vristanje - nece spavati

Moj sin ima tri godine i tri mjeseca, vec smo zakljucili i ovdje na forumu da spada u onu "teze odgojivu" djecu. On mrzi spavati, svaki put se prije spavanja borimo s njim, nagovaramo ga, kad sam sama s njih dvoje za dnevno spavanje odustanem jer nema sanse da ga uspavam dok je mala budna. On skace po krevetu, baca jastuke, kad ga uspijem poleci onda mlati i na kraju se bode prstom u oko da ne zaspe:roll:. Inace ga uspavljujemo u prosjeku sat vremena (znaci nekad i dva). U vrticu nekada spava, zaspe odmah, nekada samo lezi i uopce ne zaspe a svaki dan se budi u isto vrijeme izmedju 7 i pol 8.
Medjutim mene vise brine navecer kad stvarno mora ici spavati. Nekada pristane da citamo slikovnicu i onda to traje sat,dva. Ali nekad kao veceras: bjezi van iz sobe u dnevnu, ja zakljucam sobu, tuce me i grize, grebe, udara nogama i vristiiiii, vristi ko sumanut. To vristanje me ubija u pojam jer pocne vristi iz sve snage onako u jecajima i ne mogu ga nikako smiriti. Probala sam ga grliti i ljubiti, cvrsto drzati, ignorirati, otici iz sobe, ispljeskati po guzici (inace ga ne tucemo), razgovarati s njime, skrenuti mu paznju, ali on jednostavno vristi iz petnih zila i izbezumljeno gleda kroz mene i tek kad se umori uspijem ga nekako zagrliti i nunati i kazem mu da duboko dise i da se smiri. Nakon toga me zagrli, kratko jeca i zaspe za 5 minuta.
Rado bi da mi netko kaze da je to faza i da ce proci iako ne vjerujem u faze. Nije mi problem sto mi je to naporno, nego se bojim za dijete, stvarno se pitam jel takva reakcija normalna, da dijete toliko vristi i da ni sa cim ne dopirem do njega. Nakon sto zaspe tresem se jos pola sata od soka.
Jesam li sve isprobala ili ima jos nesto, dajte savjet pliz.

Mi isto imamo teško odgojivu curicu, ali mi smo se predali od dnevnog još sa 2 god i četiri mjeseca. Kaže ona meni sad da ona nikad ne bi spavala, ona bi da je stalno dan. :mrgreen:

Evo danas je zaspala popodne niti pola sata u autu od umora jer smo se vračali iz Zagreba, i nema šanse da zaspi u krevetu sad navečer, negdje sat vremena min. je trajalo uspavljivanje.

Pa zašto mučite njega i sebe još. Ako neće neka ne spava po danu i gotovo, pa već je po meni prerastao dnevno spavanje, još s obzirom da je zahtjevniji. Neka u vrtiću ne spava i sigurno ćete imati bolje rezultate navečer.
Imate i manje dijete? I mi isto,
način uspavljivanja manjeg i njega vjerovatno je isto važan, ljubomora i osjetljivost igraju veliku ulogu kod ponašanja djeteta, a pogotovo kad su najosjetljiviji, pred spavanje.

Kad smo se mi tražili kod uspavljivanja i pokušavali oba dva zadovoljiti postojao je period uspavljivanja po dva sata, ali onda sam se počela truditi kroz dan zadovoljiti sve.

Znači igru doma, igru vani, posjeta nekud ili nekoga, druženje, maženje, pričanje... i puuno ljubavi i od onda stvarno bolje zaspi.

A ako nam slučajno nešto izmakne tijekom dana i malo joj je previše dosadno i ne zadovoljimo joj sve potrebe za životom odmah se to očitava na uspavljivanju kao i spavanju.

Obavezno usporavamo tempo pred spavanje, isti rituali obavezno, buša joj mora biti puna i niti slučajno se ne smijem dovesti u položaj da mi u krevetu kaže da je gladna, onda je gotovo, zilion puta viče gladna sam, gladna sam.... a ne mogu se dizati kad mi se drugi baš uspavljuje na cici... Uglavnom, fizičke potrebe, vc, hrana obavljamo prije ulaska u sobu, vodicu uzimamo u sobu da si može uzeti ako joj je potrebno.

Da naglasim uvjek pazim i smatram da je navažnije da ju ne stavljam prekasno spavati jer onda mi je koma, onda je cendrava i scenarij je vrlo loš, a ljeto zna biti varljivo pa su djeca i umornija i cendravija.

Priča, malo skakanja, inzistiranje i puno priče da moramo leći, da gasim svjetlo, ostaje malo svjetlo od bebifona i krećemo.
Škakljam ju po ručici i pjevušim, i ne dozvoljavam pričanja neka velika, deset puta ponovim dosta je bilo pričanja mrak je i vrijeme je za spavanje, moramo se odmoriti da se sutra možemo puno igrati i onda navedem nešto njoj zanimljivo tek toliko da se neprimjetno umiri u krevetu i onda kažem sad je stvarno dosta razgovora, pokrivamo se i još bar pet puta moram opominjati jer me stalno uvlači u razgovor.

Uglavnom zaspi brzo dok dođemo do dijela da shvati da nema pričanja više, samo pjevušenje.

Zaključak: nije lako i borim se stalno za uspjeh kod uspavljivanja, ali ide nam tj. ne odstupam niti milimetra, znaju se pravila i ona to zna.
Ali napominjem to je stečeno teškim trudom i upornošču i ne odstupanjem...


Kad je počelo kod vas to agresivno ponašanje kod večernjeg spavanja?
To agresivno ponašanje po meni je
ili preumoran
ili nije uopće umoran jer je spaval po danu pa ga vrijeđa i boli činjenica da mu ne vjerujete da nije umoran.
Ili ima veze sa dolaskom drugog djeteta na svijet i njihovim i vašim odnosom.

Šta misliš? Joj vjerujem da ti je koma kao i njemu! :love2:

Čak bi se usudila pitati, da nije možda i isfrustriran sa tim spavanjem pa tak reagira,
možda mu se sve to skupa već toliko zamjerilo to nagovaranje i upornost da zaspi po danu da je djetetu dosta?
Mislim samo polazim od svoje, ona bi prva bila isfrustrirana i luda da ju nagovaram i ovak je jadna dok joj nekaj ne paše.

osim sto izgleda da je spreman za izbacivanje dnevnog spavanja, nema drugoga nego jednostavno voziti istu rutinu svaki dan, najesti se napiti prije spavanja, navijestiti da je vrijeme za leci se, oprati zube, procitati pricu, zamraciti, lezi se u krevetu, ne bjezat van iz sobe , vrijeme je za spavanje i bla bla bla svaki dan isto. na zalost nema brzeg rjesenja, s vremenom ce to dati rezultate. ali do tada, dok to ne sjedne, puno roditelja prolazi kroz istu dramu. bitno je da imas relativno istu seansu svaku vecer, i naravno poksati da se sto manje zivciras. znam da su i moji negdje u toj dobi bili teski za leci i tesko im se smiriti za spavanje.
sretno!

[QUOTE]

Citiraj:

---

oka prvotno napisa

Kad je počelo kod vas to agresivno ponašanje kod večernjeg spavanja?
To agresivno ponašanje po meni je
ili preumoran
ili nije uopće umoran jer je spaval po danu pa ga vrijeđa i boli činjenica da mu ne vjerujete da nije umoran.
Ili ima veze sa dolaskom drugog djeteta na svijet i njihovim i vašim odnosom.
Šta misliš? Joj vjerujem da ti je koma kao i njemu! :love2:

---

Pa seka ima 6 mjeseci dakle vjerojatno je i to ukljuceno, ali on se tako ponasao i prije nje. To najgore vristanje bude kad ne spava po danu pa je preumoran, sigurna sam da je to jer nakon sto se smiri zaspi za 5 min a inace se dugo uspavljujemo. (A kad se po danu naspava onda navecer nije umoran i obicno zaspe oko 10, pol 11, meni je i to jako kasno jer obicno onda i ja zaspem s njim i nista od posla.)Zato mi je i vazno da spava po danu, inace ja vjerujem da njega frustrira sto mora ici spavati a ne zeli i ja bi odustala od dnevnog spavanja da ne vidim da je umoran, on bude umoran, zijeva i trlja oci ali jednostvno ne voli ici spavati. Kaze mi: mama dan je necu ici spavati. Inace kad se probudi je najmaznije i najmilije dijete na svijetu.Kad navecer ide spavati trudim se kad god mogu ici samo s njim, seku ostavim tati, ili ako spava u kolicima i samo njega mazim, pa danu se trudim ostaviti sav posao i kad seka zaspe igrati se s njim na podu. S obzirom da seka isto bas ne spava previse, ostaje mi jedino navecer za napraviti nesto po kuci. Rutinu ima, kupanje prije spavanja i citanje knjige, al nekad ni to ne pali. Nekad jednostavno puknem jer sam preumorna (neki dan sam se probudila u sred noci i isla stavit ves prati i oprala sareni na 60, sreca pa ne koristim 95 inace bi muzeve nove majice bile puno manje:lol:).

Da, nije lako, ustvari koma je sa tako malom dječicom, i mi smo u istoj situaciji, ali šta ćemo, moramo se truditi izvući najbolje od toga, jer da su zdravi to nam je najvažnije.
A čuj, ok, kužim ja tebe, ali zašto mu ipak ne dopuštaš da on odluči da li mu je potreban san ili ne, a tako ti lijepo kaže da ne želi, dovoljno je velik i zašto misliš da nije kompetentan da tako nešto on odluči?
Da istina je da su u popodnevnim satima umorniji, i kod nas je tako, ali onda se malo umirujemo na drugačije načine, a ako baš bi željela zaspati naravno da joj ne bi branila, ali teško da bi se to dogodilo. :mrgreen:

Mislim da su posljedice puno veće što se tiče njegovog karaktera i njega samoga siliti ga na spavanje nego malo umora popodne.
Evo pokazuje ti vrištanjem i urlikanjem, meni bi to bio dovoljan dokaz da nešto nije u redu, da ga nešto jako muči, a on je dovoljno velik i shvaća da nema pravo donijeti osnovnu odluku sam, koja se tiče samo njega. Sigurno ga to jako boli.

Neka ti ide u početku ranije spavati, recimo oko sedam ili osam, i eto ti vremena za nešto napraviti, a on se i može lijepo odmoriti za ujutro rano u vrtić krenuti, a tamo netreba isto spavati, i opet navečer ranije spavati i to ti je to.
Rastu oni brzo, neće to potrajati, ići će i on kasnije spavati, ali po meni je u ovoj dobi ipak raniji odlazak na spavanje svakako bolji nego zabavljati umorno dijete kasno navečer. Sve u svoje vrijeme.

Sad je malo teže jer je ljeto, mi zamračimo stan, spustimo rolete i oni zaspu jer su stvarno umorni, sve što nam potraje dulje, više ne valja niti za njih niti za nas.

I ja ti imam sličnu situaciju... Ima 3 i pol godine i ne voli spavati. U vrtiću uvijek spava i bez problema zaspi, ali doma se ne da. I ja sam pkušavala razne metode i skužila da od svega najbolje zadržat trijeznu glavu i ne šizit ak neće spavat. Njihove šize su samo kopija naših šiza... Od nekoga moraju naučit takvo ponašanje. Sad mi možeš reć da ti ne šiziš, al to sam i ja mislila za sebe i onda sam skužila - kad nije po mom, derem se. A oni upijaju i naprave varijantu triput goru;-)

Ako spava po danu (u vrtiću), onda navečer nakon što stavim bebu na spavanje velim da moram napraviti to, to i to i da on može mene gledati ili gledati crtić. Najčešće sam gotova prije 10 tak a niti ne ide spavat kasnije nego bi išao da smo se dva sata navlačili po sobi.

Kad ne spava po danu, u 8 je kupanje i onda brzo zaspi, i sam zna reći da je umoran.

Dakle, samo polako. Neće mu se ništa strašno dogoditi ako ne bude spavao, samo će biti malo umorniji. A i ta faza će proći. Kad krene na faks više ga sigurno nećeš morati uspavljivati;-)

Pa oprostite,a li ja mislim da trogodišnjaci trebaju spavati po danu, a pogotovo ako idu u vrtić jer to znači da ne spavaju do 10 i slično. Odmor im svakako treba pa taman samo ležali i mirovali bez ikakvih priča i zabava. Kod nas je tako da ako preskoči dnevno spavanje drugi je dan tako umoran da se s njim ništa ne može. Koma. Ali ja baš nisam liberalna u pogledu nekih odluka jer mislim da je on premali da bi sad "odlučio" da npr. više neće spavati. Svašta on odluči, ali na meni je da ga usmjerim da shvati da to baš i nije dobro. Uspavljivanje jednostavno riješim šutnjom i kao ja spavam i ne odgovaram ni na što osim što progovorim da spava (jako ozbiljno na granici s ljutnjom). To jako ozbiljno shvati i zaspe. Još nešto: da bi se zaspalo, mora se biti miran (nikakva mudrost, to svi znamo!), ali važno je da to osvijesti pa zato znam reći da se smiri. Nadam se da ćete uspjeti u rješavanju problema, sretno!

I moja N je u klubu nespavaca. Agonija cim se spomene spavanje. Nasa mala komsinica i najbolja drugarica je sa 2.5 izbacila dnevno spavanje bez ikakvih problema, par dana je imala krizu oko 18h, a onda fino u 20h u krevet i priznajem da im zavidim kad vidim da je kod njih mrak u 20.30 a moja N tad najraspolozenija.
Mi smo isto pokusali da izbacimo dnevno, ali vidim da joj treba, previse je nervozna popodne, placljiva i nigde ne mozemo sa njom, niti se igrati, nece ni da jede.... ma uzas. Ako predlozim u neko normalno vreme spavanje (13-14h) ona vristi, nece, place.... Ako je pustim onda se ukomira oko 17h na bar 2 sata, a to nam opet znaci zurku do ponoci. Ako izdrzi dan bez spavanja, legne oko 20h i onda se obavezno probudi oko 23h ili u ponoc vesela i orna, pricala bi, igrala se....
Vecernje je isto uzas, moramo da legnemo svi, pogasimo sve i pravimo se da spavamo. MM i ja najcesce zaista zaspimo (pa nam trpi bracni zivot, kuca....) a ona brblja i brblja.... Ponekad pali da onako strozije kazem: dosta, spavanje! Ali najbolje je da se pravim da spavam jer onda neko vreme prica pa pokusava da nas probudi a onda odustane. Ali uspavljivanje traje 45 minuta minimum!!!

Mi smo izbacili dnevno spavanje odmah nakon 2. godine i preporodili se.
Naravno važno je koliko dijete spava po noći.
U prvo vrijeme po izbacivanju dnevnog, znao je zaspati u 19.30 ili 20 sati i spavao svakako do 7.
Sad spava (meni) idealno vrijeme, od cca 21.30, pa odrapi opet 11 sati, ponekad 12.
Njemu je dovoljno 11 ili 12 sati sna i dok to on "ukupno" ima, sve je ok.
Kad je spavao po danu, opet je to ukupno bilo 11 sati, ali 2 ili 3 sata popodne i ostatak noću, naravno uz veliko negodovanje kod oba uspavljivanja.

I važna nam je rutina. Večera, kupanje, pranje zubi i spavanac. Legne u krevet, pogleda crtić, ja se za to vrijeme tuširam i on več spava.

Potreba za dnevnim spavanjem jako je individualna stvar. Moj stariji je negdje nakon četvrte-pete godine sam odustalo, a mlađi bi spavao i dan danas u 2. razredu osnovne, samo da ima priliku.

Anemona je dobro rekla - u ovoj dobi rutina je nenadoknadiva.

Citiraj:

---

ljerka prvotno napisa

Pa oprostite,a li ja mislim da trogodišnjaci trebaju spavati po danu,

---

Ja se ne slažem sa tobom i ovom tvrdnjom.
Mislim da je svako djete individualno i kao i mi odrasli neko voli i treba puno sna a netko ne voli i ne treba puno sna.
Tako da neka djeca stvarno nemaju potrbu za tim.
A također mislim ako djete odspava preko noći 12 sat da mu je to dovoljno i ne treba popodne spavati (ali naravno to ovisi i o djeteta do djeteta) ili ako netko odspava po noći 9-10 i preko dana 2-3 sata

Citiraj:

---

janiczsa prvotno napisa

Sad mi možeš reć da ti ne šiziš, al to sam i ja mislila za sebe

---

:lol:ma da bas, rado bi upoznala osobu koje ne sizi, sizim tako ta si doslovno cupam kosu jer bi ih inace valjda oboje zadavila s jastukom
slazem se sa svima vama, spavanje je individualno, ali mom sinu je ipak potrebno jer ne spava po noci 12h, kad nece popodne zaspati, cendrav je, place za svaku sitnicu, nista se snjim ne moze, ili se slomi oko 17h i sam od sebe zaspe na kaucu a onda je budan do ponoci.
Ma najvise mi na zivce ide moj muz koji nakon epozide vristanja i size kaze da se tako ne ponasaju normalna djeca i da je on takav jer ja nisam dala sa dvije godine da ga pecne po prstima ili pljesne po guzi, a sad je prekasno za odgoj :evil::evil::evil:

:love2: Mina mina30 znam kako ti je, kod mene isto, meni je moj radio još teže probleme, kao da ih nije ovak bilo dosta, a najviše me je boljelo isto to što ti kažeš. Kooma! Ko da su roboti, sad ih programiraj i tak nek budu, ko da nemaju pravo biti djeca i onda udri po mamama! :-x

Citiraj:

---

oka prvotno napisa

:love2: Mina mina30 znam kako ti je, kod mene isto, meni je moj radio još teže probleme, kao da ih nije ovak bilo dosta, a najviše me je boljelo isto to što ti kažeš. Kooma! Ko da su roboti, sad ih programiraj i tak nek budu, ko da nemaju pravo biti djeca i onda udri po mamama! :-x

---

Nisu oni roboti, ali mi smo RODITELJI, djecu treba odgajati, a ne programirati. To znači da ima situacija kad ne možeš dozvoliti da dijete vitla po svome i istjeruje svoju volju jer za njega to nije dobro. Nije dobro da istrči na cestu, nije dobro da ne jede, nije dobro da jede slatkiše, nije dobro da ne spava noću. Amen.

Citiraj:

---

Peterlin prvotno napisa

Nisu oni roboti, ali mi smo RODITELJI, djecu treba odgajati, a ne programirati. To znači da ima situacija kad ne možeš dozvoliti da dijete vitla po svome i istjeruje svoju volju jer za njega to nije dobro. Nije dobro da istrči na cestu, nije dobro da ne jede, nije dobro da jede slatkiše, nije dobro da ne spava noću. Amen.

---

Ja se u potpunosti slažem sa tobom, tako je kod mene. Ja sam odgovorno preuzela ulogu roditelja i provodim cijele dane i noći sa njima, trudim se educirati, pokušavam odgojiti našu djecu na najbolji mogući način i pošto sam cijele dane sa njima moja djeca itekako imaju pravila i red, inače bi neko nastradao :mrgreen:.

Ali to nikako ne znači da oni ne cendraju, i dalje ne pokušavaju svoje proširiti svoje granice, da imaju svoje uspone i padove... pogotovo se to tiče moje mog zahtjevnijeg djeteta i to nikako ne znači da oni i dalje nisu samo djeca, o tome sam ja govorila.
A to kako se u tom trenutku postaviti, optužiti mamu, reagirati dat ću joj po guzi, ili djecu optuživati tipa sram te bilo... o tome je bila gore riječ.... e to za mene nije pravilno, to nije odgoj već čisto neznanje i još gore od toga.
E sad, mislim da bi muževima bilo bolje da u tim težim situacijama pomognu u odgoju, da tada budu roditelji, a ne da se baš u najpotrebnijim trenucima krenu ponašati kao djeca.

Da, da... tako to ide. Ja sam s odraslima u pravilu rješavala BEZ dječje nazočnosti. Drugačije nije išlo. Neki su prihvatili odmah, neki malo teže, ali naučili su s vremenom svi. Neki milom, neki bome svakojako (jednom sam vlastite roditelje zamolila da odu doma, a ne živimo u istom gradu). Tja, nitko nije rekao da će ići lagano. Često su djeca najmanji problem. Sretno! Nitko od nas ne dobije izazov kojem nije dorastao.