Kako je moja žena rodila Saru , na stolčiću, u VŽ rodilištu, 100 % prirodno
Priča s poroda
Piše tata: „Kako je moja žena (MŽ) rodila Saru , na stolčiću, u varaždinskom rodilištu, 100 % prirodno“
Petak,19.03. MŽ i ja smo bili u vrtiću navečer na dječjoj priredbi.
Subota, 20.03. MŽ dobila je trudove ujutro malo poslije ponoći. Spavala je po noći ok, probudila se oko 5 h jer je osjećala da se trudovi pojaćavaju.
Ustala se i išla je peći klipiće oko 9 h .
Poslijepodne smo išli na Varaždinbreg, na ručak, 6 km udaljeno od Varaždina, na proslavu imandana njenom tati, mom tastu.
Sa sobom sam joj uzel loptu , na kojoj je sjedila i hopsala svaki put kad su se pojavili trudovi.
Oko 16 h odlučila je da idemo u rodilište. Našli smo se sa doulom Katarinom, za koju smo saznali iz „Regionalnog lista“, i za koju je MŽ odlučla da joj bude pratnja kod poroda.
Ja sam bil prisutan kod prvog poroda, kad se rodila Dora.
Tad je MŽ dobila i drip, i epiduralnu i rezali su je (epiziotomija).
Ostavio sam MŽ i doulu u rodilištu i vratio sam se svojom kćerkici Dori.
Kad sam dopelal MŽ u bolnicu oko 17 h bila je već 7-8 cm otvorena i imala je trudove svakih 5-6 minuta. Išla je u rodilište bez klistiranja i bez brijanja.
Taj dan u 18.32 je stiglo proljeće.
A mala Sara , stigla je u 21.28 h, (47 cm i 3160 g)
MŽ veli da je bilo nezaboravno i da bi svakoj ženi koja rodi prirodno trebalo dati Nobelovu nagradu.
Posobno joj je ostao u sjećanju kraj, dakle sam izgon, i to kako tijelo samo radi svoje, kako tijelo zna, kako sve ide svojim tokom.
Doula Katarina je bila uz nju i bila joj je jako velika podrška .
Jedna bitna stvar koju je MŽ imala je Plan poroda koji sam joj ja isprintal s Rode, tako je ja MŽ imala svoj mir, slušala je glazbu, uzela je sobom CD-e ( Kenny Rogers, Mike Oldfield, Chakra dance..) i nitko ju nije previše ometao.
Jedino kaj ju je malo bacilo u bed tijekom poroda su izjave primalje i specijalizanta koji su kratko navratili i rekli:
Primalja; „To bi moglo potrajati još satima.“
Specijalizant: „Glavica je malo poprečno, lezite vi na bok.“
MŽ ga je i poslušala, ali se ubrzo toga vratila na na stolček.
Kad ide sve svojim tokom kod prirodnog poroda sve je zapravo tako jednostavno.
2 dana je MŽ bila sama u sobi, a onda je dobila cimercu, iz Čakovca, koja je isto došla roditi u Varaždin i željela je prirodan porod, ali nije imala te sreće jer je njoj dežurana bila Dombajica, koja joj je rekla neka leži, tako da nije bila niti na lopti, i kod poroda joj se legla na trbuh i pritiskala, tako da je žena popucala.
MŽ je rodila u subotu, došla je doma u utorak), a u srijedu je već vozila autom Doru u vrtić.
Svaka joj čast !
Jedina stvar koja mi se na sviđa u Varaždinskoj bolnici je da treba platiti 370 kuna svaki puta kod poroda za pratnju, koje čak niti ne mora na tečaj, a u Zagrebu ne to ne plaća.
Evo toliko o porodu MŽ iz perspektive jednog tate.
A mala Dora veli: „Moja mala sekica Sara je slatka ko bombon.“
