Printable View
Nisam našla sličnu temu, pa da vas čujem. Imaju li vaši mm-ovi strahove tijekom trudnoće i koje?
Moj se u posljednja dva tjedna odjednom počeo brinut da što ako mi trudovi tako naglo krenu da ne stignemo u bolnicu, nego krenem rađat u autu, ili još gore, doma!!! Čak je počeo zivkat neke stare frendove s kojima se dugo nije čuo i ispituje ih kak je njima bilo kad su žene dobile trudove... a inače nismo ni on ni ja paranoični :lol:
Ja mu samo kažem: kamo sreće da tak brzo ide :mrgreen:
Mog je posebno u drugoj trudnoći bilo strah, ali ne da rodim doma, nego jel' bude sve u redu. Zaredalo se nekoliko ružnih priča baš neposredno prije i za vrijeme moje trudnoće, sve u našoj blizini, i baš ga je bilo strah... Iako meni nije o tome govorio dok nije porod bio gotov. Zrinka nije odmah zaplakala, nego "tek" za 5-6 sekundi kad je izašla, i njemu je to ostala najveća trauma, valjda su mu se svi strahovi sjeidnili u tih par sekundi.
MM je stalno u nekom strahu i več mi ide na živce,nemogu nigdje otić a da njemu ne poslajem poruku jesam dosla na odrediste i kad sam dosla doma cak i kad idem do ducana.Malo je manje naporan nakon uzv kad doktor kaze da je sve ok s bebom,a onda pocne opet ludovat. On ne zna kak bum ja u radjaoni veli da sam ja prenjezna za to,a ja mu velim pa mi žene smo borbene i jake sve izdržimo
E na ovo sam umrla od smijeha :lol:Citiraj:
lastavica1979 prvotno napisa
ha ha ha da zato kaj ja malo kukam,tak da covijek skuzi da i on zivi u istoj kuci pa bi i on nesto mogo napravit,tipa smece iznjet a da mu ne kazem. Onda kukam kak ne mogu da me ledja bole
Otkad smo neku večer preživjeli uzbudljive lažnjake, mm je shvatio da će mališa brzo ući na velika vrata (da ne kažem na mala koja će se povećat samo zbog njegovog dolaska ;-) ) pa se sad brine kako ćemo se snaći mi s bebom i ona s nama.
Baš mi je sladak s tim brigama :zaljubljen: