se budim oko 6 sama od sebe ili me lada probudi tražeći svoj jutarnji obrok cike nakon čega se ona okrene na drugu stranu, a ja se još malo izležavam i konačno ustajem u 6.45 kada MM uskače u krevet umjesto mene. i on je budan od 6 ali je već prošetao psa, skuhao ladi ručak i pripremio doručak (da, da, imam supermena za muža :heart: ). oko 7 opet svi spavaju osim mene (lada, MM i pas), a ja se spremam za posao i odlazim van nešto prije pola 8. moji spavači se bude najkasnije do 8.30, prvo plešu, a zatim redom, doručak, umivanje, oblačenje i 3-satna šetnja.

ah, prednosti kad je jedan roditelj doma...

kod nas je dizanje u 6, dečki piške, oblače se i gledaju tv ili čitaju dok se ja oblačim, u pola 7 mašemo tati pa-pa, nastavak oblačenja (pinocchio, eto ti odgovora - treba mi sat vremena da nabacim na sebe robu i minimum šminke), u 7 idemo baki. tamo smo oko 7:20, malo ostanem s njim, odem iza pola 8 i oko 7:45 sam na poslu. falabogu sve obavljamo pješke...

prednost andrejčekovog ranog odlaska na spavanje je da se u 6 budi s osmijehom oko glave i spreman za akciju. ljudi na cesti komentiraju "jadan, što te mama probudila tako rano" a on se ceri iz kolica. ne znaju da on mene budi. ;)

kod nas je to ovako: budim se u 6.30 najkasnije jer je bembo ranoranioc (nemal je broj jutara kad je već u 5 na nogama), pa na noge, tuširanje i oblačenje dok se on u ogradici igra, pa oblačenje bemba, pravljenje boce, papanje, sjedanje u auto u 7.30, kod bake smo za 15 min. i ja pravac na posao gdje stignem do 8. oko 10 ili 12, zavisi od dana natrag s posla po bemba i dalje je....dnevna rutina.

Orka se budi u 6 i odmah traži jesti. Napravim doručak ili joj samo dam voće i dok ona jede, mi se tuširamo (mm se brije i sprema krevet).
Onda se svi oblačimo (treba joj pomoć samo oko majice), i krećemo između 7:15 - 7:30.
To je kad je idealno.
A kad nije... e onda neće baš taj kruh za doručak, već onaj... pa joj se ne da piškiti... pa joj je baš glupo prati zube... pa ne smijemo pospremiti krevet jer bi se ona još valjala... pa bi išla u vrtić u pidžami... pa ne bi obula cipele, već bi išla u čarapama... pa bi jela još neko voće... pa bi još malo čitala... pa danas ne bi tu lutku nosila u vrtić, već onu drugu...
i stvarno se nekada potrefi da je sve to "u igri".
Pravi Murphy!

Ja obicno ustajem u 07:45 jer Benjamin dotrapa do kreveta i stoji k'o duh. Oko 07:00 je Omar dobio molki (siku) za dorucak i nastavio da spava. Presvlacenje ide obicno lako (osim u extremnim situacijama) jer si djecaci na moju srecu totalno neosjetljivi na bilo kavu estetiku:
- Oblacis li tu majicu
- Neeee
- OK, onda cu ti je ja obuci ... problem rijesen.
- Mama, a ne znam obuci carape
- OK, onda cu ti ih ja obuci.

Omar je kriminalan, njega oblacim dok jos spava. Obicno se probudi negdje nakon sto sam mu obukla majicu.

- Kad' se ja tusiram djecaci su obicno na klupici pred tusem i gledaju sta se desava iza zavjese, u to MM zavrsavaoblacenje onih sto jos nisu obuceni (on ima ekluzivnost da se tusira sam) da djeci da nesto pojedu (obicno babanu) ipopiju.

- Nakon toga idemo u dnevnu sobu gdje im ponudim nesto za jelo, ako im tata vec nije nesto spremio. Obicno zele jesti nesto novo, nikako one sto su jeli juce.
- Ja necu da jedem.
- OK, onda cu ti spremiti sendvic za u autu.
- OK, mama.

Oblacenje:
- Obujte cipele
- mrtva tisina ...
- Spremim cipele pored stepenica ... sjednite na stepenice - sad. Kad velika kazaljka dodje na 5 ja idem. Bezvoljni sjedaju ...

Idemo po jakne
- Ja necu tu.
- OK. Koju hoces?
- Necu jaknu.
- OK, ja cu je ponijeti, ako ti bude trebala u skoli. -- a ako ti bude hladno u autu, pa ce sbiti bolestan i mi nemozemo ici ...
- OK, ja hocu prvi da obucem jaknu (da mu pomognem da obuce jakni prije brata).
- Neee, ja hocu sam da je zakopcam - skidamo jaknu da je ponovo obuce.

Auto:
- Jahocu sam da otvorim vrata/ sjednem u stolicu/ zavezem se ... danas hocu 10 poljubaca - i jos jedan.


Djeluje vam konfuzno ... ni najmanje zna biti i puno gore - kad djecaci nisu spremni za cooperaciju - kad' ja zaboravim spremiti sendvice za skolu prije spavanja, onda i to treba uraditi ujutro i miliun drugih gluposti, kao iznijeti stari papir, smece i sl.

Rekord nam je (sa tusiranjem i mojim sminkanjem) na nekih 16 minuta od budjenja do trenutka kad' ja sjedam u auto. Obicno (ni u najgoroj varijanti) ne traje duze od 45 min.

Da rekapituliramo: Budim se oko 08:00, na poslu sam (nakon sto su djeca i MM razvezena na radnu obavezu) oko 09:00 i pijem kafu.

Kad smo svi troje morali biti na busu u 7 i 15 a baka je dolazila cuvati Ozrena, sve je islo ko podmazano. Digli bi se pol sata, 40 min prije i sve bi stigli bez svadje i nervoze. I onda bi dosla na posao, popila kavu, procitala novine i bila odmorena. Sad kad sam doma - cisto druga prica. Nevjerojatno ali istinito - jutra su mi bila laksa kad sam isla raditi nego sada.
Od onog jutra koje sam vam opisala uvela sam neke promjene, prije svega to da samo tri puta pitam i dajem im izbor, a nakon toga sama odlucujem. Sad mi se i to cini previse, dva put bi bilo dosta ali vec sam tako rekla. Fran je dobro zapamtio.

Meni se čini da se čak sad lakše i brže spremimo, neg kad smo imali samo jedno dijete.

Citiraj:

---

Rekord nam je (sa tusiranjem i mojim sminkanjem) na nekih 16 minuta od budjenja do trenutka kad' ja sjedam u auto.

---

ovo nisam mogla izvesti ni kada sam bila solo, a pogotovo ne s jednim djetetom. lejla, imaš koji tip za nas koje nismo tako ekonomične s vremenom? :*

hvala ti, Boze, na mogucnosti rada od kuce.

probudimo se oko 8, ugl oni sami. ako je mm jos doma, zajedno ih oblacimo, ako je filip dobre volje obuce se sam, jakova obavezno netko od nas dvoje. ja odjurim na sminkanje-pranje zuba itd, oni u wc pa onda oni u kupaonicu.

ali ne peru zube, nikako ujutro, samo uvecer. :(

ako je bas velika potreba, pogledaju crtic desetak minuta i nesto pojedu, pa polako obuku cipele, jakne, uzmu igracke, i idemo....

a najsladje je kad mm ustane, obuce ih i odvede a ja samo mahnem iz kreveta....

Naša jutarnja rutina je super! Budimo se u 7.30 kada ga mm vodi u vrtić a u 7.20 kada ga ja vodim. Najteži dio je Svena probuditi, pogotovo sada kada ga po noći moramo buditi za pijenje po par puta (vikendom spava do 10, 10.30 8) ). Ne buni se kod izbora robice, tak oda je obučen za 2 minute, peremo zube, piškimo i najkasnije do 8 smo izvan stana. Kada ga mm vodi isto izlaze u 8 a ja se vraćam u krpe još najmanje sat i pol.
Mene više muči večernja rutina i zezanje oko večere. Koliko god se trudim da legne do 21, skoro nikada mi ne uspije prije 21.30.

Jutros nam nije uspjelo za tako kratko!! :( Probudili se u 08:05, iz cuce izasli u 08:25, mm kocio stvar je je mor'o sa zapakuje lab-top.

Mora da ja imam super cooerativnu djecu, mada stalno kukaju, traze nesto, hoce, pa onda upravo nece to vec nesto drugo ... ali nekako nam uspije sve. MM i ja ne doruckujemo kuci, niti pijemo kafu - to nam je prvo na poslu. Djeci obavezno ponudim da nesto pojedu, ako nece onda ne pravim dramu, nego ih pustim jer ne vidim razlog zbog kojeg bi ja pravila scene oko jela. Omar dobije voce u zabavistu vec prije 9, a Benjamin ima prvu pauzu oko 10:00. Od kako znaju da ne moraju da jedu ujutro, jos ni jednom se nije dogodilo da nisu jeli!

Kod nas bi sve bilo ok da baš nemoram Jakoba voditi u vrtić u 5,30. Ponekad ga odnesem u pidžami (vrtić je pored zgrade), to je u slučaju da se ne probudi kad ga dignem iz kreveta. Onda mi se probudi na putu do vrtića, uvijek dobre volje a tete u vrtiću ga obuku.
Ako se probudi kad i ja lijepo i na brzaka ga obučem i idemo...
Mislila sam da će ići puuuno teže. No on je još mali pa baš još ne zna zanovijetati.
Doručak mu tako rano ne dajem jer najčešće cica 15 min prije no što se zbudi. Uvijek ima sam sobom rižine kolutiće ili grisinije pa ako do doručka ogladni...

Hidegard zašto tako rano? Baš mi vas je žao...
Cure, sve što ste napisale i još gore nam se događa već neko vrijeme, a i u nastavku dana. Prije godinu dana je znala sama oblačiti hlače, sad ih ne zbna (tj. zna ali se pravi da ne zna)..Sve joj je-mama ne znam, ti mi reci..ja sam mala/velika, ja ću sama..
Pokušavamo, ali jutros je mm pukao..
Rekao je da je to samo nastavak-druga smjena, jer nas je večer prije satrala..
Mislim da je to zato što sam došla po nju u 19 h, umjesto 16 radnim danom..ostala je s bakom jer sam ja morala napokon u grad (gola sam i bosa)..
Jutros sam pokušavala sve polako, na miru, razgovarati, nuditi dvije varijante pa da izabere..ali ona se bacala po podu, protestirala, nije mi dala ni da se popiškim bez da nju ne držim..nije htjela ni jednu od dvije majice, samo je plakala (ništa je ne boli ni smeta)..MM je trpio, al kad je počela udarati nogama, a već je od početka mučenja prošlo 45 min. i iako smo na vrijeme krenuli sa svim-zakasnit ćemo na posao, rekao je e sad je dosta! Uzeo je u ruke, vikao, rekao joj da je dosta tog maltretiranja, da se srami jer ja kasnim svaki dan zbog njene gluposti na posao.. i bla, bla..posjeo je na stolicu, obukao patike, napravio frizuru, dao mlijeko..a ja sam se za to vrijeme spremala..
začudo, prestala je plakati, sve mirno slušala, surađivala, u autu slušala pjesmice, poljubila mamicu kad su me iskrcali i sve 5..a ja odahnula..
:? :/

Vjerojatno je tm napravio bas ono sto je ona cijelo vrijeme trazila: postavio granicu.

MajaMajica kad sam prvi put pročitala da je TM "pukao" crne misli su mi bile u glavi :P , al na kraju je sve lijepo ispalo, samo joj je čovjek očitao bukvicu.

MajaMajica kaže:

Citiraj:

---

Hidegard zašto tako rano? Baš mi vas je žao...

---

A kaj možemo kad ja radim od 6, a MM juri na vlak za ZG koji kreće u 6. Da još dodam da on dolazi doma na večer u 18,30 :/

Citiraj:

---

Loli prvotno napisa

Vjerojatno je tm napravio bas ono sto je ona cijelo vrijeme trazila: postavio granicu.

---

Totalno točno!

Moguće da je to postavljanje granica ono što je njoj ( a i nama trebalo).
Obično bi ja znala tako prije reagirati, ali izgleda da sam se malo iscrpila ove dvije godine i polako pucala-popuštala..Npr. sterimar je dopuštala normalno uštrcati cijelu prošlu zimu nakon normalnog razgovora i dogovora..Sad ni u ludilu..nema tog načina da joj se nešto objasni..A meni je žao reagirati kako je mm jutros odreagirao, jer je ona razumno i dobro dijete, dijete nad kojim se svi išćuđavaju kako je pametna, krasna, velika i bla, bla.. Stalno mislim kako je njeno regiranje ustvari odgovor na nešto što ona prolazi u sebi..Mislim da joj strašno nedostajemo..Primjetila sam čak, iako se super igra/druži s drugom djecom ( u vrtiću, kod prijatelja, na izletu) da joj je ipak najdraže kad smo nas troje sami..Onda istinski uživa!
Prije je stalno govorila da će joj mama roditi i bracu i seku, a sad neće ni čut!
A najgore je kad odemo negdje na dan (do sada 3 puta) ili dođemo kasnije nego što je ona zamislila..Takvu ljubav i otpor u isto vrijeme ne možete ni zamisliti..Kaže moja mama da je to zato što je baš uvijek s nama..Ima toga još..Ne želim vas opterećivat, pokušat ću s postavljanjem granica, pa ću vam javit što ima novo.

Kod nas su granice tako postavljene i odredene da nema natezanja oko nicega. Nekad mislim da je sve to malo prestrogo, ali s druge strane dajemo dovoljno ljubavi i vremena i paznje kad treba.
Imamo privatnu firmu u kojoj obadvoje radimo, radimo doslovno cijeli dan, prednost je da pauzu mozemo uzeti kad hocemo, mozemo izaci i prosetati i vratiti se i raditi, ali posao traje od ranog jutra do kasne, kasne veceri, svaki dan.
U to se mora uklopiti i dvoje djece, on 8 mjeseci ,ona skoro 3 godine.
S njim je jos jednostavno, hrana, igranje, spavanje, pa opet iz pocetka i jos jedno 6 puta mjenjanje pelena. A sa njom.....ide u igraonicu tri puta tjedno, a dane kad je doma nekako kombiniramo kako znamo i umijemo.
Ona stalno pokusava vidjeti dokle moze ici i onda joj se jasno da do znanja gdje je granica. Moje srce pri tome nekad skoci i htjela bi da ne moram tako , ali znam ako popustim, gotovo je, onda ce misliti da stalno moze tako , deranjem i vristanjem , histriziranjem nesto dobiti.
Ona zna da deranjem i pritiskom ne moze nista dobiti, i zato se i ne dere previse, samo kad je umorna i razdrazena.
Stojimo cvrsto obadvoje od pocetka na istoj poziciji, zna se tocno sto se smije a sto ne, meni je nekad jako tesko jer bi joj popustila kad vidim one "Bambi" ocice kako me gledaju, ali ne popustim. Poslije je grlim i ljubim i sve nadoknadim zagrljajima, ali ako se nece obuci ili ako pocinje vikati u ducanu da hoce loli-pop a vec je dobila bombone u predhodnom ducanu, onda joj ne pomogne ni najjace deranje.
Kad se ide spavati, oko 8h, nema dernjave, izlaska iz kreveta, stavimo ju u krevet, ugasimo svjetlo, izljubimo ju i odemo.Vrata malo otvorena,
nema sanse da se digne vise iz kreveta, a svasta je pokusavala.
Ako zove, uvjek dodemo, i slusamo njene "argumente" pa joj opet objasnimo da spavati mora i da se nece dici iz kreveta. Samo par puta kad je bilo 8 i ona je rekla da nije umorna i da ne zeli ici u krevet, stavili smo je malo kasnije.
Inace nam je dnevna rutina kao trcanje maratona.....tko izdrzi doci ce na cilj. Svaki drugi dan se tjesimo da ce biti bolje za godinu dana , kad budu malo veci.....