očajna- šestogodišnjak kaka u gaćice???u čemu je problem????

:cry: Ovako,
stariji sin 6 god.u zadnja 2mj.problem sa kakanjem.Ispočetka kao pobjeglo mu je i svašta,zaigrao se i sl.
Onda sve više i više dok je ukakan skroz u gaje.Probala sam sve moguće od hrane-portalaka-priče,priče i priče....vikanja....kazni.....pa na fin način...pa da me ne interseuje....on prihvata svaku moju"radnju"
ali ja više ne znam sta da uradim?sad je opet krenuo u vrtić,šta ako se tamo to desi??djeca će ga zezati.
Jučer on ne bi jeo ništ da ne moora kakiti?????
skroz sam zbunjena i molim Vas za pomoć i iskustvo ako je neko prošao ovakav pakao!!!
Jer je njemu sad stvarno teško kakati jer se stalno suzdržava i neće da istjera do kraja-sadržaj.

jako smo se mučili s filipom kad je bio 4-5 godina i nikad u stvari nismo shvatili što ga je mučilo (on nije želio kakati). samo ti želim pružiti podršku i predložiti da odete dječijem gastroenterologu.

Evo vam sličan problem i odgovor liječnika na njega: http://www.ordinacija.hr/halo-doktor...i-kod-djeteta/

Mislim da je osnovno na vama da otkrijete što vaše dijete toliko muči.

hvala vam,pročitala sam već sve tekstove o tome,a kako je on malo "puniji"isli smo kod dj.gastr.ali nista posebno nam nije rekla,smanji ovo,ono...sto sve vec i znam i radim-i on stvarno ne jede puno a jakoooo jako je aktivan....tako da s tom doktoricom nista ne bi napravili :roll: Jedino preostaje psiholog??a kazu da bas i nije za dijete da ide na razgovore(to mi je pedijatar rekao).
Ja sam vec luda i zalosna od njegovih umrljanih gaćica a i on je,a rješenje ne nalazimo :-(

Pokušajte ispitati što ga muči.
Jel se dogodila neka promjena koja je predhodila "problemu"?
Promjena vrtića, grupe, beba u obitelji, gubitak u obitelji,... zadirkivanje prijatelja radi nečeg, lošiji odnosi u obitelji, bolest,...?
Bilo što što bi moglo na njega utjecati?

Citiraj:

---

akimia prvotno napisa

hvala vam,pročitala sam već sve tekstove o tome,a kako je on malo "puniji"isli smo kod dj.gastr.ali nista posebno nam nije rekla,smanji ovo,ono...sto sve vec i znam i radim-i on stvarno ne jede puno a jakoooo jako je aktivan....tako da s tom doktoricom nista ne bi napravili :roll: Jedino preostaje psiholog??a kazu da bas i nije za dijete da ide na razgovore(to mi je pedijatar rekao).
Ja sam vec luda i zalosna od njegovih umrljanih gaćica a i on je,a rješenje ne nalazimo :-(

---

Cuj, a da probas SAMA bez djeteta otici na razgovor s psihologom? Mozda dobijes savjet sto i kako dalje. Inace, ja bih pedijatra pitala zasto ima takav stav, buduci da su konzultacije s psihologom uobicajen nacin rjesavanja ovog problema.

isti problem, malo prestane pa krene opet! Definitivno sam sigurna da je fizički sve ok jer ima periode kad je sve super! Recimo cijeli osmi mjesec kakao na wc, i sad dva dana u gače! Danas opet na wc! 4 godine ima. I u petak idemo k psihologu! Pedijatrica predložila, a da nije sama bi ju bila molila da mi da uputnicu jer očito ga nešto muči a mi sami ne možemo otkriti što! i ne znamo što napraviti!
Ja bi na tvom mjestu isto probala sa psihologom, pa nisu oni tak strašni da bi izazvali nekakve traume, po meni je gore da se oni muče a mi im ne znamo pomoći!

pa i ja samm mislila ajde proće naišao period....al sad moramoo traziti pomoc.Nista se lose nije desilo,naprovit sve je ok,citav raspust je opusten,pa sam mislila ajde igra se d djecom pa zaboravi al sad prelazi svaku mjeru!!!!!nisam vise pametna.Ispitujem ga stalno da li ima neki problem itd ali sve je ok ?????????

Možda mu je samo promjena (bez obzira što je pozitivna) ima vrtića/nema vrtića/ima vrtića?

i mi smo imali sličnih problema prošle godine, sa 5 godina, on je zapravo imao jako, jako tvrdu stolicu, mislim da je potiskivao kakanje, pa bi se na kraju pokakao u gaće ili nekako na pola, ne bi stigao do wc-a. sada je to iza nas (da ne ureknem) , ode na vrijeme na wc već par mjeseci. zna mu se desiti tu i tamo na mu malo pobjegne kad ima tako neredovitu tvrdu stolicu, vjerojatno ne zna procjeniti momenat :-)) ali onda ja to reguliram prehranom, pa ok.

ali mi muku mučimo još sa noćnim mokrenjem, ako ga ne probudimo oko ponoć da ode na wc, zna se desiti da se pomokri u krevet. inače ima jaaako tvrdi san.

Mi smo u dva navrata imali takav problem,
prvi put kad se rodio mlađi brat, barem tri duga mjeseca ovaj stariiji je kakio skoro isključivo u veš, mi smo pošizili kroz taj period ali je sve prošlo više manje samo od sebe.
Drugi put kad je krenuo u školu, svako bogovetno jutro nakon 15 minuta nastave, samo što je uspijevao dovoljno da se iskontroliše pa da u školi ode u wc a ne da obavi u gaće.
trajalo je i to jedan priod i sad se bar strpi da završi nastava.

Meni nema drugog objašnjenja nego prevelik i duboki emocionalni stres s kojim dijete ne može da se nosi.
Ne mislim da bi direktno ispitivanje djeteta pomoglo, i odrasli teško verbalizuju svoje duboke emocije a kamoli djeca.
Možda samo malo više usmjerene pažnje na dijete, malo više emocionalne podrške, malo jačeg pružanja osjećaja sigurnosti i jačanje samo pouzdanja.
I mi upravo radimo na tome, nažalost nema nekih "uputstava za upotrebu".

Ali ako dijete ide u vrtić ili školu, i njegova teta/učiteljica trebala bi biti upoznata sa problemom i dati svoje doprinos za olakšavanje emocionalnog stresa kod djeteta

I nama se to događalo, moj sin sad ima 6 godina. Samo strpljenje. Proći će. Vjeruj, kao šta sve prođe. Teško je samo tako reći ali kod nas je prošlo i to , i dolaženje u našu sobu po noći, i td...

Neznam kako da ovo kažem ali ja isto imam ovaj problem ali i isto kao vaš sin. Znači ispričati ču vam cijelu priču a priča počinje ovako:

Znači to se sve dogodilo kad sam bio mali imao sam 7 godina i tad sam bio kod moje bake i onda sam rekao mojoj baki da idem vani da se družim sa prijateljom i onda kad sam išao vani onda se to desilo odjedan put kad sam udahnuo zrak iste sekunde mi se napuhao stomak i utvrdno mi se stomak ako vi mi možete objasniti kako je to moguće i onda ta bolest se dalje natavila i onda ja ništa nikome nisam rekao sve sam to držao u tajnosti ali neka cura je to saznala a ta cura se zove AnaMarija Jurina a nikome nisam rekao a moj kaže da sam rekao AnaMariji ali nisam joj rekao kako je onda saznala da imam tu bolest i onda svi u školi su saznali da imam tu bolest i svi su počeli biježati od mene zbog te cure koja neznam kako je saznala ona 100% je rekla svima u školi i onda svi su me izbigavali zato što su mislili da če oni dobiti tu bolest ali ja sad ču vam reći istinu ja se družim sa prijateljima dan danas i nisu dobili tu bolest to znači da ta bolest nije zarazna i onda sam počeo plakati zato šta nitko me voli i svi me izbjegavaju osim mojih prijatelja i prijateljica zato molim vas pomozi te mi jer prolazim kroz pakao i dan danas imam tu bolest zato molim vas nemoj me se smijati ovo nije smiješno zamisli da ti imaš tu bolest koju ja imam i svi te izbjegavaju osim tvojih prijatelja i prijateljica koji su dobri kakav bi ti bio osjećaj da prolaziš kroz to.

I sve ovo šta sam rekao je istina ne laž i ja imam sada 21 godinu i još uvijek imam tu bolest zato molim vas nemoj te se smijati i molim vas pomozi te mi jer ponekad mislim da sam ja jedini u svijetu koji ima tu bolest i ponekad mislim da nikad neću nači curu jer koja cura želi bolesnog dečka. Zato molim vas pomozi te mi.

A ta bolest je kakanje u gaće ako je bolest jer nemože biti virus jer da je virus onda bi se svi zarazili tom bolešću ali nitko se nije zarazio a to znači da nije virus mora onda biti bolest.

Molim vas podijelite ovo jer ne želim više proči kroz ovaj pakao i molim vas pomozi te mi i nemoj te se smijati jer dan dan imam tu bolest i nije smiješno.