Popustljiva mama?

Ne znam je li ova teme uopće za ovaj podforum, budući da imam sina od 15 mjeseci te se zapravo radi o prehrani, ne o dohrani....Molim moderatore da je premjeste ukoliko smatraju da je potrebno.

"Moj debeli sin", kako ga od milja zovem, koji je uvijek dobro jeo (čak i predobro!), u zadnje vrijeme odbija hranu! Da stvar bude gora, selektivno je odbija, ne želi jesti zdravo (voće, povrće, meso, bilo što kuhano). Pojede 2 žlice i odjuri dalje, a povrće čak pljuje, zatim okreće glavu i ne želi ni primirisati. Nakon cjelodnevnog natezanja na kraju popustim i predvečer mu dam kruha s vrhnjem (to uvijek pojede) ili griz na mlijeku jer mi je žao da je gladan.

Koliko ste ustrajne i dosljedne u prehrani svoje djece?

Meni je već puna kapa svega, svaki dan mu spremam obroke koje on pljuje i ja ih redovito bacam (ili sama pojedem), na kraju jurim po stanu sa žlicom u ruci ne bi li bar nešto pojeo, iako sam se zaklela da to neću raditi.

Imate li neki savjet?? Trebam li inzistirati, pa makar bio gladan cijeli dan?

Najčešče u toj dobi je riječ o prolaznoj fazi.I obično je uzrokovano nečim(npr rast zubića).A to što opisuješ nama se događalo često tj svaki put kad bi koji zub išao van.Moj sin je par dana živio samo na kruhu, bananama i cici.Tu i tamo u tim fazama mogla je proči i mrkva.Recimo jedemo mahune i u njima ima malo mrkvice malo krumpirića i puno mahuna on bi izabrao samo mrkvicu.Prva dva puta sam bila zabrinuta smišljala načina kako da ga nahranim.Sad vidim da je to tako i da prođe pa ga i pustim.Kaka i u tim fazama po dva put na dan.Nadam se da je i to kod vas i da če brzo proči.Samo se probaj ne živcirat.

ti u principu trebas nastaviti nuditi zdravu uravnotezenu prehranu, a on nek jede sta i kolko hoce od toga.

vrlo lako se upadne u zamku toga da dajes bilo sta samo da nes pojede, imas topika o tome kolko hoces :mrgreen:

znaci teorija je ta da se ti brines za kvalitetu prehrane, a on se brine za to koliko ce pojesti. tako bi trebalo biti, e sad, u praksi je vjerojatno tesko gledati dijete kako ne jede bas, i imati povjerenja da se nece izgladniti iako se tako nekad cini :)

Vec sam par puta ovo pisala al eto, ponovit cu. Moj "debeli" sin koji je od rodenja bio bucko, ne debeli nego bas onako malo jaci i koji je dohranu objerucke primio i jeo i jeo i jeo, imao je period od dobrih pola godine da je zivio od ljubavi kako ja znam reci u sali. Nista nije jeo, barem ne doma, a u vrticu nesto malo. Ja sam to ovako; stavim na stol, rucak je, on ne zeli ja kazem ok. Maknem sa stola kad vidim da stvarno nema namjeru jesti, nakon par sati. Zeli slatkisa? Tek poslje rucka. Nece rucak? Ok, nema ni slatkisa... Dok je god bio zdrav i veseo ja se nisam zamarala. Nakon tog perioda on je poceo jesti kao i prije i sad jede SVE. Mislim da je cak i malo smrsavio dok je strajkao gladu, sad se opet zaoblio i kao da nista nije bilo.
Ne dramiti oko toga jer samo stvaras pritisak i inat, a sebi nervozu. Neces bas nista postici trcanjem sa zlicom, nijedno dijete nije umrlo od gladi uz roditelje koji su tu da mu svaki dan ponude. Dakle, bez brige, kad ogladni jest ce... :-)

veeeelikiiii potpis na koksy!!!

hrana sluzi za prezivljavanje, a ne za ucjene, potkupljivanje i manipulacije. A bas to se dogodi kad roditelji pocnu dramit oko toga. kako koksy rece nijedno dijete nije umrlo od gladi uz roditelja koji mu svaki dan nude hranu. Samo bit ustrajan, ako ne pojede nesto slano, nema ni slatkisa. i to je to! I kod nas pali bez greske.

Ma sve je to meni ovako razumski, jasno. Al opet, on je još mali, ništa ne priča (mislim da malo zaostaje za drugom djecom, al dobro to nije tema), ne znam koliko toga razumije, i nekad mi se čini da moje "odgojne metode" nemaju učinka jer ih on jednostavno još ne može ni pojmiti. Ne dobije što želi, ljuti se 2 min,a onda piči dalje. Ponudim mu ručak, neće. Ponudim još koji put unutar 2 sata, opet neće. Sad već vidim da je gladan, nervozan, cendra. Njegov ručak je sad već hladan, sasušen i skoren, fakat ni ja to ne bi više jela. Onda mu oko 6 dam bilo što, samo da pojede. Mislite da je nanjušio slabost?

Citiraj:

---

jennifer_gentle prvotno napisa

Mislite da je nanjušio slabost?

---

O da! Kolko god ti to bilo nepojmljivo jer je mali ali oni su SVI nevjerovatni manipulatori... Ponudi mu jabuku ili mrkvu il tako nesto kao alternativu. To je kod mog ponekad prolazilo. Ili casa mljeka, barem da nesto nutritivno unese u sebe.
Gle, ako vidis da je oslabio, ako bude bio bolezljiv zbog pada imuniteta otidi do pedijtrice, provjeri krvnu sliku pa vidi sta dalje. Ja sam ko klinka bila uzasno mrsava i nista nisam htjela jesti pa sam od pedijatrice dobila nesto za otvaranje apetita, bas se jasno sjecam da su to bile neke sarene mrvice koje su se topile u vodi. Navodno mi je to pomoglo. Ali opet, moji su bili tezi panicari i kad ja nebi jela koristili su prisilu...

:lol:

Citiraj:

---

koksy prvotno napisa

O da! Kolko god ti to bilo nepojmljivo jer je mali ali oni su SVI nevjerovatni manipulatori... Ponudi mu jabuku ili mrkvu il tako nesto kao alternativu. To je kod mog ponekad prolazilo. Ili casa mljeka, barem da nesto nutritivno unese u sebe.

---

Hahahaaha :lol: baš sam mu prije neki dan ponudila nasjeckanu jabuku, a on uzme s tanjura i baca na pod (čak je neku i zgazio)!

Mlijeka može piti koliko hoćeš (ne dojim, već pije kravlje ili adaptirano), nikad mu dosta, a opet mislim, nije dosta ni samo mlijeko.

Ma nemoj nasjeckanu, dal mu pola jabuke u ruku i nek grize, mozda mu bude fora.
Ja ti kazem, cim se ti prestanes nervirati i brojati kolko je pojeo on ce opet pocet jest normalno. Kad bude malo stariji onda ces shvatit ovo sto sam ti rekla za male manipulatore, i meni je trebalo malo duze :mrgreen:

Vratoh se u ljeto 2001. Mali je imao skoro 16 mjeseci kad je odjednom odustao od mlijeka i mliječnih proizvoda. Tek tako. Doslovno preko noći. Ama baš ništa što je mlijeka vidjelo nije htio. Mislila sam da je to užas. No za tjedan dana me razuvjerio.

Naime za tjedan dana, jedno je jutro prestao jesti. Onako - sve! Nije bilo tog kuliranja, tog moljenja, tog smišljanja jela, igara, čega god što bi njega natjeralo da strpa išta taj dan u usta. Drugu večer nejedice, onako u igri, ujo mu je nekako strpao komadić hrenovke u usta (upravo je to sam jeo). Dakle danima bi to dijete jedino navečer, i to tako da smo svi trčali po dvorištu i igrali se s njim - pojelo jednu hrenovku (ako). Bila sam očajna, em ne jede ništa, a onda na kraju od svih s***a - jedino hrenovku hoće.

Tek nakon par tjedana pomalo je opet počeo jesti i svaki novi obrok je bio općenarodno veselje. Danas jede okey, ima svoje probirljive faze, a mliječne proizvode koje konzumira od tih malih nogu mogu nabrojat na prste jedne ruke (prije toga je jeo sve što sam mu dala). Tako da kužim moljenje, trčanje i slično i uvjerena sam i dan-danas da on još par dana ne bi ništa pojeo da ga nismo onako grupno aktivirali - čelična je to volja, ilitiga tvrdoglav na mamu :)

koksy je u pravu, definitivno od obroka ne treba praviti dramu. nisam nikad do sad tako nešto činila, ali, ovog meseca, posle nemanjine teške gripe i 7 dana nejedenja upadoh u zamku "animiranog hranjenja" ne bi li išta stavio u usta. pa smo tako jeli na prozoru gledajući mace, dok on drnda roletnu, za kompjuterom dok gleda crtać i mlati po tastaturi, jureći ga po kući dok supa curi po tepihu...živi užas. čim sam uvidela da počinje da jede normalnije količine odustala sam od glupiranja, lepo ga posadila u njegovu stolicu i objasnila mu da od sad više tako nećemo, već da će lepo jesti sedeći. i gle čuda, iako ima samo godinu dana, vrlo brzo je ukapirao. čak neću ni da ga vezujem u stolici. čim počne da ustaje, obrok je završen...
inače, mene su kao dete kljukali i prisiljavali da jedem i ja sam se zarekla da svoju decu nikada neću. svo troje dobro jedu, postoje stvari koje ne vole, ali, to smatram normalnim. rukovodim se onom rečenicom iz bukvara dečijih prava: " vaša je obaveza da detetu ponudite zdravu i raznovrsnu hranu, a njegovo je pravo da pojede koliko hoće."