Faza prkosa

Barem teta u vrticu kaze da je toj fazi i stvarno me izluduje. Jos sam k tome trudna, hormoni su divlji a s njima i ja.
Dakle dijete koje, kad ima vodene kozice, razumije i prihvaca bez pogovora da 10 dana ne smije van dok ne produ "tockice", dijete koje razumije da ne moze dobiti autic koji zeli jer je preskup, dijete koje ne radi scene izvan kuce, doma je sasvim druga prica. Odnedavno. I sve je gore. Urlanje jer neka casa nije tocno tamo gdje on zeli da bude, urlanje jer zeli da ja u tom trenu idem na wc piskit iako ne moram, urlanje jer zeli cupat odjecu iz ormara i bacat ju na pod. Nicim izazvan, jednostavno urlanje koje pocne u sekundi i trajeeee... Ja objasnjavam, pa pustim malo da urla, pa opet objasnjavam, pa urlam i ja, maknem se od njega kad sam na rubu, al on ide zamnom i usput nade jos par stvari zbog kojih ce urlat. Traje minimalno 20 minuta, nakon toga se zagrlimo i dogovorimo da se necemo vise svadat. Al svadamo se, nekoliko puta dnevno. Izgubila sam kontrolu, dosad sam kolko-tolko znala smirit ga bez da ja poludim al sad....prestrasno! Toliko se izivciram da se jedva smirim. Stalno vice "necu" za sve sto mu nudim, od hrane do zajednicke igre. Da se njega pita samo bi gledao crtic cijeli dan. Tete u vrticu se zale, kazu da se ne prilagodava grupi nego zeli da se grupa prilagodi njemu. (ok, to mi je ipak malo too much ocekivanja od trogodisnjaka) Znam da ne postoji carobno rjesenje, al ja ustvari ni ne znam otkud da krenem, ucim ga strpljenju, ucim ga da ce, tek kad me zamoli, bez cviljenja, dobiti ono sto zeli. Sta jos mogu napravit?

nista cekati dok prodje,
ja ponekad mislim da ce mi socijalna sluzba zakucati na vrata, jer ka ta krene urlati: pustiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii meeeeeeeeeeeeeeeeeeee vaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaan i tako po 20-45 min.
cak i BC je pocne moliti nemoj molim te vise, a jednu noc je molio da je negdje odvedemo jer on bi spavao.
privlacenje paznje je i kod BC bilo koma u tom periodu, sjecam se da sam govorila ajme kako cu ovo prezivjeti, pa sad imam predivno razumno djete. samo sto kod nje je jos gore.
zato ti saljem :love2: u nadi da cemo i ti ja ovo sto prije zaboraviti.
a oni jako dobro osjete kad smo pred eksploziju pa onda krenu jos jace jer valjda tad racunaju da cemo popustiti. najgore mi je sto bi ja u nekom trenutku i popustila ali tad racunam ako ja popustim, znat ce da tako moze sve dobiti. cesto se sama nadjem u pat poziciji :-(
jedan nemoguc savjet cu ti udjeliti, probaj se ne nervirati

Meni je u toj fazi pomagalo jedino prebacivanje pažnje na nešto drugo,
nešto što inače vole, igračka, crtić, pjesma,
ali niti to uvijek ne pomaže,
oboružaj se strpljenjem, šaljem ti virtualni :love:

spajalica tako se i ja ponekad nadem u poziciji kad urla jer mu nesto ne dam npr. jos cokolade, i onda toliko dugo urla da se ja pitam "a sta ce mu bit od jos malo cokolade? Bar ce prestat urlat" Al ipak mu na kraju nedam jer znam da bi to bila kobna greska. Al stvarno se u takvim situacijama, nakon 15 minuta slusanja neprestanog "ocu cokoladu!!" zamislim jesam li ja neka azdaja kad djetetu nedam jos taj red cokolade. Iako smo se prije kobne cokolade dogovorili da ce dobit samo toliko.

piplica skretanje paznje kod nas vec duuugo ne pomaze, cak stovise, jos ga vise iritiraju moji pokusaji.
A nazalost, ni ignoriranje ne pomaze, zato se sad i osjecam kao da sam zapela. Jer nema tehnike koju nisam isprobala, osim da ga nalupam po guzi, al to necu napravit pa cak ni da mi po glavi skace.
Znaci cekati da prode? Uff, nekako imam osjecaj kao da smo tek poceli...

Ovo što ti tete u vrtiću kažu da želi da se grupa prilagodi njemu, a ne on grupi, po meni je pohvalno za tvog sina. Netko mora biti vođa u svakoj grupi, pa ako to tvoj sin može ( makar imao samo tri godine ) zašto ne bi bio.
A faza "neću" će proći, samo treba misliti da je privremeno, da tako rastu, isprobavaju granice. Naći ćete vi način da što bezbolnije prođete kroz to.8-)

Nema lijeka, čuvaj živčeke i tješi se da će proći... (i taman kad misliš da je prošlo, evo nove faze inata :mrgreen:).

I ne daj mu taj red čokolade (ili što već traži u tom trenutku), jer će onda znati da urlikanjem može nešto postići i tek tad imaš pravi problem (MM je išao linijom manjeg otpora, i naravno da mu sad radi stvari koje meni nikad nije ni pokušao).

Tješi me da smo u istoj situaciji. Vidim da su pobjednik i moja princeza iste dobi, a i ja sam trudna. Neki dan sam se vratila od frendice tako luda da su mi žicvi stajali u grlu, skoro sam povratila. Ništa ne pomaže, ne dopirem do nje, samo se dere, baca.... Tako je bilo cijeli tjedan a u petak sam otišla do vrtićke psihologice. U srijedu imamo detaljan razgovor. Takva je naime samo sa mnom.

Po meni je jedini način ignorirati i ne obraćati pažnju na takvo ponašanje, barem kod mojih to djeluje.

Ne dopuštam da cendrakanjem pokušavaju nešto iskamčiti.

Ako na lijep način pitaju ili traže nešto, možemo razgovarati, ali bacanje / urlanje itd. ne dolazi u obzir.

Citiraj:

---

Beti3 prvotno napisa

Ovo što ti tete u vrtiću kažu da želi da se grupa prilagodi njemu, a ne on grupi, po meni je pohvalno za tvog sina. Netko mora biti vođa u svakoj grupi, pa ako to tvoj sin može ( makar imao samo tri godine ) zašto ne bi bio.
)

---

ili si voda ili nisi, nema tu nametanja. i to nije pohvalno. to je narcisoidno. al bude ga proslo, ima vremena.

Ne, ne, nije on vođa, on je individualac... Ako svi crtaju za stolom on slaze kockice. Jednostavno ne voli kolektivne igre, voli u dvoje, mozda troje, al kad je guzva on se mice. Kaze teta da je on od prvog dana "svoj". Da je vec s godinu dana pokazao iznimno cvrst karakter. Ja to znam, ali zna on i da ja mogu bit cvrsca od njega. Nazalost, sve manje u zadnje vrijeme.
Ignoriram ja njega al on je bas extra uporan, mislim da je u stanju 2 sata urlat. I ja jesam dosljedna, i nedam mu sta hoce al on mene izivcira, bas me do ruba dovodi. I kazem, ja se maknem al on zamnom. Pa kud da pobjegnem?
Nije takav samo samnom nego sa svim ukucanima. Ali ako krene scenu dolje kod bake, ona ga donese k meni gore jer eto, ne zna sta bi s njim! Ne znam ni ja!!
Ima dana da je stvarno predivno dijete, svi koji me bolje znaju su od mene culi kako govorim da bi bila sretna da mi drugo dijete bude samo upola dobro ko Sven. Al onda opet naniza prestrasne dane. Naravno da se vodim onom teorijom da svatko ima pravo na los dan, mozda i biometeoroloska prognoza ima veze s tim, mozda je ustao na lijevu nogu...Ok, sve to prihvacam ali to ne znaci da me ne izluduje... A ja nisam bas neki nervozan tip...

A čekaj tek kad rodiš, pa kad krene ljubomora:lol: a joj, joj, joj,:-D

Moram se pohvalit, iako me malo strah da ne ureknem, da smo vec 6 dana bez ispada. Ne samo da nema ispada nego je on dijete za pozeljet, 6 dana nije za bas nista zacendrao, cvilio...sve normalno trazi, ako ne moze dobiti, ja mu objasnim, a on kaze "dobro mama" :-o Dogovaramo se oko svega, nema problema ni oko spavanja, oblacenja, kupanja, ma oko niceg, stvarno je predobar.
Zadnji ispad je bio bas jako gadan, zavrsio je tako da smo nas dvoje sjedili u hodniku na podu zagrljeni i oboje plakali ko male bebe. Ja sam pukla, nisam vise mogla izdrzat. Odonda, kao da nista nije bilo. E sad, ili je faza prosla ili je ovo zatisje pred buru....
Doduse, kod njega je specificno da sve faze traju kratko al su intenzivne. Al dosad nije bilo tog tantruma s kojim se ja nisam mogla nosit. Do eto, ovih zadnjih.
Stvarno se nadam da je gotovo...