Invalidi - kako objasniti?

U toplicama sam na liječenju i trogodišnja kćerkica mi jednom tjedno dolazi u posjetu a za vikend dolazim doma. Do sad joj je već najnormalnija stvar da je mama u inv.kolicima (to joj je fora jer se na meni vozi), da neki ljudi imaju štake, neki hodalice i uopće se tome ne čudi. Međutim, ne znam kak joj objasniti zašto su nekim ljudima amputirane noge, a vrlo često ih viđa. Nedavno se skoro zabila u zid kad je buljila u jednu ženu, ništa nije pitala, nisam sigurna da li je skužila u čemu je problem jer joj je nogavica od hlača visjela. Znam da ćemo uskoro doći do te teme a ne znam kakav odgovor bi bio najbolji

iskren odgovor, primeren njenoj dobi.
i moja su deca svašta zapitkivala, a ja sam objašnjavala da su to ljudi kojima su noge ili ruke odsečene zbog bolesti ili su se tako rodili.
sirius, ako nije tajna, šta ti se desilo? i, šta god da je, da li si sada bolje? :hug:

Hvala na odgovoru, ali mislim da bi ju previše šokiralo da kažem da su nekom noge odrezane jer je jako suosjećajna.

Nije tajna, imam Guillan-Barreov sindrom. Razboljela sam se kad je beba imala dva mjeseca, i nakon mjesec dana na neurologiji, sad sam tri mjeseca u toplicama i još ću biti 3 mjeseca. U početku sam bila totalno paralizirana, sad već hodam par koraka na podpazušnim štakama. Bolest je izlječiva samo treba vremena.

sirius, nadam se da ćeš što brže i bezbolnije čvrsto stati na svoje noge :love2:

Citiraj:

---

Pinky prvotno napisa

sirius, nadam se da ćeš što brže i bezbolnije čvrsto stati na svoje noge :love2:

---

X

ja sam svojim emotivcima rekla da su im noge bile bolesne i da su ih morali doktori odrezat (ne znam jesam li upotrijebila baš tu riječ). je strašno za reći, ali mislim da je i tako bolje nego uljepšavat.

Ja se sjećam sebe u toj dobi (a mama mi je u ono vrijeme radila kao med.sestra na kirurgiji) - to mi je uvijek bilo strašno, a onda su mi rekli da ti ljudi ne bi preživjeli, da bi umrli bez operacije u kojoj su im odrezali bolesni dio tijela. Nekako sam prihvatila.

Offt. Sirius Black, želim ti brz i potpun oporavak!

jeste strašno, ali kada im se objasni ovako nekako kao što peterlin kaže, prihvatiće. slažem se da treba malo ulepšati, ali i da je najbolje uvek biti iskren pred decom. mislim da ona to umeju da cene, kolikogod bila ružna priča koju im serviramo...
i ja ti želim brz oporavak od sveg srca!

sirius želim ti što brži i bezbolniji oporavak i povratak doma :kiss:

http://www.amputee-coalition.org/sen...g_grandma.html

ajme sirius,šta te snašlo.:-(.sretno sa oporavkom!ako trebaš nešto javi nam se,možda ti možemo nekako dodatno pomoći.:love2:

Sirius Black, sretno s oporavkom!

MM se zadovoljila odgovorom da im je ruka/noga bila jaaaakooo bolesna, da je jako boljelo i da im je sada, kada su im doktori maknuli ruku/nogu lakše, da ih manje boli. Frka me bila u što će se razviti ta tema, ali u toj dobi nekako to prihvate zdravo za gotovo i ne traže puno objašnjenja. Kad me pita jel ih jako boli ili jel im fali ruka kažem da ćemo se mi pomoliti da ih manje boli i da im doktori što bolje pomognu.

Ja sam rekla da ih je jako bolila ruka/noga, pa da su sada bez nje i da im je isto teško jer moraju naučiti raditi sve ko i mi, ali bez ruke, noge. Tako sam fokusirala na to, kako bi bilo teško sve obaviti samo jednom rukom/nogom...To mu je bilo zanimljivo i ukazalo mu na cijeli jedan drugačiji svijet u kojem žive invalidi. A mislim da je to važno. I da djeci osvijestimo kako je invalidima potrebna i naša pomoć.

SB drž se i hrabro naprijed. :-)

Ima jedna zgodna knjižica koju je izdao Hrvatski savez udruga tjelesnih invalida: "Bontončić ili kako svima biti prijatelj" i namijenjena je djeci.

http://www.hsuti.hr/EasyWeb.asp?pcpid=174

Mislim da se u udruzi može i besplatno dobiti, a u Dugom Selu je npr. jedne godine grad financirao podjelu ovih knjižica svim prvačićima ili sl.

U sklopu svog posla često organiziram posjetu neke invalidne osobe školi ili vrtiću i to se do sada pokazalo jako dobro, jer se invalidnost tako približi mladoj, a "zdravoj" populaciji. Djeca se tako kvalitetno odgajaju za jedan suživot i uvažavanje različitosti, kao i senzibiliziraju na potrebe invalida. Ovo provodim sa jednom divnom slijepom djevojkom i jednim vojnim invalidom u kolicima koji su vrlo otvoreni i pristupačni. Oni dođu u školu ili vrtić i govore djeci kako njihov život izgleda u svim i sitnim detaljima, a djeca ih mogu pitati apsolutno sve što ih zanima. To ispadne vrlo zgodno i djeca se nakon toga potpuno drugačije ponašaju kad ih recimo sretnu na cesti, njih ili nekog sličnog.

Mislim da i inače treba djeci pokušat objasniti kako različitosti, tako i uzroke nečije invalidnosti, kao nešto prirodno i svakodnevno (i često - 10% osoba kod nas su invalidi). I mislim da bez obzira kako neka amputacija djetetu može u prvi tren biti strašna, treba im to objasniti, prilagođeno njihovoj dobi.

Isto tako treba im pomoći da shvate da je invalidnost teška, ali ne i tragična, te da se i kao invalid može imati vrlo kvalitetan, ispunjen i normalan život. Time ćemo spriječiti ako se nešto slično dogodi u njihovoj blizini, njima važnim osobama, da ih ta situacija neće užasnuti i fatalno pogoditi.
:-)

anna-y, oćeš doći i u našu školu? :mrgreen:
jako lijep post i super knjižica za koju prvi put čujem :heart:

Sve se može dogovoriti. :mrgreen:

Javi mi se na pp da vidimo šta se može dogovoriti.

U stvari, princip je da se povežu škola i lokalna udruga invalida i dogovore tako nešto. Nije to nikakva filozofija, samo treba malo organizacije, dogovora i dobre volje. Mislim da bi i HSUTI pomogao, samo ih nazovi i predloži.
:-)