Želi spavati u mom krevetu

Hello,
evo još malo problemčića :-).
Dakle B ima 5,5 g. i ima svoju sobu. Ja sapavam sama u bračnom krevetu u svojoj sobi. On zaspi u svojoj sobi, međutim noću dolazi k meni. To me smeta i kad sam sama a pogotovo kad kod nas dođe prespavati moj dečo. Stvar je u tome što ga već duže vremena želim prebaciti u njegovu sobu jer fakat spava nemirno, vrti se, izudaa me nogama pa ujutro budem koma :-(.
Znam da će i ovo proći da će vjerojatno sam prestat dolaziti, ali jatrebam sna. Noćas sam ga triput vratila, u 1, u 2 i u 5 ujutro-kad sam ga ostavila kraj sebe ali nije mogao zaspati pa smo se sat vremena vrtili u krevetu i onda sam ga opet odvela u njegovu sobu, bila sam jako ljuta, nervozna i rekla da me pusti da spavam, da ne dolazi da ću ga istući, upalila mu svjetlo u sobi i otišla u svoju. Nije dolazio do jutra, ali meni sad žao malička...očito me još treba, a ja trebam san :-(.
Šta da radim ?

Pa čuj ako ga pustiš da ostane imat ćeš sna. On dođe, legne, i nastavite spavati.

Vidiš, mi imamo isti problem ali zato što MM, ja i bebač spavamo u jednoj sobi a stariji sin u svojoj, nekako sam mislila da je to zbog bebe/ljubomore a može bit i da je zaista samo neka "faza".

Citiraj:

---

Nataša,Sarajevo prvotno napisa

Vidiš, mi imamo isti problem ali zato što MM, ja i bebač spavamo u jednoj sobi a stariji sin u svojoj, nekako sam mislila da je to zbog bebe/ljubomore a može bit i da je zaista samo neka "faza".

---

Kod nas je bila faza. Trajalo je oko 6 mjeseci (odmah po polasku u jaslice) i prošlo bez problema.

Noa provjeri zašto se maleni budi!

naša E ima 4 godine, isto ima svoju sobu i svoj krevet
preko ljeta nam je dolazila jer se budila zbog vručine, a sada nam dođe ako se po noći otkrije pa joj je hladno pa se zato probudi...
u oba slučaju joj je bilo neugodnoj samoj budnoj po noći u svojoj sobi pa bi zato došla (iako su nam sobe jedna pored druge i imamo otvorena vrata)...isto imamo relativno mali krevet, a ona se vrti i lupeta s nogicama pa znam kako ti je...

ako se sama dobro tokom noći zamota u deku spava do jutra

I kod nas je buđenje povezano sa polaskom u vrtić. Meni su rekli da je to znak i posljedica nesigurnosti, dijete više traži blizinu roditelja. Mi smo spavali svi skupa do prošle jeseni, Lea je svojom željom prešla u svoju sobu, a na proljeće kad je krenula u vrtić nakon zimske pauze počela se svaku noć buditi. Kod nas je još najgore to što su nam spavaće sobe jako udaljene, pa se muž i ja izmjenjujemo i spavamo na razvučenom kauču u DB, i onda ona tamo dolazi svaku noć. Naravno da mi je to grozna situacija, ali s druge strane imam puno razumijevanja za sve vrste problema sa spavanjem, jer se sjećam sebe - sa mnom je mama morala spavati do petog osnovne. I danas ne volim spavati sama.

i moja ima svoju sobu ali još uvijek je s nama u krevetu što je dakako postalo i nama i njoj tijesno i slabo spavamo ali nikako da sama odluči otići u svoju sobu a ne želim ju "tjerati"na bilo koji način....

Moji klinci spavaju zajedno u sobi (4g i 2,5g)....
Ponekad, recimo jednom mjesečno curica mi veli da bi htjela spavati s nama na velikom krevetu,
pa se onda dogovorimo da će u subotu moći spavati s nama, i to onda tako bude....
Probajte i vi dogovoriti dane kad će spavati s tobom u krevetu...
Neznam, to mi prvo pada napamet.....

moja počne spavat u svom krevetu s burazom u sobi, a oko ponoći samo preseli k meni.

Hvala na savjetima.
Evo već dvije noći uzastopce ga nježno prepratim nazad u sobicu, ušuškam i poljubim pa ostane do jutra spavati sam ...
Ipak mislim da je svako dijete za sebe, to će ga proći, jednom :-) do tada, nema pomoći...probat ću taktiku dogovaranja da jedan dan zaspi pored mene .

:klap: super!

Dižem malo temu. Jedva sam je našla na ovom pdf-u (već sam mislila da moram ići na dobnu skupinu 1-3 ;-)
Mala ima 4,4 g, od siječnja ima svoju novouređenu sobicu koja je odmah do moje. Ja sam kraj nje pri uspavljivanju, ali obično se nakon 2-3 sata probudi i dođe meni u krevet. Isto se pitam na koji način da shvati da bi trebala CIJELU noć ostati u svom krevetu. Ona kaže da ju je strah, boji se mraka, itd. Isto sam je dugo dojila, spavala je uvijek sa mnom, i to ne bih niti mijenjala :heart:. Ali moja prijateljica ima malu od niti 2,5 g, koju od samog rođenja, bez iznimke, stavlja u krevetić. Totalna suprotnost od mene, koja sam odmah po rođenju "pokleknula", i nema teoretske šanse da bi mala igdje bila spavala osim kraj mene. Ugl. sad ta mala spava u svojoj sobi, u svom krevetu, i trebalo im je čitava 2 dana da se nauči. A duplo mlađa od moje. Znam da je bespredmetno pitanje tko je tu bolji roditelj, ali priznajem da sam osjetila neku vrstu zavisti (iako sam načistu sa svojim dosadašnjim tretmanom spavanja), i kao da sam čula neku unutarnju sebe kako govori "Vidi kakva si ti popustljiva/komforna mama... itd.

Već vidim kako ću se za par mjeseci slatko nasmijati ovom postu, ali nemrem si pomoći :škartoc:

a da prvo probate s odvojenim krevetom u vasoj spavacoj?

tako mi imamo. dosta je trajalo da se uopce premjesti tamo, mm ga je konacno uspio prije pola godine motivirati tako da mu je kupio njegovu lampicu koju sam moze ugasiti i upaliti, to mu je valjda dalo neki osjecaj kontrole

ne namjeravam ga sad odmah prebaciti u njegovu sobu, razumijem da je djeci tesko samima u sobi, imala nekih razloga za budenje ili ne

Ista situacija i kod nas, samo što malac ima 3,5 godine.
Od rođenja je spavao sa mnom, za krevet, kindač nije želio ni čuti.

Prije mjesec dana prebacili smo ga u njegovu sobu, uredili ju-bio je oduševljen, također ima malu lampicu koju može upaliti po noći.

Prva 3 dana spavao je odlično, onda je krenulo plakanje po noći, pa sam ja 3 noći išla u njegov krevet,
nakon toga je plakao ali nije više želio da uđem u njegov krevet, nego je on želio ići u naš krevet
i nakon toga je prestao plakati, probudio bi se u tišini negdje oko 3 ujutro i ušetao nama u krevet.

Trenutno opet spava sa mnom jer je bio bolestan, ali sada se izvlači na to da je opet bolestan, a nije.

Neki dan je iz čisto mira sam počeo pričati da je on tužan kada spava sam u sobi.

I u tom trenutku je i meni palo napamet kako sam možda trebala biti upornija i ranije ga prebaciti u sobu i sada ne bi imali natezanje oko spavanja.
Naime, problem je što on jako nemirno spava, vrti se i okreće na sve strane, tako da je mm silom prilika iselio u dječju sobu, a meni to sve skupa nema više smisla da ja spavam s malcem, a muž u dječjoj sobi.

Moj od 3. god ima svoju sobu, sad ima 4,5 i još uvijek dolazi k meni. Ponekad (rijetko) oko 8 ujutro a najčešče oko 2,3,4... I bude mi teško jer je u krevetu i beba pa spavam tako da sam okrenuta prema malenom jer svako malo dojimo a starijem svako malo mičem noge sa svojih bubrega ili ga odljepljujem od sebe jer se ne mogu pomaknut. I da, zadnjih par dana je počeo govorit da on nebi spavao u svojoj sobi. Jučer sam mu dozvolila da spava samnom ali smo se dogovorili da danas ide u svoju sobu.
Kod nas je jedno vrijeme pomagalo da ostavim vrata od njegove sobe odškrinuta, onda je u prosjeku tjedno 5 noći prespavao do jutra sam.

Moji zaspu u svojim krevetima i negdje u toku noći se prebace meni. Ako se ne probude do jutra onda ne (uglavnom se bude). Meni je to tako normalno da nam se ušuškaju, pa i ja sam imala potrebu ušuškat se svojoj mami. Dokle god su druge stvari u redu ne planiram razbijati situaciju.

I meni bi bilo normalno, ali da on mirno spava. No, on spava skroz nemirno, vrti se, lupa nogama, okreće se, gura me... i onda kada me probudi ja jako teško opet zaspim, budim se za posao u 6:15 ujutro i strašno mi treba da odspavam noć u komadu. Jedno buđenje još i podnesem, ali kada me probudi 2,3 puta osjećam posljedice tokom dana.

E onda je zeznuto, meni ništa ne smeta da se probudim 2-3 puta.

Ja sam stariju probala od pocetka stavljati u kinderbet. Pa sam pokleknula kad se pocela cesto buditi i od onda spava s nama.
Probali smo je prebaciti u njen krevet kad sam ukinula nocno dojenje - ali se i dalje budila pa smo je vratili nazad.
Onda na ljetovanju, s 2,5 godine, imala je svoj krevet - zavrsilo je tako da me doziva po noci i onda ja (trudna) spavam s njom na ultra-malom djecijem kreveticu. Na kraju sam je nagovarala da se vrati nama u krevet (srecom uspjesno - pa se nisam vise presetavala)
Onda smo je probali nagovoriti da spava u svom krevetu kad je dosla beba - htjela je par puta, ali me pocela dozivati, pa sam bila premorena od presetavanja po noci, ko da mi nije dosta da me bude nego jos da secem - uglavnom, ponovno je s nama.
U medjuvremenu, preselila se iz grupe 1-3 u ovu 3-6, ja sam se prestala nervirati, sad idemo zajedno spavati (malog uspavam ranije) zagrlim je, ispricam pricu od par recenica i vec spava... Ponekad me naizmjenice bude (on-ona-on-ona), jer ona grozno nemirno spava, pa ja u 5 ujtro dobijem slom zivaca sto su me razbudili... ali srecom prodje me ljutnja nakon popijene kavice. A jednom cu se vec naspavati. Valjda. Ili ne. Ionako se nikad ne sjecam sto sam sanjala, mozda bolje da sam vise budna, ovaj dio kad spavam je totalna nepoznanica sto mi se desava u snu :lol:

Da ne ispadne da je samo do mene - ona sad jako lijepo zna rec da ne zeli spavat sama, da ona ne voli spavati sama, da hoce da netko spava s njom. Pa onda jos manje imam srca joj to braniti, kad to tako jasno kaze.

Moj sin (skoro 6 godina) se bori sa svojim strahovima zadnjih dana. I redovito se svaku noć prebacuje kod nas. Sve je poteklo od crtića a najviše od Coraline. bem ti Coralinu, ono je horor za djecu a ne crtić

ne spominji mi coralinu, moje dijete je vrištalo tri noći u snu od nje
preporučujem svim roditeljima da ne dozvole to gledati
to stvarno nije crtić

V. ima 5 g i još spava s nama u krevetu. Unazad pola godine ima svoju sobu, obožava biti u njoj ali ne želi sam spavati i najbolji period mu je bio kad smo imali punu kuću gostiju pa smo im ustupili i našu spavaču sobu, mm spavao u dječjoj sobi na podu, a mali i ja na njegovom krevet u istoj sobi. Ali ja se ne opterećujem time sve dok svo troje uživamo u tome. Samo se nadam da ipak nećemo završiti kao oni iz reklame za stambenu štedionicu :-)

I mi imamo problem. Evo prije mjesec dana uredili smo im sobu i iselili ih iz svoje. Prvih par dana dok je sve bilo novo bili su oduševljeni a onda je krenulo...
Naučili su da ih mazim/češkam/pjevam/pričam prije spavanja i sada je koma jer ne mogu biti u dva kreveta u isto vrijeme pa se natežu koga ću prvo uspavljivati :roll:. Ajd nekako se dogovorimo i uspavam ih a onda po noći L. dotapka nama u krevet i neće u svoj, a I. opet želi da ja dođem kod njega jer se boji.
I onda ja cijelu noć šetam: ostavim L. u krevetu s tatom a ja odem leći u njezin krevet, pa ona onda dođe kod mene, ja se izvučem i vratim se u naš krevet, pa me onda I. zove i tako cijelu noć, ako ubrojim i piškenje i pijenje vode gore mi je nego kad su bili bebe!
Jedino što me zapravo zabrinjava je taj strah (I. je 5,5 godina i sada vidim da je to možda i neka faza). On je vrlo razuman i jadan se baš želi riješiti straha (duhovi, a što ako neko dođe preko balkona itd...)ali ne uspijeva.
Najbolje mi je bilo kada smo MM i ja jednom prilikom razgovarali o jednom djetetu koje je išlo dječjem psihologu i sada nas on stalno napada da ga odvedemo toj doktorici ako može malo popričati s njom oko tog straha, valjda je jedino dijete koje samoinicijativno želi dječjem psihologu :lol:

Citiraj:

---

vida prvotno napisa

Samo se nadam da ipak nećemo završiti kao oni iz reklame za stambenu štedionicu :-)

---

To je i meni palo na pamet jer me Ivano prekjučer zabrinuto upitao a što ako tata i ja ostarimo i umremo a on se još uvijek bude bojao spavati sam :lol:

Citiraj:

---

LIMA prvotno napisa

To je i meni palo na pamet jer me Ivano prekjučer zabrinuto upitao a što ako tata i ja ostarimo i umremo a on se još uvijek bude bojao spavati sam :lol:

---

Slatkis :lol:

Moji uredno dolaze po noći u moj krevet a ja onda često preselim u jedan od njihovih (naravno nakon što zaspu, jer bi sigurno otišli za mnom).

Citiraj:

---

flopica prvotno napisa

ne spominji mi coralinu, moje dijete je vrištalo tri noći u snu od nje
preporučujem svim roditeljima da ne dozvole to gledati
to stvarno nije crtić

---

moja obožava coralinu
i mada smo drugi polovicu filma pogledali na vratima kina :mrgreen: morali smo i kupiti film kad je izašao na DVD, i knjigu

a sto se tiče teme još povremeno spava samnom
bit će radi coraline :)

I mi imamo problema, ali prije ga nismo imali. Naime, moj stariji dečko (trogodišnjak), od svoje prve godine, spava u svojoj sobi, prvo u krevetiću pa u krevetu (zbog dolaska brata i njegovog plača noću pa da ga ne budi). Nikad nismo imali problema sa spavanjem sam se uspavljivao. Do prije nekih 6 mjeseci kada je i nastao problem, ne želi ići spavati bez mene. Ako ga i ostavim spavati u mojem krevetu bez mene to je jako tužan plač. Pokušala sam razgovarati s njim, da li se nečeg boji, ali ne dobijem nikakav odgovor. Samo da želi spavati samnom. Ima svoju sobu, brat spava u njoj ali on ne želi nikako. Ne mogu reći da mi smeta ali me više brine to što nemogu doći do odgovora zašto ne želi spavati sam. Ako nema mene spavat će on i s tatom. Sve samo da nije sam u krevetu.