Mihael iz Merkura

Eto još jedne duge priče o kratkom porodu. Ja ne znam na kratko, oprostite mi.

Bila sam valjda ušla u 39. tjedan. Valjda, velim, jer to se kod mene nikad ne zna. Ponedjeljak večer, BH kontrakcije počele su mi biti pomalo sumnjive. Imam ih puno i kreću mi dosta rano u T, i prate me do samog kraja. Tako su me i ovaj put ispratile i pretvorile se u prave trudove. Ležim na krevetu, djeca skaču oko mene, a trbuh boli… pomalo, pa sve jače…
Uglavnom te prve trudove čak nisam ni prehodala, ni prestajala, samo sam ih odrađivala ležećki. Stoga sam i sumnjala da su nešto posebno produktivni. No, bili su.
Cijelu noć nisam ni minute zaspala. Oko 1h sam zvala u rodilište da pitam kad da dođem. Veli sestra: ako vam je četvrti put, najbolje da dođete odmah, da vas barem pogledamo. No, nismo još krenuli.
Poslala sam mm-a u krevet, neka barem on bude pripravan.

U 4:30 prvi sam put rekla: mogli bi ipak u rodilište, pa makar da vidimo na čemu smo. Onda spremanje, odjevanje, i sve tome slično.
Merkur nam je zbilja blizu, ali svaki ležeći policajac, svaka rupa na cesti bili su mi napor. (Jednom prilikom sam zaključila da je ovaj grad, sa svojim lošim cestama, idealan za porodit se na putu do rodilišta)
Šetnja dugim hodnikom, stubište (rodilje iz Merkura znaju na što mislim). Kad sam pozvonila, otvorila je sestra Lidija. Jako simpatična mlađa žena, crna kosa, ravna do ramena. Upravo ju je vezivala u repić. Velim joj: oprostite, jesam ja vas probudila. Nešto je odgovorila, nešto kao da, i da je ona mene čekala do pola 2. (da budemo jasni: nisam se predstavila kad sam ju zvala).
Bila je tamo još i jedna mlada doktorica, po imenu Zlatka. Prezime nikako da zapamtim.
Stave one mene na ctg, gledam ja one brojke koje mjere trudove, slabo to nešto ide. Mislim se, rano sam došla. Ali pregled je opovrgao moje zla slutnje: 8cm! Wow, 8cm uz ležeće trudove, ovih par sati. Nadmašila sam samu sebe! (prošli put sam došla sam 9cm, ali sam trudove prehodavala, kako je bio dan te sam obavljala kućanske poslove).

Jupi! Dakle idemo u akciju. Do klistira nismo ni stigli. Samo malo brijanja i gotovo.
Ovaj put nisam dobila ni drip. Prokinuli su mi vodenjak i pustili mm-a u box (Moram i tu pohvaliti dragog Boga, kojem sam se molila da ovaj put porod bude noću ili vikendom, jer je to jedina šansa da mm bude nazočan. Radi izvan Zg, pa inače nema šanse)
Uglavnom, prvi trud nakon prokinuća bio je već opako jači od onih dotadašnjih. Toliko jak da sam rekla mm-u: zovi sestru.
Dođe sestra: gdje vas tiska. Jel na kakanje?
Velim: ne, više sprijeda, kao na piškenje.
Onda to još nije to, veli ona.
Uh, mislim se ja. Zar moram čekati još jedna ovakav? A onda pomislim: jesam razmažena. Neke žene ovako rađaju satima, ti ćeš biti gotova za čas.
I stvarno. Eto sljedećeg truda. Mislim se: ovaj je naš. Moram ga iskoristiti!
E, drage moje, i dan danas se divim tom Bogu koji je tako uredio porod (barem moj), da jedan trud može trajati tako dugo, dovoljno dugo da pozovemo sestru, da ona spusti doljnji dio stola, namjesti mi noge, priredi sve za porod… sve je to jedan trud. I onda veli: tiskaj. Pa još jednom: udahnite ponovno…. I tad olakšanje. Kakvo olakšanje! To može biti samo porod, ništa drugo. Bogu hvala na Mihaelu, na porodu, na prilici da budem majka! Nema ljepših stvari u životu!

Čitala sam Odenta i znam ponešto o prirodnom porodu. Znam da ovo u boxu je daaaaleko od toga, ali ipak ja sam ta koja je rodila. Ovaj put sam svjesnija toga nego ikad. Ja sam ta koja rađa, ne porađaju drugi mene.

Tako se rodio Mihael. Dali su mi ga odmah na prsa, mali žilavi, odmah je počeo dizati glavicu. A skoro je pola kg manji od sve ostale naše djece. 3150/50, za one koji vole brojke. Tatu su pozvali da prereže pupkovinu. Tata se iznenadio, nismo o tome nikad pričali, ali poslije sam čula da je doma s ponosom o tome govorio.
I tako smo se družili nas troje u boxu skoro sat vremena, onda je tata morao otići. Mihu su uskoro također uzeli, pobojali su se da mu u boxu ne bude hladno. U tako ugodnom društvu prošlo je i šivanje… ma fućkaš ti šivanje, ja sam rodila!
Pohvale jako ugodnim i dragim osobama: sestri Lidiji i dr Zlatki!

Poslije sam ležala pred rađaonom, cca 2 sata. Zatim su me odvezli u hodnik gdje su babinjače, i gdje sam do ranog popodneva ležala na hodniku sa još dvije rodilje. Nije bilo mjesta u sobama, no popodne se i to riješilo.
Mihu su mi donjeli odmah nakon doručka. Iznenadilo me je to, još sam bila polupokretna, na hodniku… kad eto njega. I primi se čovjek posla, čitaj dojenja, ko pravi, ko da to radi već tjednima. Naravno, nisu ga tamo ostavili stalno, ali kad sam se smjestila, i otuširala, eto njega opet.

Izašli smo prekosutra, danas mu je 4 tjedna. Veseli nas sve odreda, i kad šuti i kad se dere. Djeca su oduševljena, Jakov je istina malo ljubomoran, ali uz dobar pristup, puno pažnje, takta… sve se to da riješiti.

Hvala dragom Bogu na Mihaelu, na brzom porodu i na dragom osoblju rodilišta Merkur. Iskreno se nadam da ćemo se, unatoč mojih punih 40, vidjeti još barem jednom :-).

E, bedak. Da budemo jasni, rodila sam Mihaela, ne Mihaelu. Dečko dakle, samo sam krivo nazvala temu.

Prvo: Čestitam!!!
Drugo: Shvatila sam u priči da si zeznula naslov :) Mi imamo trojicu i treći se trebao zvati Mihael, ali budući da su prva dvojica Gabriel i Rafael, mislili smo da bi i Mihael bio too much, ne znam...
Treće: Čestitam i na hrabrosti i na razmišljanju o još jednom djetetu, unatoč tvojih 40. Ja sam na 37 sad, nisam još na čisto s još jednim, ali...
I na kraju: Još jednom čestitam!

Cestitam Mama She!
Prekrasna prica o porodu!
Ali, prekrasna je i cijela tvoja prica koja pocinje s Kristinom, preko Marte, Jakova do malog Mihaela.......i, napisala si jednom, tu prici nije kraj :mrgreen:
Kratko smo bile skupa na odbrojavanju tako da sam te nekako pratila kroz cijelu trudnocu i stvarno mi je toplo oko srca kada citam ovo tvoje iskustvo.
Stvarno si inspiracija.......

Čestitke!!!

Čestitam!

mamaShe, a kaj da ti drugo velim, nego: awwwwwwwwwwwwwww :zaljubljen:. koja predivna priča :zaljubljen:. potpisujem sve što su cure gore rekla i ČESTITAM TI JOŠ JEDNOM na tim divnim darovima koje imaš!! :*

MamaShe, prekrasna prča... Čestitam i od srca želim dobrodošlicu malom Mihaelu :zaljubljen:

ispravila sam naslov teme, i čestitam :)

MamaShe, baš sam se pitala gdje si? Definitivno si inspiracija, ne zato jer si rodila četvero, nego jer te krasi neka lakoća, ono u fazonu ja-to-radim-jer-ja-to-želim-i mogu, tako da bih rado stavila u svoj potpis ..i tu nije kraj.... Ma uostalom ja sam tek u 36., ko zna šta je pred nama:-) Kako divno male bebe mirišu!!!

cestitamo do srca :-)...prekrasna prica :klap:...i naravno znamo da tu nije kraj :yes:

Drage moje, hvala!
sss, mladost te drži, dok rađaš. Nemoj dugo razmišljati :)
Franny, jedva čekam tvoju priču!!!
Da, čudesno je to, Bog je divan, nama je ostvario naše nade... a tko zna, možda nam sprema još koje iznenađenje... mi se ne bi bunili.
MIha je super, sa 30 dana je bio na pregledu, dobio je cijelu kilu! što nisam imala nisajednim djetetom do sada.

PUsa svima!

mamaShe, cestitam od srca :zaljubljen:
i da, i mene bi uvik nanovo odusevio tvoj potpis..... svaka vam cast.... i nek ne bude kraj (kad vam vec tako dobro ide) i nek vam Bog podari bar jos jednu srecicu! :zaljubljen:

bambus99, hvala, ako Bog da, mi objeručke primamo :)
a i vama isto želimo!

Draga mama She od srca ti cestitam na malom Mihaelu. Tvoja prica je tako inspirativna da budi nadu da se cuda dogadjaju...
Uzivajte svi skupa

mamaShe prekrasno, čestitam ti na prekrasnom dečkiću :heart:

p.s... očekujem 2013 novu priču od tebe... :-D

Čestitam, lijepa priča. Uživajte zajedno.

Evo u ovaj kasni sat čitam ponovno vaše odgovore i suzice polako krče svoj put ka rubu oka :)
Hvala svima. Andynoa, da i mi se nadamo ...
Pusa svima i laku noć!