Kad su djeca češto bolesna, a mame često same s njima doma...

Ja spadam u tu kategoriju. Nema nam tko preuzeti brigu osim u nekim manjim vremenskim periodima, pa kadgod dijete mora ostati doma - ostajem s njim, a to biva često i povremeno je jako zamorno. Ne zbog djeteta, koliko zbog izolacije. Prvi dio si doma jer je dijete bolesno, pa onda se oporavlja i jednostavno ne mogu odmah niti hodati okolo, niti mi se zove nekoga, nakupi se posla po doma i svog ostalog posla... ma znate... I taman dok dovedem opet kuću u red i sebe u red, jovo nanovo...

Jel vas ima još? Kako se nosite s time? Any tips and tricks? Ima li kakvih kavica na tu temu?

Nisam neka iskusnjara:mrgreen: u tome jer mi malena ima 14mj ali od nove godine pa do danas nam je non stop nešto!
I moram priznati da i taj kratak staž mi je već pomalo grrrrrr.
Inače stalno nekud šalabajzamo, ali ova 2,5mj su mi koma:-(
Prvo zbog konstantne brige za zdravlje (niš opasno,ali...),drugo zbog toga što stalno nešto operiram po curki,treće što nismo toliko vani ko prije i zapravo mi to najviše fali.
Muž radi non-stop,ja sam s njom doma non-stop i da super mi je i zahvalna sam što ne moram brinut gdje ću i šta ću s njom pogotovo kad je bolesna ali fali mi malo odmaka od kuće,pa barem do parka,dućana i tak.
Veselim se proljeću-to me tješi!

imam tetu igralicu i to me spasava.

Ja sam na porodiljnim, i naravno doma s njima većinom solo (zbog prirode posla mm-a) bilo zdravi ili bolesni...
Osim odlaska pedici bolest mi niš puno ne mijenja, nisu zahtjevni bolesnici...
Što se tiče izolacije, idemo ili van u dvorište koje je ogromno, ili idemo k mojim roditeljima....


Prošlo smo ljeto od 1.8. narednih 6tj bili u kozicama, jedan, pa drugi pa treći... U razmaku od dva tjedna, taman jedan ozdravio drugome izbilo...
Sad dok pogledam nisu opet nešto puno bolesni, al pošto ih je troje tako malih, dosta smo se znali vrtiti u krug....

U 11mj smo curi izvadili mandule i od tada se doslovno preporodili....
Nijedan nije bio bolestan (kuc kuc)! (jedino je najmanji imal par dana visoku temp, nalazi ok, izbile četvorke nakon toga..),
I sad dolazim do zaključka da je ona sve pokupila u vrtiću pa ili ona oboljela ili prenijela braći i tako u krug..

Evo, velim sad su zdravi od 10mj!!!!

Pa kud ćeš bolje nego da možeš biti s nijma doma kad su bolesni .
Zamisli kako bi izgledalo još da radiš i ne možeš dobiti bolovanje , tek onda je kaos .
Više puta isprobano , na vlastitoj koži.

Najteži dio kad je dijete bolesno mi je kad moram ići na posao - kad prođe par najkritičnijih dana idem raditi, i to mi je onda jako naporno, jer se i dalje treba ustajati i kontrolirati po noći, treba popodne zabavljati dijete koje je već svo živčano od mirovanja, a i na poslu sam nervozna.
Kad sam doma sve mi je OK. Npr. kozice je imala sa 1.5 godinu, kad sam još bila na produženom porodiljnom, i tada 10 dana nisam izašla iz kuće :mrgreen: meni je to sve cool. Volim biti doma.

Citiraj:

---

dalmatinka prvotno napisa

Pa kud ćeš bolje nego da možeš biti s nijma doma kad su bolesni .
Zamisli kako bi izgledalo još da radiš i ne možeš dobiti bolovanje , tek onda je kaos .
Više puta isprobano , na vlastitoj koži.

---

X

Ifi, uzivaj dok mozes.Naravno da nije dobro kada su bolesni
ali s obzirom da se radi kako i sama kazes o
klasicnim djecjim bolestima, zamisli da nakon
besane noci se vozis 1 h do posla, radis 8 h minimalno, vozis natrag doma jos 1 h po najvecoj guzvi
i onda opet sve ispocetka. A tu su jos i svi kucanski poslovi i kuhanje...

Ja sam se toliko naviknula da mi je čudno da zadnjih tjedana nitko nije bolestan.

Citiraj:

---

Deaedi prvotno napisa

zamisli da nakon
besane noci se vozis 1 h do posla, radis 8 h minimalno, vozis natrag doma jos 1 h po najvecoj guzvi
i onda opet sve ispocetka. A tu su jos i svi kucanski poslovi i kuhanje...

---

i recimo slažeš kašete todoriću :P

E draga, ja sam doma vec jaaako dugo, recimo godinama, ne radim kopam i molim da krenem raditi jer sam na rubu zivaca! Oni idu sada u vrtic redovno jer navodno uskoro pocinjem! A doma koma, sada su bili 2 mj i poludila sam, nemamo bas neko dvoriste, a i ja moram biti s njima jer su mali a mrzim hladnocu, tako da tu nema uzivancije!
Cijele dana samo; jel ti se kaka/ pisa? Jel hoces papati?
I tako u krug! Znam da je to u neku ruku privilegiga, ali otupis nakon nekog vremena!

Citiraj:

---

Deaedi prvotno napisa

X

Ifi, uzivaj dok mozes.Naravno da nije dobro kada su bolesni
ali s obzirom da se radi kako i sama kazes o
klasicnim djecjim bolestima, zamisli da nakon
besane noci se vozis 1 h do posla, radis 8 h minimalno, vozis natrag doma jos 1 h po najvecoj guzvi
i onda opet sve ispocetka. A tu su jos i svi kucanski poslovi i kuhanje...

---

ovako nekako...
i još se potrefi neki deadline na poslu... ajme... :roll:

Ifi, fakat, budi sretna kaj možeš ostati doma s djetetom kad je bolesno!

Ma jesam to. Al mi treba i kompanija...

Žao mi je, ja sam prolazila to 7 mjeseci svaki drugi tjedan, ali se nisam osjećala kao ti. Ako ne mislim na bolesti (a bilo je par upala uha, urlanja, nespavanja)... bilo mi je super doma. Kao produženi porodiljni :mrgreen:. Nekad sam morala odraditi dio posla doma, ali drugi tjedan... kad bi se oporavljali od bolesti i kad bi riješila zaostatke na poslu sam zapravo uživala doma. (naša pedijatrica je uvijek pisala 14 dana i to je to). Ali, kako bi zapravo 15. dan odmah bio bolestan jer smo ga odveli u vrtić, sad imam tetu čuvalicu i nisam bila na bolovanju skoro dva mjeseca... i fali mi to, fali 8-). (ne bolesti naravno!)

Fakat kužim o čem pričaš. Sad ispadamo malo nezahvalne.I ja bi tako gledala iz kuta roditelja koji su pretrpani poslom van kuće. Većina mojih frendica radi i znam koliko im je teško uskladit sve obaveze ali normalno je da kad si stalno u jednom te istom pogonu da ti dođe kriza...Ja se u zadnje vrijeme dosta guram u posao mog muža čisto promjene radi. Kuži i on da mi treba promjena pa često odletim obavit nešto umjesto njega ili kontaktiram ljude s kojima surađujemo i dogovaram poslove,gura uporno moj mail da se meni javljaju jer je skužio da mi promjena godi.Nekako živnem! A i moram reći da sam prije T bila teški radoholičar,nemirnog duha i uvijek za akciju.
Danas najavljuju lijep dan pa ću s malenom u šetnju,tome se veselim. Već sam poslala par sms-ova susjedama i frendicama da mi se pridruže,što nas je više to bolje!
Ako nam se naravno ritam poklopi:roll:
I naravno da uživam sa svojom curkom i da svoj trenutni status nebi mijenjala (bar do 9mj-vrtić :mrgreen:)ali da mi fale i drugi ljudi,fale mi. Malo se opustit na nekoj terasici uz kavicu s toplim mlijekom (kao pod pauzom na poslu).
To je tak,uvijek bi htjeli više.

Netko je ovdje napisao da slaže kašete za Todorića,e toj mami skidam kapu...i kad počnem razmišljat kak je njoj radit u smjenama za kikiriki od love onda se skoncentriram i prestanem lajat:oops:

Citiraj:

---

gumbek prvotno napisa

Netko je ovdje napisao da slaže kašete za Todorića,e toj mami skidam kapu...i kad počnem razmišljat kak je njoj radit u smjenama za kikiriki od love onda se skoncentriram i prestanem lajat:oops:

---

To je bilo cinično, jedna stara rasprava, ne slaže magriz kašete :-) , ne brini!

mi smo izolaciji samo tih par dana kad je najgore, i ne izbjegavamo bolesne. ako je dijete inace ok, a malo kaslje i smrca ili je doma zbog toga sto je imalo kozice mi nije nikakva prepreka, a ni vecini mama s kojima se druzim

Citiraj:

---

gumbek prvotno napisa

Netko je ovdje napisao da slaže kašete za Todorića,e toj mami skidam kapu...i kad počnem razmišljat kak je njoj radit u smjenama za kikiriki od love onda se skoncentriram i prestanem lajat:oops:

---

nisu point kašete kod todorića
mnoge žene rade u smjenama u bolnicama, u industriji, trgovinama, školama...
mnoge rade na radnom mjestu bez fiksnog radnog vremena, što znači da ostaju duže, a ne da idu ranije doma
mnoge su terenci

teško je biti mama stalno doma, izolirana jer su djeca bolesna, ali vjeruj mi još je teže biti mama na poslu znajući da ti je dijete doma bolesno s tetom čuvalicom ili bakom, a ti nisi uz dijete. jer ne možeš. jer si na poslu, jer tuđe dijete ovisi o tebi, jer si na putu, u avionu...

Citiraj:

---

gumbek prvotno napisa

Fakat kužim o čem pričaš. Sad ispadamo malo nezahvalne.I ja bi tako gledala iz kuta roditelja koji su pretrpani poslom van kuće. Većina mojih frendica radi i znam koliko im je teško uskladit sve obaveze ali normalno je da kad si stalno u jednom te istom pogonu da ti dođe kriza...Ja se u zadnje vrijeme dosta guram u posao mog muža čisto promjene radi. Kuži i on da mi treba promjena pa često odletim obavit nešto umjesto njega ili kontaktiram ljude s kojima surađujemo i dogovaram poslove,gura uporno moj mail da se meni javljaju jer je skužio da mi promjena godi.Nekako živnem! A i moram reći da sam prije T bila teški radoholičar,nemirnog duha i uvijek za akciju.
Danas najavljuju lijep dan pa ću s malenom u šetnju,tome se veselim. Već sam poslala par sms-ova susjedama i frendicama da mi se pridruže,što nas je više to bolje!
Ako nam se naravno ritam poklopi:roll:
I naravno da uživam sa svojom curkom i da svoj trenutni status nebi mijenjala (bar do 9mj-vrtić :mrgreen:)ali da mi fale i drugi ljudi,fale mi. Malo se opustit na nekoj terasici uz kavicu s toplim mlijekom (kao pod pauzom na poslu).
To je tak,uvijek bi htjeli više.

Netko je ovdje napisao da slaže kašete za Todorića,e toj mami skidam kapu...i kad počnem razmišljat kak je njoj radit u smjenama za kikiriki od love onda se skoncentriram i prestanem lajat:oops:

---

Ovo smo i mi počeli, nekak raspodjeljivat - on dio mog kućnog posla i oko djece, ja dio njegovog poslovnog posla i nekako guramo... ali eto kod mene stalno neka situacija... veselim se vikendima kao ozebli suncu jer tad mogu vidjet malo ljude (svi preko tjedna rade...), izać, podružit se... gadno je kad se boleščine zaredaju vikendima...

Citiraj:

---

magriz prvotno napisa

nisu point kašete kod todorića
mnoge žene rade u smjenama u bolnicama, u industriji, trgovinama, školama...
mnoge rade na radnom mjestu bez fiksnog radnog vremena, što znači da ostaju duže, a ne da idu ranije doma
mnoge su terenci

teško je biti mama stalno doma, izolirana jer su djeca bolesna, ali vjeruj mi još je teže biti mama na poslu znajući da ti je dijete doma bolesno s tetom čuvalicom ili bakom, a ti nisi uz dijete. jer ne možeš. jer si na poslu, jer tuđe dijete ovisi o tebi, jer si na putu, u avionu...

---

Ja znam kak je nama... ali ne mogu zamisliti situaciju da ne možeš biti s bolesnim djetetom... i to je muka. Kako god okreneš, majčinstvo zna biti teško

Vjerujem da je teško biti doma s bolesnom djecom, ali se slažem da je puno teže ne biti doma s bolesnom djecom.
Nisam shvatila u kojem smjeru je tema zamišljenja.
Meni je jedini logičan smjer: kako zabaviti sebe i djecu u izolaciji?
Tu mogu dati neki doprinos.
Dok je najteže jednostavno je u igri nešto više crtića nego inače.
Kad je lakše, onda se bavimo redovnim stvarima koje radimo u kući u zimskim mjesecima.

Zapravo ne razumijem.
Sve one parole o ostanku doma radi djeteta su stvarno i jedino bile parole?
Jer sad se čudiš kako ćeš doma s djetetom (bolesnim, whatever), a baš ti je super kad si sama.
Dovela si kuću u red, sebe...
Znam da nije tema, ali ne mogu si pomoći.
Doma si s djetetom. Big deal. Spremaj, kuhaj i daj mu paracetamol.
O kašetama neću.

A ako je smjer kako odraditi kućanske poslove uz bolesno dijete, onda je moj savjet jednak kako i uz zdravo: što se stigne, stigne se, a što ne, neka čeka.

Citiraj:

---

Ifigenija prvotno napisa

Ja znam kak je nama... ali ne mogu zamisliti situaciju da ne možeš biti s bolesnim djetetom... i to je muka. Kako god okreneš, majčinstvo zna biti teško

---

bila sam na obje strane. i doma s bolesnim djetetom i radila dok je dijete bilo doma
i vjeruj mi, preživjela bih izolaciju samo da sam s djetetom.

i onda dolazimo na

Citiraj:

---

Anemona prvotno napisa

Nisam shvatila u kojem smjeru je tema zamišljenja.

---

pa ću ufino odgovoriti - smisao je ventilana i još jedan "ifigenija ima vremena" topic

uh, sad mi je lakše, već sam mislila da je netko probio magrizinu zaporku pa piše pod njenim imenom8-)

Citiraj:

---

Ifigenija prvotno napisa

Ovo smo i mi počeli, nekak raspodjeljivat - on dio mog kućnog posla i oko djece, ja dio njegovog poslovnog posla i nekako guramo... ali eto kod mene stalno neka situacija... veselim se vikendima kao ozebli suncu jer tad mogu vidjet malo ljude (svi preko tjedna rade...), izać, podružit se... gadno je kad se boleščine zaredaju vikendima...

---

Pa gle, rješenje je da se i ti zaposliš, pa će se, vjeruj mi nagledati i previše ljudi i tijekom tjedna. I onda ćeš s nostalgijom se sjećati dana kada si uživala doma s djetetom, bilo zdravim ili bolesnim.

Izolacija je teška. Svaki porodiljni, a to je puno kraće od pravog ostanka doma uz djecu, bio mi je divan, ali i sjetan. Imala sam sreće svaki put, svaki put je tu bila još neka prijateljica s bebom slične dobi, ali i pored toga se osjeti samoća. Najmanje na trećem porodiljnom, tad sam uz sebe imala velikog sina koji je postao pravo društvo "na nivou". Moj jedini tip je da hodaš naokolo čim je dijete malo bolje. Barem ja to prakticiram, nama izlasci samo koriste, ali moji su stvarno jako otporni. Osim toga, toliko bi se povampirili od mirovanja čim bi malo prizdravili, da je bilo poštednije po organizam izaći u šetnju, nego stati doma. A i klima u Splitu je na našoj strani.

Zar neke od vas ne staju čak niti kad je u pozadini nečija realna muka s bolestima? I ako kažem da smo gadno izolirani i da to već dugo traje, nisam sigurna koliko moram detalja davati, a da se može iščitati da nam baš nije sjajno, i da možda trebam podršku u svemu tome. Cubana i Daedi, stvarno mi je žao zbog razine nesporazuma koji očito imamo. Stvarno ne bih voljela diskutirati na taj način. Ako sam vas iziritirala nečim konkretnim, ja ću se rado ispričati. Ali onda pustite moje brige i muke na miru, barem s elementarnim ljudskim osjećajem za to kad je dosta.

I hvala svima koji pišu o svojim iskustvima koja mogu razumjeti i naučiti nešto od njih.

magriz s kašetama ili bez njih,kako god..kašete su samo asocijacija to je i meni jasno!
Sad ćemo svi skupa povuci-potegni kome je teže ili lakše. Onima doma ili onima koji rade.Obzirom da sam prepoznala jedan dio sebe u Ifinom postu i u onom o čemu ona piše,javila sam se na temu.
Naravno da sam sretna kao što sam i napisala,što mogu biti doma s curkom ali trebalo je i tu puno stvari posložit i odreći se koječega.
Al ok,znam zbog čega je tako pa ne kukam previše. Muž radi ko crnac i dan i noć(doslovno sa 3-4h sna) da bi ovako moglo biti.Da dijete ne ostavljam nikome bar dok ne navrši 2g. Dala sam otkaz na dobro plaćenom poslu i sve kaj ide uz to bla,bla...U konačnici sam zadovoljna,a što se tiče jadikovki,pa normalno je da poželiš malo promjene..pa se malo požališ i ideš dalje.

p.s.Što se tiče kašeta,sigurna sam da na ovom forumu ima mama koje rade za T. Pa nek moje skidanje kape bude upućeno njima.
2500,00-3,000,00kn za subote,nedjelje,blagdane i smjenski rad (sramota!!!)

Ok, sorry. Žao mi je što je dijete bolesno i nadam se da će uskoro biti bolje.
Ali mi i dalje nije jasno što te muči. Izoliranost?
Nemogućnost obavljanja kućanskih poslova?
Nema tu rješenja. Pogotovo instant.
Ako se dijete ne može samo zabaviti dok je bolesno da bi ti stigla napraviti po kući onda ili je jako malo (što mislim da tvoje nije) ili jako bolesno.
Ako je tako, a nadam se da nije, onda koga briga za kućanske poslove. Njeguj ga.
A ako je problem samo u izolaciji, pa to će proći.

Moje je dijete bolesno. I kod mojih jer ja trenutno nemam vremena za njega i njegove potrebe. Zvuči okrutno na prvu, ali nije. On ima virozu, a ja ispit. Veliki.
Pa eto, tu i tamo našvrljam nešto na forumu (moram malo odmoriti glavu), ali ne kuham, ne igram se i ne spremam.
I nisam sretna što ih nema, ali znam da je njima bolje, sad jednostavno ne mogu s njima jer nisam funkcionalna mama. Mama koja sjedi u sobi i ljuti se kad joj netko uđe nije baš za poželjeti.
Tako, svatko ima svoje muke.
Al ne do Bog većeg zla.

Ne znam što sam htjela reći. Nema veze.

Eh,da i skužila sam da ovdje ima poprilično nabrijanih ženskica,valjda nekaj od prije...
Nekak mi je normalno pročitati prvi post pa ak se nađem u njemu,komentiram. Ak me neko iritira,ne pišem...pogotovo ako autorica teme (ko god to bio) piše o nekim svojim "problemima".
Ne kužim,zašto tako često naletim na silnu netrepeljivost...valjda je tako na forumima. Odoh ja OT.

Cubana, tvoj zadnji post mi je ljudski. Barem zadnji dio. Dijete ti je bolesno, i tvoji vode brigu o njemu.
Moje je bolesno, dugo traje, moram ostati doma, potrebe su velike (ekstra briga, bolja hrana, puno kuhanja...), a i ja radim. Pomalo, kombiniram svoje resurse, a ne mogu raditi, iako želim. Svi rade, i izolirana sam. I ne mogu raditi, pa sam isto malo utučena. I meni vrijeme ide.

Citiraj:

---

Ifigenija prvotno napisa

Cubana, tvoj zadnji post mi je ljudski. Barem zadnji dio. Dijete ti je bolesno, i tvoji vode brigu o njemu.
Moje je bolesno, dugo traje, moram ostati doma, potrebe su velike (ekstra briga, bolja hrana, puno kuhanja...), a i ja radim. Pomalo, kombiniram svoje resurse, a ne mogu raditi, iako želim. Svi rade, i izolirana sam. I ne mogu raditi, pa sam isto malo utučena. I meni vrijeme ide.

---

Ma, Ifigenija, ne brini. Proći će, to ti se malo skupilo jer si izolirana posljednjih dana.

Tako je i meni bilo nedavno dok su moji bili bolesni, pa mi je nakon tjedan dana izolacije (nikud išli osim kod doktora) već bio pun kufer.

I ja bi voljela da mogu cijelo bolovanje odradit s klincima doma, ali ne mogu. Ja ostajem dok je baš frka (visoka temperatura), a ostale 'tehnikalije' odrađuje svekrva.

A najradije bih da mogu cijelo vrijeme ostati.

Kad ti djeca ozdrave, bit će puno bolje :love2:.

Drž' se.

I to ide u rok službe :-).

Citiraj:

---

Ifigenija prvotno napisa

Zar neke od vas ne staju čak niti kad je u pozadini nečija realna muka s bolestima? I ako kažem da smo gadno izolirani i da to već dugo traje, nisam sigurna koliko moram detalja davati, a da se može iščitati da nam baš nije sjajno, i da možda trebam podršku u svemu tome. Cubana i Daedi, stvarno mi je žao zbog razine nesporazuma koji očito imamo. Stvarno ne bih voljela diskutirati na taj način. Ako sam vas iziritirala nečim konkretnim, ja ću se rado ispričati. Ali onda pustite moje brige i muke na miru, barem s elementarnim ljudskim osjećajem za to kad je dosta.

I hvala svima koji pišu o svojim iskustvima koja mogu razumjeti i naučiti nešto od njih.

---

OK, Ifi, da pojasnim.

Mene evo, fascinira broj tvojih tema i banalnih (iz moje perspektive) problema kojima se baviš.

Priznajem, meni neke tvoje teme i problemi za koje tražiš tuđa iskustva zvuče smiješno. Često se iskreno nasmijem kad pročtam čime se baviš, šta te sve brine. Nekad se zapitam, pa valjda se bavi takvim stvarima jer nema stvarnih briga i problema. Možda tako mislim jer svoje probleme doživljavam stvarnim i ozbiljnijim, naravno, svakome su njegove brige najveće.

Ali nije mi jasno kad negdje pišeš da si odbarala biti kod kuće, radi svoje djece i sebe, ali onda, avaj, opet ni to nije idealno. Pa naravno da nije. Svaka situacija ima svojih pluseva i munusa.

Kad prođem kroz neke svoje postove, vidima da sam možda stvarno pretjerala. Iz tvojih postova, kad ih dublje zagledam, vidim da očito postoji veliko nezadovoljstvo situacijom u kojoj se nalaziš. Pokušati ću se ubuduće ili suzdržati od komentara ili biti konstruktivnija.

Ifigenija kaj nisi ti i lani/predlani otvorila isti ili sličan topic?

Kod nas je ovak: bolesne su mi trenutno obje cure, a kak su i relativno male (mlađoj još idu van i 4 zuba) tak smo šmrkavi, cendravi, pobljuvani šlajmom i tsl.; ima trenutaka kad im je malo bolje i onda skuham ručak, posaugam i operem pod uz njih dok gledaju crtić, onda se malo poigramo i tak.... A patim i ja od izoliranosti ali ne baš tak, meni i internet razbija izoliranost, evo upravo komuniciram s vama svima, a ni usta otvorila nisam... ;) Proći će i bolesti i djetinjstvo, bit će posla i društva... :)

Citiraj:

---

Ifigenija prvotno napisa

Zar neke od vas ne staju čak niti kad je u pozadini nečija realna muka s bolestima? I ako kažem da smo gadno izolirani i da to već dugo traje, nisam sigurna koliko moram detalja davati, a da se može iščitati da nam baš nije sjajno, i da možda trebam podršku u svemu tome. Cubana i Daedi, stvarno mi je žao zbog razine nesporazuma koji očito imamo. Stvarno ne bih voljela diskutirati na taj način. Ako sam vas iziritirala nečim konkretnim, ja ću se rado ispričati. Ali onda pustite moje brige i muke na miru, barem s elementarnim ljudskim osjećajem za to kad je dosta.

I hvala svima koji pišu o svojim iskustvima koja mogu razumjeti i naučiti nešto od njih.

---

gle draga, meni je iskreno žao svakog bolesnog djeteta, pa bila to probavna viroza ili samo šmrkljići u nosu ili nedaobog nešto gore. i zato nemoj pisati gluposti, jer nitko, ali zaista nitko ovdje nije ništa rekao o bolesnoj djeci, nego o temi koja nije dobro definirana. odnosno, vrlo lako se isčita (obzirom je većina tvojih takva) kao problem dokone kućanice

zato ili postavi konkretno pitanje, ili se pomiri da će uvijek biti onih koji se gombaju s nekim svojim dnevnim problemima (rokovima na poslu, šefovima koje ne zanimaju djeca, muževima koji ne pomažu, bakama koje ne mogu/ne žele uskočiti i bolesnom djecom) koji će reagirati na tvoje probleme gledajući ih kroz svoje naočale

@gumbek ovo nije tema kome je teže ili lakše. ovo je tema koju ja, mama djeteta koje bolesno čuva baka dok ja radim, ne shvaćam

meni je trenutno dvoje u virozi. prva dva dana smo bili stalno u kući, ali čim je MM došao s posla ja sam se spremila i otišla u dućan, samo da izađem iz kuće na pola sata-sat. takvi kratkotrajni izleti mi puno pomažu kad smo izolirani u kući. ili odem prošetat psa po kvartu. ili u ljekarnu po paracetamol. ma uvijek se nađe nešto po što se mora otići :)
danas smo već izašli van, vozili smo seku u školu, pa smo išli na plac i u dućan, pa opet po seku, 4 sata smo bili van kuće...

što se tiče kuhanja, spremanja ... ako stignem, stignem. ako ne stignem, ne stignem. uvijek se može naručiti pizza i ćevapi. ili MM donese srdelice ili kebab ili mekdonalds LOL... nitko neće umrijeti od par dana nedomaće hrane.

Evo glede kuhanja: kad mi je dijete bolesno kuham gotovo uvijek samo juhu. Kad je bolesna, ona ionako hoće jesti samo juhu, to je dobro jer je tekućina, a lako se pripremi. Ubacim u ekspres lonac meso i povrće i gotovo. Eventualno skuham rižu iz vrećice i paradajz sos uz to.

Najveći mi je problem držanje djeteta u stanju mirovanja, ali tu pomažu crtići koje gleda koliko hoće, i čitanje.
Dobro je imati knjigu koja je zabavna za čitanje i meni i njoj, npr. sad smo pročitali knjigu Ronja razbojnička kćer.

bas sam htjela reci da kad su fakat bolesni, ionako nista ne jedu.
i nama je juha spas, skuham loncinu i onda to jedu par dana

Nisi nam prijavila da si počela raditi. :mrgreen:

Znam o čemu govoriš, kada se vratiš s porodiljskog uvijek ti je mozak malo zahrđao, a i kolege te baš ne doživljavaju ozbiljno kao prije.
Taman se malo ušaltaš, krenu dječje boleštine.
Pa se opet vraćaš u stari film, čamiš tjednima sa bolesnom djecom sama doma...
Mene je to ovaj puta zaobišlo, pujpuj... :yes:
Kada smo nekada bili u takvim fazama najvažnije mi je bilo da smanjim kriterije.
Klinci smiju više gledati telku nego inače, više razbacivati, jesti junk, jesti u krevetu, pimplati po mom mobitelu i svašta nešto, samo nek nam prođe dan.
Ako klinci nisu baš jako zarazni, pozovi nekoga na kavu, možeš i babu iz susjedstva, samo da progovoriš dvije riječi sa odraslih osobom.
Ili bar nazovi frendicu telefonom.
I kada TM dođe doma izgubi se negdje na sat vremena, makar u kupaonicu, važno da ti nitko ne cendra i mamače.

Ifigenija ja sam u tim fazama bolesti uvijek gledala da sat vremena, navečer, u podne, bilo kad ako ikako imam mogućnost odem bilo kamo.
u dućan, u apoteku u crkvu, na kavu, nikuda posebno, na zrak...
čim bi npr. muž došao i malo pojeo i odmorio ja jaknu na ramena i pravac vrata.

ako baš nije bilo moguće, gledala bi kad djiete zaspe ili samo leži uz crtiće da odem na net, pročitam novosti, bilo što.
znači meni su ti odmaci, makar i od 15 min. bili odmor
što se tiče pospremanja i kuhanja, ovo prvo svedeno na najosnovnije, inače kad mi je dijete bolesno sve rastrložimo, nije me briga
kuhanje isto juhica spas, malo lešo mesa i krumpirić iz juhe i super.

i stavrno na to pokušaj gledati iz nekog vedrijeg kuta, jer znam koliko može biti zatupljujuće danima ne izaći i ne prozboriri s nikim rječi
ali meni osobno još strašnije kad je dijete bolesno a ostavljaš ga drugima na brigu
ovo nije kritika tebi i ne mislim da trebaš biti kuš jer si doma s djecom i jer si to izabrala
i mi koji smo izabrali nešto drugo ili smo prisiljeni na nešto drugo imamo dane kad bi tako rado ostali kući i ne išli nikuda
to ne znači da bio tao stalno
zapravo, baš sam jučer razmišljala kako bi ja bila najsretnija i najproduktivnija kad bi radila mjesec dana pa tjedan imala odmora :mrgreen:

ah, puste želje...