-
Snezna oluja
I Ana je resila da malo okasni kao i njen brat, na svu srecu ne toliko kao on. Okasnila je “samo” 9 dana. :roll:
.Ja sam naravno pocela padati u ocaj kako cu i ovog put imati induciran porod. Moja zelja je bila porod kod kuce sto je u Nizozemskoj vise nego normalana pojava, nego zbog previse izgubljene krvi u prvom porodu nisu mi to dopustili.
Dakle 21. 12. imala sam zakazan vanredni pregled, Utrecht tih dana “zavejan “. Za nase pojmove to i nije neki sneg ali je tamo bio dovoljan da izazove potpuni kolaps u saobracaju, dakle ne postoji nikakav javni prevoz, a mi naravno auto ne posedujemo. Jedino moguce prevozno sredstvo je bicikl, sto I nije toliko nemoguce za mene nego mi je ipak zvucalo kao preterana egzibicija po snegu voziti sa ogromnim stomakom.
Zakazujem novi pregled za sutra iako i dalje ne znam kako cemo doci do bolnice.
Na kraju se dogovorim sa MM da cemo pokusati biciklom na pregled.
Inace prethodnih dana pocnem osecati lagane trudove, a sluzavi cep mi je izasao dva dana pre.
Pocnem polako pripremati MM za opciju poroda kod kuce. Primalja koja mi je vodila trudnocu je rekla da u slucaju da mi porod krene prebrzo, pa je neophodno porod izvesti kod kuce, da nazovem bolnicu i da ce vec neko doci. Ipak ostalo da visi pitanje da li se u takvim vremenskim uslovima moze do nas kao sto mi ne mozemo do njih. Paket za porod je stigao postom vec nekoliko meseci ranije. Izabrali smo makaze koje ce biti iskuvane kad dodje vreme.
Moji trudovi se ipak umire I odem spavati sa maleckim, poslednji put je imao sike samo za sebe.
Negde oko ponoci me probudi bol, od mene nema srecnije. Najzad moji trudovi, prilicno jaki sa razmakom od nekih 10-ak min.
I tako ja u zavejanom gradu cekam moju tvrdoglavu devojcicu. Trudove podnosim dosta dobro, jedini problem koji se javlja je da ne mogu nikao da sednem lili legnem nego iskljucivo vreme provodim na nogama, sto mi nije nimalo smetalo tad no…. moj porod se tek najavljivao i naravno traaajjaaao.
Oteram MM na spavanje i setam po sobi kao pomahnitala, povremeno odem pod tus, prija. No moj mozak konstantno radi, cas sam opustena sto cu se kuci poradjati cas me hvata panika, verujem da bi bilo sasvim drugacije da sam tako planirala od pocetka. To naravno nisu idealni uslovi za opusten porod kakav sam sanjala.
Najzad svice oko pola 9 moji se bude, ja odlazim u spavacu sobu i pokusavam da se skoncentrisem, razmak izmedju trudova je nekih 4 min i prilicno su intenzivni. Ja sam naravno preumorna od silnog stajanja. U jednom momentu samo shvatim da ipak ne mogu da se opustim koliko mi je potrebno i trazim MM da nadje neki nacim da odemo u bolnicu. Ja sam inace u toku noci proveravala da li je taksi kojim slucajem proradio no od toga do tad nista. MM uspe da dozove taksi, verovatno prvi koje je izasao na ulice. Osetih olaksanje, nego sad nastaje problem kako cu da sedim….
Nekako se dovezemo do bolnice. Sve super, soba u kojoj cu se poradjati je ista ona u koju su me primili pre tri godine kad se S. radjao sem sto se tu nisam porodila jer mi je taj porod trajao 38 sati….
Lepa velika prostorija, nego puna svetla uprkos debelim zastorima. Svetlo mi smeta, pozalim sto ipak nisam ostala kuci. Sve mi smeta pa cak i MM siroti, koji sedi tiho u uglu sobe skoro i ne dise... I dalje ja sam napeta, dopustili su mi da ne budem stalno na CTG-u ali zato su mi dali infuziju te zbog iste nisam mogla da se krecem, bar sam mogla da stojim.. Dosla sam otvorena nekih 6 prstiju, u roku od sat jos 2 prsta, sve je izgledalo kao da cu se poroditi za pola sata . Stolac su mi doneli, cak ga i isprobala jer sam mislila da je izgon poceo. Onda je ustnovljeno da je malena okrenula glavicu tako da gleda nebo kako je dr. rekao, zbog toga sam imala potrebu da guram a i vodenjak mi jos nije pukao pa me i to sve pritiska.
Tad nastaje cista agonija, trudovi beskrajno jaki ja na ivici snaga.. Moje noge vise ne mogu da idrze a ne mogu da legnem. Skoro da nema razmaka izmedju trudova a nikakvog napretka, ja se jednostavno ne otvaram dalje. Dolazi nova primalja i kaze da moram leci jer zele da stave ctg.i meni i bebi na glavicu. Taj scenarijo mi je dobro poznat od prethodnog poroda i vec mi nije dobro od svega.
Nude mi epidural, koji odbijam iako sam se u jednom delicu sekunde i slabosti dvoumila,
Buse mi vodenjak sa teskom mukom, primalja nije mogla verovati kako je membrana bila snazna. Osetila sam neopisivo olaksanje kad je krenulo curiti iz mene.
Medjutim ja se ne otvaram a trudovi jezivo bolni ali neucinkoviti. Daju mi drip. Ja sam u tom mometnu i pokusala da se opirem, no kako je vec sve krenulo kako nisam htela prepustila sam se.
Ni porod na stolcu nije bio moguc zbog polozaja bebine glave.
Sve mi je na kraju bilo nebitno, htela sam samoo da se vise zavrsi i da ta mrvica vec jednom izadje.
Po svemu sudeci meni je trebao mrak da se opustim. Srecom pa je zima jer u Nizozemskoj leti mrak pada iza 10 uvece.
Posle nekoliko sati krece dugo ocekivani izgon, i naravno traje i traje…. Obavestavaju me da ce me morati rezati.
Osoblje je toliko divno i pazljivo, primalja mi se skoro izvinjava sto me ipak mora seci.
Ja sam na izmaku snaga, vec pomalo i gubim kontakt sa stvarnoscu. A siroti MM stoji pored mene i trpi moje stiskanje ruke (posle sam imala upalu misica na toj ruci a on skoro pa podlive).
Najzad posle nekih 10 trudova izlazi jedna “mrvica” od 4285g sa sirom otvorenim ocima.
Bacaju mi je na grudi, osecaj naravno neopisiv, svaka rec mi zvuci preslabo za opisati kakva me radost oblila. A posebno sam srecna sto je ona devojcica koja ce jednom ako Bog da imati prilike da oseti tu caroliju kad nekom postanes MAMA.
I ona pocinje da siki, mene usivaju, ona i dalje siki. I to traje i traje. MM im objasni da sam starijeg dojila u trudnoci pa su grudi spremne . Naravno da su pomalo sokirani no Nizozemci… kazu da im je nobicno to sto oni savetuju dugo dojenje ali se ipak iznenade kad cuju da to postoji.
Posteljica je izasla a da nisam ni primetila.
Zavrsili su sa usivanjem a moja mrvica jos siki.
Rese da je ne prekidaju, i u sali primalja rece valjda ce zavsiti dok je ona u smeni… tako je moja devojcica sikila narednih sat i po.
U medjuvremenu su nam rekli da mozemo da zovemo starijeg sina ako zeli da vidi seku. Ja sam potpuno odusevljena, nedostaje mi, nikad nismo bili duze razvojeni.
Onda je dosao S. da nas vidi. Bio je potpuno opusten na temu da je sestra dosla, to za njega nije neko cudo... nego, bio je pomalo zbunjen sto me vidi u takvom izdanju, nije hteo da pridje jer sam bila izmazana od krvi, rekao mi je da sam prljava.
Sutradan kad je dosao po nas dve pitao me je sa vrata dali sam se kupala.
Kod kuce nas je cekalo cvece koje je on birao.
Tako pocinje nas divni zivot u cetvoro. :-D
fotke imate u mom potpisu pod Ana
-
-
-
čestitam na još jednoj cicoljupki
-
-
Divni su oboje :heart::heart:
-
-
Takav raznjež imam posle tvoje priče.....:zaljubljen::zaljubljen:
A onda sam otvorila i slike :heart::heart:
-
Kole čestitam!!!
Fotke su prelijepe! Klinci su predivni!!! :heart:
-
-
