upoređivanje između sebe

Odmah da napomenem da ne mislim na to da ih upoređuje vaspitačica ili komšinica - mislim na ono ''zašto on to ume a ja ne''
Elem, Matija čita i piše već neko vreme. Nije baš da je vunderkid ali eto u tome je ispred brata. I dolazimo do pitanja: ''A zašto ja ne umem da čitam ?''

Bitna je činjenica da je Matija, kao i ja nekad, sve to provalio sam, da ga niko nije učio ili nedajbože terao da uči. Ja se vodim onom logikom da dete treba da bude dete dok je dete i da ako ne pokazuje neke intenzivne sklonosti ka nekoj oblasti ne treba ga forsirati. Pod tim naravno ne mislim da sam apsolutno nezainteresovana za njihov napredak, pre na to da ih gledam i studiram pa onda tamo gde škripi (Bokino crtanje npr) kroz igru korigujem i teram ih da uvežbavaju.

Boris je za razliku od brata dete koje ne želi da odraste, koje uživa u tome da bude dete, koji apsolutno ništa što nije za njegov uzrast ne radi. Tako ga do sada npr nisu interesovala slova. Znali su kao manji nekoliko ali ništa više od toga. Sad u vrtiću uči paralelno sa ostalom decom i nijedno slovo sem onih naučenih ga ne zanimaju. Tačnije, možda ga i zanimaju ali on nema vremena :roll:

Takođe ih vaspitavam da budu svesni sebe i svojih mogućnosti, da se ne stide i ne nerviraju jer ne znaju da kažu slovo R ili da naprave zvezdu ali takođe i da se ne duvaju ako prvi zapamte pesmicu u vrtiću ili njihov crtež bude okačen u holu. Svesni su da neko nešto može a nešto ne može - oni su iznad svega toliko različiti da mi je sve to uveliko olakšalo posao. Ali ovaj problem koji je iskrsnuo je nešto sasvim drugo, njemu je jasno da iza Matijinog uspeha stoji Matijin trud i da to jeste nešto za šta je on sam zaslužan i da tu ne pali ono ''Ali ja imam resicu na jeziku pa zato kotrljam R'' :).

I šta da radimo sa tim kad bi on i jare i pare - on bi i da zna i da se ne muči. Da forsiram - ne forsira mi se. Da ga slušam kako cvili svaki put kad onaj uzme knjigu i uvali mi se u krilo - ne mogu ni to. Probala sam kroz igru ali ne ide. Kupila sam i par edukativnih igrica za njihov uzrast ali on bi radije igrao neku drugu...Objašnjavam mu ja da on uopšte ne mora da zna da čita pre prvog razreda, da su skoro sva slova prešli u vrtiću pa da će i njemu kao i Matiji jednog dana da klikne i da počne i on da čita ali ne vredi

neki predlog?

Ne znam da li je mami teže kad su blizanci , pa jedan može, a drugi ne ili kad mlađi počne prije od starijeg ( bez obzira o čemu se radilo). Možda da to što Boris vidi da brat može, a on ne, uzmeš kao pozitivnu motivaciju. Znači, pokušat s B. raditi, reći mu nešto kao:hajde da i ti to naučiš!, ali kad ste sami, da ne osjeća da je brat napredniji od njega. Ti najbolje poznaješ svoju djecu, pa znaš da li će djelovati taj način.
To čitanje će prije "kliknuti" uz lagane vježbe tipa: aaannnaaa, iiivvvaaa, uuujjjooo i tako slično.
Nije lako odgajati, nije nikako. Malo sam pod dojmom jutrošnjih skupova brojeva i dječjeg: ne kuužiim!, pa malo vikanja, pa plakanja. Pa snijeg i orkanska bura, i nekako mi je sve teško danas.