Zašto ne možemo imati još jednu sreču
Ja "81"moj suprug"71"godište u braku smo 10 god.Naš put do željenog bebača je velik tužan i trnovit.Čitajuči vaše postove odlučila sam podjeliti sa vama sve što smo prošli.Bili smo god. dana u braku i nikako nisam ostajala trudna odlučila sam se da krenem kod gina na pregled.Sva uplašena i puna straha što če biti završava pregled i dr.kaže da je sve ok neka čekam i da če beba doči.Čekali smo tako još god.dana i ništa.Odlučim se ja za Zg privatno otiči jer mi se činilo da ovaj baš ne kuži.Kad ono ja sve pet ali suprug teška neplodnost(u što sam i sumnjala) došlo je do toga da uopče nije izbacivao spermiće.Šanse za trudnoču su bile 10%.No i to je nešta dok je i tako mala šansa!U jednoj god. smo imali 3 pokušaja koja su bila neuspješna.:-o no tada se dogodilo čudo sa idučim pokušajem i ja ostala trudna no veselje nije dugo trajalo prokrvarila u 5 tj.2006 god. u 3 mj.krečemo ponovo na postupak i opet bingo :-D no opet ne zadugo krvarenje u 4 tj i odlazak u bolnicu.Tamo pronalaze hematom veči od zametka i računaju na pobačaj.Ja kažem da je sve to bila Božja volja i resorbirala hematom.Bila sam tada več u 4 mj trudnoče kada mi je počela curiti plodna voda svi su očekivali kraj no volja za bebom je bila jača od svega.Prikovana za krevet bolnički sa infuzijama i hormonima držala me vjera da ću i ja izdržati i primiti svoje malo blago u ruke!Sa 29 tj rodio se sa samo 1110 grama :klap:!Danas on ima 4 god možda če netko reči nezahvalna ali previše ima ljubavi u meni ja bih još jedno ali eto čuda nema!!D.volim te i uvjek češ biti moj ponos:heart:
