Nije bilo tako strasno - bolnicki porod
Razmisljala sam dugo da li uopce da pisem ikakvu pricu jer je moj porod bio sve u svemu jedan tipican porod u bolnici (naravno da je meni bio spektakularan :) ali eto, da podijelim s vama... Vodenjak mi je pukao pred svanuce, osjetila sam toplu tekucinu kako izlazi. Sacekala sam malo, pa se istusirala, popila caj i nazvala dr, te se uputila ka porodilistu... Nisam htjela ici dok ne krenu trudovi, ali su moji to uzeli kao nesto o cemu se nece diskutovati, a dan ranije ctg nije bio bas najbolji, pa sam popustila (da se ne daj Boze ne bih kajala)... Dok smo se vozili pustim ulicama u rano jutro, gledala sam plavicasto i rumeno nebo i osjecala potpuni spokoj. Nimalo panike, ni pitanja kako cu, ni treme. Normala potpuna, ko da sam sto puta rodila :)
Stigli u bolnicu, nigdje nikog, samo jedna babica. Popunila papirologiju, presvukla se, zavrsila s klistiranjem (nije mi jasno sto se od toga pravi frka, meni je bilo cisto ok) 3 sata nakon sto je otisla plodna voda osjetila sam lagano zatezanje u nekoliko navrata, setala sam po sobi, malo sjedila i 5 sati od pucnja vodenjaka dolsa dr, bila sam 4 cm otvorena. Tad mi je dr ukljucila drip i trudovi su odmah poceli na 3 minute. Prvih sad-dva nisu bili uopce jako bolni, mogla sam ih cak ignorisati dok recimo razgovaram na mob :) kad bi prestali, prestali bi sasvim, kao da se nista ne desava. Ali onda su poceli drmati bolno i neprekidno narednih sat... Tad sam pocela osjecati i nagon za tiskanjem, a bila sam otvorena 9 cm. Za nekih pola sata presla sam u salu. Kad sam legla na sto, izgubila sam poriv da tiskam, cak i pritisak dole. Samo me stomak bolio. Uglavnom, u trecem trudu dr je malo dlanom pogurala stomak odozgo i bebi se rodio :)
Ispucala sam na sve strane i hemeroidi gadni izasli, a usput su uradili i epi... Sivaje je trajalo vise od pola sata...
Sve u svemu, nije bilo toliko bolno, ni tesko... Oporavak je bio mnogo zeznutiji. Ali, sutra bih opet, sva se raznjezim kad pomislim na taj dan :)
