Birati djetetu društvo ili ne?

Dakle radi se o desetogodišnjem prijatelju mog sina ,koji je pomalo problematican.Radi svakakve gluposti.Mama mu se uvrijedi kad joj kažem šta joj dijete radi,pa sam od toga odustala.Najnovija glupost je da puši,uz to naravno ide nagovaranje mog sina da proba.Moj stav je da si sam bira prijatelje,smatram da je dovoljno pametan da se ne povodi za drugima.Svi ostali koji znaju situaciju kažu da bi svome dijetetu zabranili druženje s takvim prijateljem.E sad me čisto zanima vaše mišljenje.Njih dvojica su najbolji prijatelji,idu zajedno u razred.Po naravi i ponašanju su totalna suprotnost.

Imam isti slučaj, a traje još od prvog razreda. Nisam zabranjivala svom sinu druženje s tim dječakom, iz više razloga. Jedan je taj što ne želim nalijepiti etiketu na čelo tom djetetu i proglasiti ovakvim ili onakvim i oduzeti mu šansu da se pokaže i postane bolji. Drugi je taj što moj sin bira - ima svoje razloge zbog kojih je izabrao tog dječaka. Zabrana bi urodila samo time da bi se njihovo druženje odvijalo mimo mene. Zbog toga sam dozvolila druženje, pozivala tog dječaka doma i nastojala utjecati na njega. Sinu sam rekla svoje mišljenje o nekim oblicima ponašanja tog dečka, ali bez osude njega kao osobe i bez ikakvih zabrana druženja. Rezultat, moj sin koji sad isto ima deset godina, počeo je uviđati razlike između sebe i prijatelja i to da su neka prijateljeva ponašanja za njega neprihvatljiva i da ne želi biti dio toga. Počeo se sam distancirati od prijatelja, bez ikakve svađe.

Eto iz istih razloga kao i ti ja ne želim braniti sinu da se druži s tim prijateljem.Neki dan mi kaže,mama daj mi zabrani da se družim s ------.Moj odgovor je bio ne, sam biraš svoje društvo ako se ne želiš družiti s nekim moraš sam napraviti ta j rez.

Meni je neki dan došlo da zabranim (OK malo prejaka riječ) svojima druženje s njihovom prijateljicom i susjedom u parku. Ono, nije se htjela baš igrati s njima (kao inače), nego je svuda trčala na sve strane, moji za njom, a ona ih ne ferma ni pol posto. Ono, kao da su joj dosadili :roll:.

Pa im je uzela loptice koje su imali (skočigume), pa nije htjela vratiti, pa se htjela igrati samo s mojom kćeri, a sa sinom ne (onda se on sav snuždio i skoro rasplakao), i tak - dječja posla, uglavnom.

Jučer u parku više nisu tak' trčali za njom, u početku jesu, ali ignorirala ih je, pa im se više nije dalo :roll:.

Mislim da im nije dobro određivati, nego da sami moraju napraviti taj klik u glavi i odraditi to - znači sami zaključiti zašto im netko paše ili ne.

Ovo ja teoretski, još samo da to pretočim i u praksu.
(definitivno moram učvrsnuti kad su djeca u pitanju) :roll:

i mi imamo iskustva s prijateljima koji nama i nisu bas po volji ali, naravno, prepustamo sinu odabir. No, nismo jos dosli do situacija ponasanja koja su stvarno problematicna, eto, ne znam sto bih ucinila da neki od B blizih prijatelja pusi, osim sto znam da bi zasigurno to rekla njihovim roditeljima i da bi oni zasigurno nesto poduzeli po tom pitanju. Kada bih bila sigurna da nitko ne bi nis poduzeo mozda bi i zabranila sinu druzenje s tim prijatelje. Pusenje desetogodisnjaka meni je ozbiljan problem i sigurno nije jedini koje to dijete ima.

ako ti je sin rekao da mu zabraniš druženje s prijeteljem, meni se to čini kao njegov način prekida druženja - neće da opravdava sebe, nego će mu jednostavnije biti reći kako si mu ti zabranila :-)

Citiraj:

---

Bubica prvotno napisa

i mi imamo iskustva s prijateljima koji nama i nisu bas po volji ali, naravno, prepustamo sinu odabir. No, nismo jos dosli do situacija ponasanja koja su stvarno problematicna, eto, ne znam sto bih ucinila da neki od B blizih prijatelja pusi, osim sto znam da bi zasigurno to rekla njihovim roditeljima i da bi oni zasigurno nesto poduzeli po tom pitanju. Kada bih bila sigurna da nitko ne bi nis poduzeo mozda bi i zabranila sinu druzenje s tim prijatelje. Pusenje desetogodisnjaka meni je ozbiljan problem i sigurno nije jedini koje to dijete ima.

---

mislim da zabrana s moje stane nebi imala smisla.svom djetetu bi poslala poruku da ubuduče pazi šta mi priča jer ako mi se ne svidi to što sam čula njemu sljedi zabrana druženja s nekim (on mi je rekao da -----puši.

Shvatila sam ja da bi njemu tako bilo lakše.Ali dovoljno je velik da mu ne treba moja pomoc,mora očvrsnuti.A i onda bi se za 3 dana kada mu bude dosadno predomislio.Zato mislim da to mora biti iskljucivo njegova odluka.

Citiraj:

---

mislim da zabrana s moje stane nebi imala smisla.svom djetetu bi poslala poruku da ubuduče pazi šta mi priča jer ako mi se ne svidi to što sam čula njemu sljedi zabrana druženja s nekim (on mi je rekao da -----puši.

---

o ovome često i ja razmišljam i ovo bi bila i moja bojazan ali misim, da bi u krajnjoj nuzdi ipak posegla za ovom mjerom uz puo, puo razgovora s djetetom.

Ja nemam problem s izborom društva sinu, no imam s bujnom maštom njegovih prijatelja. Naime ima ih par koji znaju takve neboluze bubnut - recimo da dobivaju za džeparac po 500-injak kuna, da svaki dan mogu igrat igrice, da nikad doma ne ponavljaju gradivo, nego samo pišu zadaću i sl. (i to nije da je moj mali izmislio da tvrde, jer sam ih sama čula da to govore, a znam da nije istina, ako ništa drugo znam im starce, financijske situacije i tako dalje) - a moj mali naivac im slijepo vjeruje. Nije da bi on želio sve iste stvari al nekad kad ga ulovi 'Bože kako sam ja jadan i neshvaćen'-faza, počne me tupit s njima.

I kaj da ja sad napravim? Neću mu reći da mu frendovi lažu koliko su dugi i široki (to samo mislim :), nego kažem da su malo pretjerali, ali on tvrda glava (na majku) se ne da smesti. Uvijek sam za to da takve neke greške (izbor frendova, dokle god nije riječ o zaista lošem društvu) sam napravi i uči na njima (bar sam ja uvijek tak u inat išla starcima), ali te rasprave i njegovi stavovi me ubiju u pojam.

E da, i ima među tim frendovima jedan mali koji je baš zlobno, prepredeno dijete. Onako, vidiš na prvu da jednostavno nije dobar kao osoba i prije je znao više visit s mojim malim, što me nije nimalo veselilo, ali su sami od sebe, bez ikakvih prisila ili bilo kakvih mojih sugestija, smanjili intenzitet druženja, tako da uvijek možete čekat da klinci sami shvate neke stvari (tako će valjda bit i s tim pretjerivanjem)

Citiraj:

---

Ripcord prvotno napisa

...Naime ima ih par koji znaju takve neboluze bubnut - recimo da dobivaju za džeparac po 500-injak kuna, da svaki dan mogu igrat igrice, da nikad doma ne ponavljaju gradivo, nego samo pišu zadaću i sl. (i to nije da je moj mali izmislio da tvrde, jer sam ih sama čula da to govore, a znam da nije istina, ako ništa drugo znam im starce, financijske situacije i tako dalje) - a moj mali naivac im slijepo vjeruje. Nije da bi on želio sve iste stvari al nekad kad ga ulovi 'Bože kako sam ja jadan i neshvaćen'-faza, počne me tupit s njima.

I kaj da ja sad napravim? Neću mu reći da mu frendovi lažu koliko su dugi i široki (to samo mislim :),
......
E da, i ima među tim frendovima jedan mali koji je baš zlobno, prepredeno dijete....

---

A ja baš kažem da lažu koliko su dugi i široki i da će vrlo, vrlo često doživljavati da djeca lažu, pretjeruju, izmišljaju, da bi se napravili važni, jednostavno - djeca su.
Svaki dan mi dolazi s takvim forama - imaš dojam da cijela škola ima tenisice na kotače i putuje u inozemstvo svako malo i da im tate zarađuju 100 tisuća kuna mjesečno (takve se cifre izbacuju:lol:), šta ti klinci svašta napričaju :roll:.
Bilo je ranije nekih problema glede "sljedbeništva" i otrovnih opaski od djeteta za koje je meni bilo jasno da je mali manipulator.
Puno, puno smo pričali o tome, analizirali sve postupke, skoro svih prijatelja iz razreda, zaključili da - ako od nekog djeteta ne može naučiti ništa pametno ili dobro, nema smisla trčati za njegovim društvom.
Za divno čudo, taj je mali postulat upalio, kao i vježba da se, npr., na besmislenu kritiku "baš su ti ružne traperice!" odgovori "svatko ima pravo na svoje mišljenje", a ako persona ipak nastavi, slijedi i idući odgovor "a tvoje me mišljenje o svemu baš i ne zanima".
Malo vježbe, dijete sad i samo vrlo dobro uočava i procjenjuje postupke drugih, tako da se nadam da će i taj izbor prijatelja u budućnosti biti OK.
Neću ih ja birati, to apsolutno neće ni biti moguće u kasnijoj dobi, no mogu pričati o obrascima ponašanja, da dijete samo skuži kako postupiti kad je povrijeđeno i ima li smisla ulagati u neka "prijateljstva".

Ripcord, genijalan potpis :lol:...i moja je torba takva!

I ja ko Nena - bez pardona kazem da nesto smatram neistinom i zasto. Najbolje da cu se i od toga suzdrzavat.

Citiraj:

---

marta prvotno napisa

I ja ko Nena - bez pardona kazem da nesto smatram neistinom i zasto. Najbolje da cu se i od toga suzdrzavat.

---

isto. provale su im pregenijalne, a J sve pu*i i meni objašnjava kao apsolutnu istinu :mrgreen:

inače, on se druži sa širokim rasponom vršnjaka, al vidim da ipak na kraju odabere slične sebi. nisam bila u situaciji da mu branim društvo, a da jesam, mislim da bih postupila kao zdenka. inače, nekakva neprihvatljiva ponašanja kod njegovih prijatelja odmah kritiziram, a njima ne dozvoljavam takva ponašanja (onako, kad se malo opuste) kod sebe doma. to je sve što mogu napraviti. da me moli da mu zabranim druženje s nekim, i da vidim da je to onako ozbiljno, to bih shvatila kao neki poziv upomoć, i možda bih se i umiješala. :-/

ajd, za sad nitko ne puši :mrgreen:

Citiraj:

---

Ripcord prvotno napisa

Ja nemam problem s izborom društva sinu, no imam s bujnom maštom njegovih prijatelja. Naime ima ih par koji znaju takve neboluze bubnut - recimo da dobivaju za džeparac po 500-injak kuna, da svaki dan mogu igrat igrice, da nikad doma ne ponavljaju gradivo, nego samo pišu zadaću i sl. (i to nije da je moj mali izmislio da tvrde, jer sam ih sama čula da to govore, a znam da nije istina, ako ništa drugo znam im starce, financijske situacije i tako dalje) - a moj mali naivac im slijepo vjeruje. Nije da bi on želio sve iste stvari al nekad kad ga ulovi 'Bože kako sam ja jadan i neshvaćen'-faza, počne me tupit s njima.

I kaj da ja sad napravim? Neću mu reći da mu frendovi lažu koliko su dugi i široki (to samo mislim :), nego kažem da su malo pretjerali, ali on tvrda glava (na majku) se ne da smesti. Uvijek sam za to da takve neke greške (izbor frendova, dokle god nije riječ o zaista lošem društvu) sam napravi i uči na njima (bar sam ja uvijek tak u inat išla starcima), ali te rasprave i njegovi stavovi me ubiju u pojam.

E da, i ima među tim frendovima jedan mali koji je baš zlobno, prepredeno dijete. Onako, vidiš na prvu da jednostavno nije dobar kao osoba i prije je znao više visit s mojim malim, što me nije nimalo veselilo, ali su sami od sebe, bez ikakvih prisila ili bilo kakvih mojih sugestija, smanjili intenzitet druženja, tako da uvijek možete čekat da klinci sami shvate neke stvari (tako će valjda bit i s tim pretjerivanjem)

---

Mislim da je to normalno za njihovu dob. Sjetim se sebe, mogao mi je svatko napričat svašta i mislila sam da su svačiji starci bolji od mojih, a sada kad gledam izašli smo danas bolji ljudi od mnogih. U pravu ste da moraju sami doći do toga da ih varaju i lažu jer tako je i inače u životu, samo što je to njihov prvi susret s realnošću. Ne treba ih štiti od sazrijevanja.

Ja sam neki dan razjurila društvo svom mlađem sinu... Naime, otkrila sam neke ocjene u imeniku koje mi se baš ne sviđaju (dvojke, čak i jednu jedinicu) od početka 2. polugodišta.

Baš sam nedavno primijetila da je ekipa iz ulice pretjerala s druženjem, pa sam otišla na redovne informacije, a ono... svega... Jučer sam lijepo obavijestila sina da dečki NE mogu doći, da on NE može ići k njima na igranje itd. dok ne popravi ocjene/savlada gradivo. Nemam ništ protiv dečki, mm ih je neki dan vodio u muzej, dođu oni povremeno i moj sin ode k njima, ali to je povlastica koju gubi ako ne obavlja svoje obaveze. Osim toga, učiteljica se žali da moj sin brblja s dečkima i na nastavi (ista ekipa i u razredu i u ulici) pa treba osjetiti posljedice svog ponašanja. Odredih minimalni rok od 2 tjedna, dulje je njemu teško pojmiti, a i trebalo bi biti dosta da se strpa u red.

Oko ovog se ja i MM cesto razgovaramo, u slicnim situacijama - ja naprosto mislim da za dijete staro deset godina druzenej s prijateljima (koji su OK) nije povlastica nego sušta potreba, kao i hrana. OK je, u toku dana, prvo obveze, pa ako stignes i prijatelji, ali nist vise od toga.