Beba jako vezana za mene

Mali ima 5 i pol meseca. Do sada samo cicamo i pravi je cicoljubac. Ono sto me interesuje je kako vi izlazte na kraj sa babom kada je ona vezana samo za vas i ne mozete je odtaviti ni 30 min. sa bilo kim drugim.
Ja ga stalno nosim svuda sa sobom i stvarno mi nije tesko, ali eto na primer moram nesto obaviti ili ici kod frizera, zubara ili mozda jednom u mjesec dana popiti kafu vani sa prijateljicom sama. Eto na sve pokusaje moj mali cim shvati posle mozda 15 min. da nisam prisutna pocinje sa drekom i place dok mi ne jave da hitno dodjem. Svega dva tri puta je bio sa mojom mamom koju pritom vidja svaki dan (idemo u posetu ili ona dolazi). Nece ni sa MM, kratko se igra i cim vidi da me nema nastaje plac.
Sta da radim? Dali da ga pustim da malo place ili kako. Do sada bi letela ko luda, cim bi mi javili i to od zubara, mozete misliti. Takav je od 3 mjeseca i ne verujem da je faza.
Ima li slicnih iskustva i kako ste vi to resili?

To je normalno za tako malu bebu.

Nađa je sa nekih 9 meseci prvi put bez plača i drame otišla sa MMom u šetnju. Nosio ju je na rukama prvi put, posle u marami. Sa mojim roditeljima negde sa 11-12 meseci. Kad je ostajala kući plakala je, ali kad je išla u šetnju nije, valjda joj je bilo zanimljivo.
Svaki sledeći put je bilo sve lakše.
Sa 5 meseci je sisala na svakih sat vremena pa nisam ni pokušavala da je ostavim negde.

Bit će veći pa će se htjet zaigrat i bez tebe. Kad se sjetim Lucije u toj dobi nije mi napamet padalo ni da maštam o posjetu frizeru ili kavi. Zubar se morao odraditi, ginekolog npr nije pa eto od trudnoće nisam bila kod njega :roll:
Daj mu vremena. I ne, neće to biti ni za mjesec dana. Imaš malu bebu, ti si joj sve, prihvati to i budi strpljiva :love2:

Normalno je za taj uzrast, no ja te necu utesiti , moj S. je tako bio za mene vezan do druge godine :lol:ali meni je bilo ok da svuda idemo zajedno.
Kod zubara sam uspela otici samo jednom bez njega i to kad sam ga uspavala na svu srecu stigla pre nego sto se probudio a isli smo i zajedno.

Do sad je bilo sve mama, mama i mama. A prije par dana (ima 8 mjeseci) tata ju je držao dok se ja ne obučem za šetnju i ja joj velim dođi, a ona okrene glavu i priljepi se za tatu. Prvo šok, a onda nisi znao ko je sretniji tata ili mama! Sad ju tata nosi :)
Ja vjerujem da dođe vrijeme , s vremenom ;), za sve. Pa tako i za život bez mame.... ili ne!!!

to mora da nije ugodno.
sva sreča ja nisam imala problema ni sa prvim ni sa ovim za sada.
ali moj nisu ni dojili pa vjerujem da je to povezano

Citiraj:

---

domy prvotno napisa

to mora da nije ugodno.
sva sreča ja nisam imala problema ni sa prvim ni sa ovim za sada.
ali moj nisu ni dojili pa vjerujem da je to povezano

---

X
Svaka čast,ali ja bi skrenula,ja sam takva,volim raditi neke stvari koje me opuštaju a neizvedive su sa malim bebama i sva sreća nisam se morala žrtvovati,cicali smo 4,5 mj. ali ni onda ni sada nije problem ako ostanu malo kod bake ili sa tatom,dapaće uvijek im se iznova vesele,kojiput mislim da im ja već na živce idem.

Moja s 9 mjeseci još uvijek doji, pa nije toliko vezana uz mene da je ne mogu ni s kim drugim ostaviti. No, mi smo od prvog dana postupali s njom tako da su jednako važni roditelji i mama i tata i da nema razlike među nama dvoma i zato mislim da je navikla biti i sa drugima, a da mama nije početak i kraj svijeta.

I mi smo 5 i pol stari :) i jedino vrijeme kad smo razdvojeni je kad se tuširam...a i onda je to uz viku i dreku. Jedino vrijeme kad mi nije na rukama je za vrijeme noćnog spavanja, ali pajki sa mnom u krevetu...po danu mi pajki u krilu prikopčana na sisu. Ne želi nikog drugog ni minute, a da ne pričam da se alarm upali te sekunde kad me izgubi iz vida...dakle, na nikakve izlaske bez nje ni ne pomišljam.

Dobro, mi smo ekstremni slučaj, ali trebala bi uživati u tim kratkim trenucima kad te barem malo pusti na miru ;)

Btw. stariji sin je prvi put svojevoljno ostao kod dede i bake kad je bio star 2 godine i 10 mjeseci.

Smatraj to komplimentom svoje bebe, koja jednostavno ne može bez tebe... normalno je za taj uzrast...
Nemoj trenirati strogoću ..u toj je dobi još najbitnija sigurnost... beba je sigurna uz tebe...bez tebe nije i plače...
Proći će vrlo brzo, pa probaj što više biti uz njega...a ova sigurnost koju mu sada daješ bitna je za cijeli život...