Ima godinu dana, još sisa po noći kao da je novorođenče

Ne znam što ću više, PADAM s nogu od umora. Po danu sisa 2-3 puta to mi je super, ali po noći 5-10! Svako malo zaplače i hoće papat. Ne znam da li je gladan? A opet, prije spavanja dobije kašicu i baš se najede da više ne može, onda ga uspavam na sisi tik prije kreveta, koju redovno posiše nekad i do 2 LD.
Mene to sve skupa užasno iscrpljava jer spavam sve skupa po 2 sata - baš sam izmorena, a po danu radim (od doma), nadala sam se da će do sad već prijeći na 2 dojenja dnevno i 1 noćno, ali on nekako ta noćna još drži na nivou novorođenčeta!

Jel to normalno? Što da radim, da mu dam ponoćnu bočicu - masu frendica tako rješava problem? Ali on ni ne zna piti iz bočice jer pije iz čaše već valjda 6-7 mjeseci, s bocom se samo igra. Evo dok tipkam oći mi se sklapaju, spavala sam 2 sata a čeka me cijeli dan posla na kompu plus sam full time mommy i houswife :krepana:

normalno je - zara je do 2,5 godine spavala s cicom u ustima. cijelu noć je malo po malo sisala, dakle ne 5-10 puta nego cijelu noć. problem je riješen tek onda kad je meni stvarno prekipilo (trebalo mi je oko godinu dana da prekipim, počelo je negdje s njenih 18 mjeseci) i to tako da joj više nismo dali da doji po noći bez obzira na njeno urlanje.
a zašto misliš da će ti bočica riješiti stvar? pa ne siše on toliko po noći zato jer je gladan, nego zato što želi tvoju blizinu i utjehu. i ako mu daš bočicu, mogao bi se isto buditi 5-10 puta.
zara se i nakon prestanka noćnog dojenja budila par puta po noći, da malo popije vode, pa da ide piškiti, pa onda još malo vode, pa da ju malo pomazim .... to su takva djeca.

Ma ne znam, ne favoriziram ja bočicu, nego me strah da ga ne izgladnjujem? A npr po danu ne može zaspati uz sisu, nego je navikao da ga tata uspavljuje, a po noći ne može spavati ako nema mene.
A valjda ću pregrmiti ovu krizu, jednostavno sam premorena, kad ga vidim da prilazi sisi sa širom otvorenim ustima lagano se osjetim ko da mi se mala ajkula približava :mrgreen: Pošto se nadamo produženom dojenju, ne znam dali bi uzimala kakve vitamine? Nešto da mi da snagu, iako mi full zdravo jedemo, ali fali mi energije i snage, mislila sam čak zelenu magmu provat, pojma nemam više, uzela bi bilo što samo da me "digne"...

ooo, roza, ovo kao da sam ja pisala. umorna sam kao pas.
izmedju ostalog i od zajedničkog spavanja koje je postalo strašno naporno i meni i mm-u- na to malo kreveta naslednik nas šutira, njega čupka za dlake na rukama, mene sisa po n puta tokom noći, vrti se, spava popreko, otkriva se...uh.
za početak, prebacila sam ga u njegov krevetić. jeste da sad ustajem noću da ga dojim, ali bar izmedju tih epizoda svo troje mirnije spavamo. on se i po danu i po noći uspavljuje sisajući, i to mi je super, jer brzo zaspi gdegod i kadgod treba, ali takodje se i budi svako malo čim oseti da mu cika nije pod nosom ( a i kad jeste).
planiram da jedno mesec dana spava u svom krevetu dok ne shvati da je to njegovo mestašce (za sad, ako nije dovoljno pospan, tu se igra i na pamet mu ne pada da se umiri), a onda da preduzmem naredne korake - odvajanje sisanja i uspavljivanja plus ukidanje noćnog dojenja (tu moram pitati apri za savet, pročitah negde da je ona to uradila posle 10 meseci).
očekujem dreku do neba, ali naravno ne uz cry out, nego da budem uz dete, mazim ga i tešim. mora i to proći, a posle toga se nadam malo mirnijim noćima...

Ista situacija bila s mojom E. pa ti ne mogu puno pomoći. Samo ću napisat da sam nakon 2 mj. druge trudnoće zaključila da mi je dosta. Prestali s cicanjm kad je imala 16,5 mj i od slijedećeg dana počela spavati cijelu noć, onako pravo cijelu, ne 5-6 h. Znam da nije tako sa svom djecom, ali to def. potvrđuje Lutonjicinu tvrdnju da nije problem glad.
S druge strane od puno više mama koj ne doje sam čula da im djeca rano počinju spavati cijelu noć. Ja bih na tvom mjestu probala s tom ponoćnom nadopunom i iskreno i sama o tome razmišljam. T. je ista cicolina do bola ko i starija sestra, ne mogu više , kažem svako jutro, al još teže nešto poduzimam.

Citiraj:

---

RozaGroza prvotno napisa

Ne znam što ću više, PADAM s nogu od umora. Po danu sisa 2-3 puta to mi je super, ali po noći 5-10! Svako malo zaplače i hoće papat. Ne znam da li je gladan? A opet, prije spavanja dobije kašicu i baš se najede da više ne može, onda ga uspavam na sisi tik prije kreveta, koju redovno posiše nekad i do 2 LD.
Mene to sve skupa užasno iscrpljava jer spavam sve skupa po 2 sata - baš sam izmorena, a po danu radim (od doma), nadala sam se da će do sad već prijeći na 2 dojenja dnevno i 1 noćno, ali on nekako ta noćna još drži na nivou novorođenčeta!

Jel to normalno? Što da radim, da mu dam ponoćnu bočicu - masu frendica tako rješava problem? Ali on ni ne zna piti iz bočice jer pije iz čaše već valjda 6-7 mjeseci, s bocom se samo igra. Evo dok tipkam oći mi se sklapaju, spavala sam 2 sata a čeka me cijeli dan posla na kompu plus sam full time mommy i houswife :krepana:

---

Roza, i prema mom iskustvu, s godinom dana bebači i dalje imaju veliku potrebu za sisanjem. Možeš probati da Špiro po danu što više doji, pa da tako zadovolji svoju potrebu za sisanjem, utjehom i tvojom blizinom. :-) Uvjerena sam da bi onda manje tražio po noći, možete se prebaciti i na takav ritam.

Ne znam samo zašto bi se ti trebala buditi ako on doji? Već sam na drugoj temi pisala da ja, npr., spavam raskopčana, zajedno smo pokrivene, i malena se od otprilike svojih 8 mjeseci poslužuje sama. :-)
(Pa ne treba im sad više pomagati da zauzmu pravilan položaj i sl.)

Vishnja uvijek se nađemo na ovakvoj nekoj temi :mrgreen:
E to šutiranje i okrečanje u krevetu, pa što je to?!? :-o Ja se budim sa nogom u ustima a mm sa šakom u oku! Fasciniraju me poze koje smisli.
A Š spava u svom krevetiću od rođenja, iako zadnje vrijeme i to postaje upitno, jednostavno sam preumorna da ga vračam, a mm-a mi više žao budit, do prije mjesec-dva ga je on i dodavao i vračao, a sad više nekako, radije ga ostavimo, pomalo tu bitku gubimo. Ponekad kad se ipak discipliniramo pa ga nakon svakog dojenja prenesemo u krevet, bude lakše, ali treba bit karakter pa svaku noć tako!

EM ja mislim da samo mogu sanjat o tome da se dečko tako lako odrekne sise. stvarno ti se blago. Uvijek u glavi zamišljam prestanak sisanja, i koliko god se trudila nikako da naštimam da je on još mali u tim zamišljanjima, nego u svojoj glavi stalno vidim matoro dijete od 3-4 godine kako sporazumno prestaje, ta podsvijest je stvarno jaka stvar :mrgreen:

dutka pisale smo u isto vrijeme.
Da i dečko uzima sam, ali probudi me njegovo plakanje, jer ga redovno probudi to što je legao u krivi položaj ili zapeo o nešto. Moguće da je i u tome problem, njemu je jednostavno svaki krevet premalen. I onda kad se uzruja, treba sisu da ga smiri.
Inaće smo dojili po 5-6 puta po danu do nedavno, i svejedno je noć bila teška, nekad je znao i po 12 puta dojiti!!! Al to je fakat dojenje, ono, odsiše si svojih 15 minuta. Brinula sam se da nije gladan, ali izgleda mi dobro, kaki svako jutro na tutu, ponekad i popodne, piški puno, dobija uredno na kilaži, ništa pretjerano.

join the club :mrgreen:

kod mene je još divno što moj odbija dohranu, al ono, stvarno odbija, ništa osim cice ne jede, tak da mi i preko dana imamo full time sisanje, preko noći više ne brojim :mrgreen:

a u pol 7 je na nožicama laganim, svako jutro, kao švicarski sat :roll:

Citiraj:

---

RozaGroza prvotno napisa

Pošto se nadamo produženom dojenju, ne znam dali bi uzimala kakve vitamine? Nešto da mi da snagu, iako mi full zdravo jedemo, ali fali mi energije i snage, mislila sam čak zelenu magmu provat, pojma nemam više, uzela bi bilo što samo da me "digne"...

---

ja od njenog prvog mjeseca uredno pijem Cink i C vitamin. to je bila ravno druga stvar koju sam pitala pedijatricu na prvom pregledu i rekla je da mogu. nema sanse da bi zdurala bez toga. i s tim od kada sam pocela raditi mi imunitet jedva prezivljava. jos jedna upala grla i fakat cu pod cijenu cjelonocnog urlanja od tjedan dana ukinut nocnu sisu. realno, jednom do dva puta ona pocica, ostalo tek toliko da me probudi, bude jedva pola minute na cici, brlja i spava dalje. da ne kazem da me od tog brljanja uzasno bradavice bole jer sa zubicima ide po njima (polozaj je isti kao i prije tak da nije u tome problem).

a kad smo kod samoposluzivanja. to je sljakalo dok je ona relativno mirno spavala i manje vise bi se stvarno i sama posluzila. ali sad se okrece, vrti, rita, spava poprecke i onda joj nisam na dohvat i pocne kmeckati kad se probudi jer ne moze naci. a kako me uzasno bole bradavice to cicanje me razbudi, ne zaspim iste sekunde ko prije. i bas mi je zadnjih tjedan dana to naporno. plus ta prokleta grlobolja....

ovo da po danu vise cica nema apsolutno nikakve veze kod nas. zapravo mi se cini da najvise ovisi o zubima. kad izbije koji, bude par dana mira (daklem probudi se 5, a ne 10 puta), ali onda opet ispocetka.

mah, valjda sam od ove grlobolje malodusna :-(

RozaGroza pročitala sam u jednoj knjizi rečenicu : Beba je tvoja i tijelo je tvoje i u takvom slučaju dojenja i nespavanja, morala sam odlučiti. Kad sam rekla sama sebi da više nema noću, godina dana je tu, jer ja to više jednostavno NE MOGU, djelovalo je odmah. Samo čvrsti stav u glavi. I nije trebala ni bočica, ni hrana po noći. Jednostavno dobili smo saaate sna ( deset i više).

Ne kažem da će svima djelovati, kod mene je pa puta tri. No, nakon toga nije više bilo zanimljivo ni danju (trebalo je biti na miru, a previše je toga okolo), pa je skroz prestalo dojenje. Nije laka odluka, ali mama zna što je najbolje.

moji troje sisavaca su bili "novorodjence-sisavci" dok nisu prestali skroz s dojenjem :-/


ne samo nocni nasisavaci, vec i dnevni. nismo nikad dosli do neke konkretne brojke koliko puta su se u nekom periodu pristekavali, ni danju ni nocu...

bilo je tesko, bila sam na raspolaganju kad god sam bila blizu, koliko god puta trazili, u kakvim god situacijama, u kojim god razmacima...

i jos se danju i dalo nekako to pregurati lakse nego nocu, noci su me znale stvarno iscrpiti preko granica... al eto, izdrzala sam. s jednim 26mj, s drugim isto toliko (onda je sam nastavio nakon rodjenja najmladje u tandemu, al znacajno manje i gotovo neosjetno...), s trecom 28mj. pisala sam vec negdje kako je to njeno "zavrsavanje" izgledalo :-/

pomaze pozalit se svako tolko, kad pregoris... pomaze valjda i uzimanje nekakvog vitaminskog pripravka...


drste se :heart:

Tajuska isto tako i kod mene, i zadnjih tjedan-dva je kulminiralo. Jedva na noge, valjda jer se i posla nakupilo a ja ne znam stat i odmorit se nego si navalim na leđa još više i više - evo sad primjera radi - kuham juhu, pravim paštetu, peče se kruh, malome sam upravo zmiksala vočni jogurt, hladi se mermelada od naranči, plus simultano izrađujem neke stvari na komp - UŽAS! Valjda se moram promjeniti iz temelja, više prelazi granicu kad sam ponosna na sebe jer sve stignem i ulazi u domenu ludila! A onda odemo u šetnju ja samo što se ne spotaknem. Užas. Provat ću sa vitaminom C i cinkom i ja, daj što daš, uzet ću što god :mrgreen:
Beti pa baš zato što ja želim njega duže dojiti ni ne inzistiram na nekoj promjeni. Sve se bojim da bi prekidom nočnih podoja mogli pomalo izgubit i danje, pa trpim, ali moram nešto poduzet za snagu i energiju. Stvarno me iscrpi, pogotovo što on nije ko Tajuskina curka, nego stvarno ga živinski povulaći svaki put, i sisa sve dok ne posisa sve, baš se naljeva.

Litala :heart:

Ja sam prvi put izdržala 20, drugi put 23 mjeseca, i potpuno sam prekinula s dojenjem. Čim su prestale počele su spavati noću. Do tada su se znale buditi i svakih par minuta.

Evo samo da dam podršku i kažem da znam kako ti je. Jana ima 9mj i noću sisa cca svakih sat vremena i mislim da će to traaaaaajaaati još jako dugo i nekako živim dan po dan izguram jedan pa si kažem ajde još jedan. Ustvar se čudim da nisam tako strašno ni umorna ali ima dana kad se jedva vučem. Jednog dana ćemo se sa sjetom prisjećati svega ovoga i nekako si mislim kad već ima toliku potrebu za tom cicom noću i kad joj to toliko puno znači izdržati ću - ipak je ona mala ne mogu je utješiti riječima ali zato mogu cicom :-).
Držite se niste sami.

D sam negdje oko drugog rođendana odvikla od večernjeg uspavljivanja na sisi i onda od noćnog nasisavanja. U to vrijeme sam imala neku ranicu na bradavici koja nikako nije zarastala pa sam joj rekla da me boli i da može samo ljubiti sisice.
A K je napunila godinu dana i još u uvijek i po danu i po noći traži puno sisati.
A uz nespavanje mi je problem i što se ukočim od spavanja na boku. Nekad jedva čekam jutro da se ustanem. :mrgreen:

Kod mene je to imalo veze sa "psihickom pripremom". Ja sam znala da zelim dojiti dugo, tj. dok dete samo ne prestane. Pa sam se shodno tome u trudnoci nekako pripremila za dve godine nespavanja. Mislim ne mozes se ti tu nista pripremiti, nego sam jednstavno ubila svako ocekivanje da cu spavati prve dve godine. I onda tako nekako guras, ne ocekujes nista, ima boljih i gorih noci ali vozis. Stavis se na rezervu. S tim sto sam u to vreme stvarno malo kucnih poslova obavljala, i uopste, gledala sam da kad god mogu radim nesto sto me veseli i pricinjava zadovoljstvo a ne iscrpljuje me. I povremeno sam imala potonuca kad sam se zalila na forumu ili samo citala teme gde se neke druge od vas zale, i bilo bi mi lakse.
Druga stvar je ukidanje nocnog dojenja. I na tu temu sam procitala puno ovde na forumu. Videla sam da je mladjim klincima dosta tesko objasniti, ubediti ih i nagovoriti da nocu ne sisaju, i da tu uglavnom ima puno placa. A ja za to nisam bila spremna. Draze mi je bilo cimanje, bolna ledja i dojenje u polusnu, nego da sad idem u neku akciju odvikavanja gde ona spava sa tatom, place, uspavljuje se nosajuci, pa je nocu nosamo...... Nije to bilo za mene.
Oko drugog rodjendana se poklopilo sve, meni je vec bilo full dosta, ona je bila razumna i uz malo kenjkanja prihvatila objasnjenje da sisa nocu spava, da danju moze koliko hoce ali nocu jok. I dobro je to prihvatila, kasnije sam cak radila izuzetke kad je bila bolesna, ali kad bi ozdravila nije vise trazila.
Po danu jos uvek sisa.

22 mjeseca, sisa po noći od 3 pa do x puta. Ne želim prolaziti noćno odvikavanje jer imam dojam da će se i tada buditi istim rasporedom samo će načini reuspavljivanja za mene biti zahtjevniji. ovako dignem majicu i spavam dalje. doduše nedavno smo ju prebacili u drugi krevet, tako da dio noći ipak mirnije odspava jer sam ju i ja znala buditi okretanjem po krevetu.
Nema nekog pravila, dok ne sazriju budit će se kako bilo. To ja mislim. I nema to veze s glađu.
OT: evo još jedan plus dugotrajnom dojenju. Upravo smo u tijeku crijevne viroze. Dva dana ne jede, pije vrlo malo, ali sisa, ko što ti kažeš, ko novorođenče. U takvim je trenutcima sisa nezamjenjiva.

moj će 2 godine za dva mjeseca. sisa ne znam koliko puta po noći. prestala sam s brojenjem. iscrpljena sam do kraja. em se budim u 5, em se do kasno u noć učim za faks, em on cica xy puta. (kad ga ujutro u 5 odnesem baki, spava ko top do devet; dakle nije gladan). Nemam volje uspavljavati ga bez cicanja, jer mi je to trenutno još veći stres, idem linijom manjeg otpora.
S curkom sam tako skoro do 3 godine, cicala je za spavanje i budila se oko 4 za još jedno cicanje, no onda je prestala cicati po noći. Zadnje "cicanje" bilo je negdje iza navršenih 4!
s malim ne znam do kad ću tako moći, ali nemam više toliko volje ko sam prvim djetetom. ipak imam nešto godina na leđima :).
Nekad doslovce pretjera, nekad bude prihvatljivih 2-3 cicanja, ali je više to kratkorajno, mada taman da onako registriram u polusnu.
Proći će svakako.
Drži se RozaGroza!:heart:

meni ipak pukao film u ponedjeljak i eto proslo 5 noci s odvikavanjem (doduse izmedu 5 i 6 dam cicu jer mi je tak lakse nego prije posla), i broj budenja se smanjio. doduse na 3-4, ali prije nije islo ispod 5, a i tih 5 je vise bilo iznimka nego pravilo. prva tura se nesto produzila (na cca 3 sata, sa u prosjeku 1:45). kad se probudi kazem ssss i privucem je k sebi i uglavnom zaspi odmah. .s tim da sam ja prije jedno 3 mjeseca ukinula nocno nosanje. ako nece spavati i ako ne zeli cicati, mora biti u krevetu, nema ustajanja i nosanja pa je ta cinjenica mozda malo olaksala ovo ukidanje.

Citiraj:

---

Beti3 prvotno napisa

RozaGroza pročitala sam u jednoj knjizi rečenicu : Beba je tvoja i tijelo je tvoje i u takvom slučaju dojenja i nespavanja, morala sam odlučiti. Kad sam rekla sama sebi da više nema noću, godina dana je tu, jer ja to više jednostavno NE MOGU, djelovalo je odmah. Samo čvrsti stav u glavi. I nije trebala ni bočica, ni hrana po noći. Jednostavno dobili smo saaate sna ( deset i više).

Ne kažem da će svima djelovati, kod mene je pa puta tri. No, nakon toga nije više bilo zanimljivo ni danju (trebalo je biti na miru, a previše je toga okolo), pa je skroz prestalo dojenje. Nije laka odluka, ali mama zna što je najbolje.

---

potpisujem Beti3, mislim da t inije rješenje znati da je i nekima drugiam tako nego da pokušaš nekako rješit situaciju da svi zajedno i t i i maleni dobijete više sna.

kad sam ja bila rubu snaga, jedna Rodina savjetnica mi je dala savjet koji nikada neću zaboraviti: i dijete mora naučiti poštivati mamine granice, ako mama odluči da je dosta noćnog dojenja, t o je to, nema popuštanja, samo treba biti siguran u svoj stav i mama ni slučajno ne treba osjećati grižnju. Na kraju krajeva ne radi se o novorođenčetu a i mama kad je odmorna i naspavana je bolja mama.

Nakon ovog s granicama, ja sam sjela sama sa sobom sve to raščistila, i kad sam odlučila prošlo je lagano, nisam mogla ni sanjati da bi moglo tako proći, bitna je dosljednost i ustrajnost.

Moram priznati moja i kao novorođenče nije dojila toliki broj puta.
Drž se RozaGroza!

tajuska, drago mi je da ste uspjeli!

Hahahah, nisam sve čitala,ne stignem jer svaki čas može zvat cicu :lol:. Spava " već " 3 sata, a ja bila u sobi, ona zvala cicu mislim da 6 puta. Svaki put mislim brojat, al zaboravim.
Nekad sam luda, nekad mi smiješno.
Al zanimljivo da mala guzica kad sam ja u noćnoj spava cijelu noć, malo se probudi 2 puta, tata ju nosi minutu dvije ili da vode i noć.
A najbolje kad idem u dnevnu, onda ko da zna, i ne pušta me, jednu noć me natezala doslovno od 2 do 4.
Al neću ju skidat, nek me zeza, moja je i volim beskrajno to maleno čudo.
Pusa i pozdrav svima!!!!

Citiraj:

---

Lili75 prvotno napisa

kad sam ja bila rubu snaga, jedna Rodina savjetnica mi je dala savjet koji nikada neću zaboraviti: i dijete mora naučiti poštivati mamine granice, ako mama odluči da je dosta noćnog dojenja, t o je to, nema popuštanja, samo treba biti siguran u svoj stav i mama ni slučajno ne treba osjećati grižnju. Na kraju krajeva ne radi se o novorođenčetu a i mama kad je odmorna i naspavana je bolja mama.

Nakon ovog s granicama, ja sam sjela sama sa sobom sve to raščistila, i kad sam odlučila prošlo je lagano, nisam mogla ni sanjati da bi moglo tako proći, bitna je dosljednost i ustrajnost.

Moram priznati moja i kao novorođenče nije dojila toliki broj puta.
Drž se RozaGroza!

---

Lili, kaaakooo?????

moj jopac ima 15mj i visi na cici kad god može. Više nego kad je bio manji. U danu je to puno puta,ali kratkotrajno, a noću više puta i trajno!
Radim u smjenama, pa ima dana kad me nema po 13 sati, ali sam zato neke dane cijeli dan doma. Naravno, te dane je na cici svako malo, valjda da provjeri da su još tu :lol:
Od početka nam uspavljivanje i nije neki problem. Mislim, da ne bude zabune, spava s nama u krevetu i uvijek ga netko uspavljuje. Ako sam to ja, bez cice neće zaspati, ali ako ga u krpe nose tata ili braća, nema problema.
Do prije koji mjesec budio se i prištekavao noću recimo svaka 2 - 2,5 sata.
A sada, čim ja dođem u krevet, valjda me najuši, cendra (u snu), dogmiže ili se prevrne do mene, ruku zavuče u grudnjak i mrmlja: Am-am!:mljac:
Prišteka se, povuče koji put i blaženo spava! A ako cica ispadne, ponavlja proceduru. I tako u nedogled......

Moram priznati da, iako sam neispavana (ali dragi MM me ponekad pusti spavati u jutro i bakće se smališom) nije mi toliki bad to što se on prištekava. Ionako to biva u najboljem slučaju u polusnu,a ponekad ni ne primjetim kad se prišteka.
Ali ona ukočenost me ubija!
Ne znam je li mi gora bol u kuku, oslabljena cirkulacija pa onda i "mravci" u nogama i rukama, smrznuto rame koje boli i samo po sebi,a kamo li u ovim prisilnim položajima.....(ja sam ipak malo starija mama;-))
I tako cijelu noć...........
A kad ustajem u 5, (budim se 15tak min ranije da posauga obje ako je moguće-i zbog njega,a i da ja izdržim do povratka doma) ponekad se probudi, zna se i rasplakati, ali MM kaže da to traje minutu-dvije, ponovo legne i spava do jutra. I to ne do nekih 6 - 7, nego min do 9!!!!!!!!!!!!!!!!!:-o

Sad je stvar preuzeo u ruke Supertata!
(od)večeras na svako kmečanje u sobu odlazi MM (eno ga i sad tamo, već 4. put u 3,5 sata). I koliko čujem - nema cendranja! A ni cice! (hm, da odem provjeriti da nije i njega zgrabio...:lol:)

Sad sam u dilemi: otići u svoj krevet, pa taman kad se namjestim stiže sisavac, ili otići u sobu drugog sina pa dokle uspijem....

Eh Rozice... Nemam pametan savjet.
Eno moja stokica odspavala 1,5 sat i onda se budila 4 puta svakih 10 minuta. Užas! Taman kada ja imam "slobodnu" večer od muža i poslova :lol:
Budući da idem spavati puno poslije nje (ona oko ponoći, ja nekada u 4 pa i kasnije) moram svaki čas ići, a u najboljem slučaju svakih sat, sat i pol. Kada legnem, ona potegne kad joj volja. Naravno, ima noći kada je sva nervozna, okreće se, udara nas (više MM jer se krelac ne zna okrenuti na drugu stranu pa mu isto tako noga završi u ustima), stenje, otkriva. Više me to otkrivanje drži budnom nego sisanje. Kada joj izlaze zubići, onda ju ne pušta. E onda je bed jer se ne mogu pomaknuti.
No, jedanko kao Vissnja, ne mogu zamisliti ukidanje, prestanak... tim više što se uspavljuje sikom i nikada ju nitko ni danju ni noću nije uspavao drugačije (ok, u kolicima i u autu par puta, ali to se ne broji pod namjerno uspavljivanje).

A kad smo kod previše posla, stani na loptu. Nemoj se zezati jer važniji ste ti i dijete pa makar i sisavo od sveg drugog.

I još nešta, pa Špiro ti je presladak!
:heart:

prvog nacicanca koji je dojio 10tak, pa i 20 puta svaku noć prestala sam dojiti nasilnom metodom odlaska na put, tek kad sam bila luda od umora toliko da sam zaspala na cesti u koloni i nisu me mogli probuditi (pisala sam o tome već na forumu).
ovaj put sam opreznija, a moj muž ima novi posao tako da je doma (prije je bio jako puno na putu) pa sam kad se ela počela buditi po noći (mislim zato jer sam ja krenula na posao) po 5-10 puta, otišla sapavati u drugu sobu. sad kad "ne njuši tite" spava puno bolje. probudi se 2-3 puta, ponekad ju tata nosi ili nuna, aponekad pozovu mene, pa je podojim (pazim da ne zaspem), skinem i odem natrag u svoj pomoćni krevet.
obadvoje smo umorni ali nisam luda i opasna kao prvi put.

I ja se prijavljujem u ovu grupu... :predaja: Sad ce puna godina sisanja, a tempo se ne smanjuje. Nocu po 5-6 puta se probudi i sisa, ali to nije pravo sisanje (5 minuta max), vec vise uljuljkivanje u san. Ne znam sta ga probudi, dal' se zapetlja u dekicu, ili nema mjesta izmedju nas dvoje (a prakticki na samom rubu spavamo oboje). (prebacivanje u njegov krevet je mission impossible- probala sam) Preko dana slabo jede pa onda trazi siku i po 3-4 puta, a nekad i vise. Ne brojim. Flasicu nece, AD mu se ne svidja, stvarno ne znam kako ce on prestati sisati ikada. Razmisljala sam da prekinem s dojenjem prije povratka na posao, ali odustala sam kad nece da jede nista drugo (mislim, pojede on malo supice, koricu hljeba ili kakvu vockicu u toku dana, ali to je stvarno nedovoljno). Od ponedjeljka se vracam na posao i to mi je veliko opterecenje- em sto ne jede, em sto se budi nocu... Sacekacu malo da se adaptira na moje odsustvo pa cu onda probati malo to nocno dojenje smanjiti, samo sto jos nisam smislila kako... :/