prvi porod, a predivan....
Termin je 07.02.2006. Strah, panika, sreća svakakvi osjećaji, a na kraju dana razočarenje, ništa se nije dogodilo. Sljedećeg dana sam na bezbrojne telefonske pozive odgovarala, da ću ja cijeli život valjda biti trudna....E onda smo ja i MM legli u krevet, i on mi kaže : Molim te, daj rodi jer ja više nemogu živjeti u ovoj agoniji, a kako sam ja oduvijek poslušna ženica, te noći sam osjetila nekakva stezanja. Odlazak na wc i čep je izašao, više kao bjelanjak od jajeta + sukrvica. Osjećaji : strah.
Mjerim ja te moje " trudove " , a ono 10 minuta, pa 8, pa se nekako ustalilo na 5 minuta. Tuširanje, buđenje MM, i oko 6 ujutro kava, zadnje trudne fotkice na izlasku iz kuće, auto i šibamo za Rijeku. Udaljenost = 50 km. MM nevjerojatno smireno vozi, inače je divljak na cesti, slušamo radimo, i kao ništa nas nije briga, sve je cool. E kad smo došli pred rodilište, mene zdrma panika, rasplakala sam se i neću van iz auta, nakon 10 minuta uvjeravanja , napokon ulazim. Na prijemu 10 ljudi, a sestra kaže mama neka ide na prijem, a tata neka ostane s dokumentima na upisu. Ja gore, i 2 predivne, ali stvarno predivne sestre Andrea i Sabina, me dočekaju, naprave CTG, izmjere trbuh, tlak, vađenje krvi....sve sa osmijehom na licu, i ohrabrenjem. Trudovi naravno stali, uslijed svih tih događaja. Pregled kod doktora, a on kaže otvorena 2 cm, i napomene da to što mene steže nisu trudovi, nego samo priprema maternice na ono što slijedi. Gospođo trudovi puno više bole, kaže on, a ja u šoku, ja sam mislila da sam otvotrena makar 5-6 cm.Klistir, brijanje samo djelomično oko međice , i pravac predrađaona na loptu, a poslije na odjel , jer će to trajati. MM ode doma, ja ostanem u svojoj spavaćici, naočalama ( inače nosim leće, ali su mi rekli da skinem ) , labelom, i papirnatim maramicama + krpom među nogama , u slučaju puknuća vodenjaka. Odem ja na hopsanje na lopti, koja je fantastična i svima je toplo preporučam, i skakućem do jedno 2 popodne. Trudovi malo jači, ali još uvijek smiješno bezbolni. Upoznajem nekoliko dragih žena i mi pričamo i pričamo. Vrijeme ručka, meni nedaju ništa, osim šalice juhe, a ja odem na odjel i ukradem sa jednog stola fetu kruha, pa nisam mogla više od gladi. Odlazak na odjel. ležim u krevetu i čekam, trudovi malo još jači, ali ništa specijalno. Opet pregled. Otvorena 3 cm, dobijem neku injekciju i kaže doktor, sad će ili krenuti trudovi ako su ovo bili pravi, ili će sve stati.I napomena da ću dobiti epiduralnu, na moj zahtjev, kad sve to krene, kod mene olakšanje. Jako sam velika paničarka, i saznanje da će biti bezbolno, me jako veseli. E tada oko 18.00 sati kreće akcija. Injekcija djeluje, počinje šarafiti često, svakih 3 minute, ležim u krevetu, i vrtim nogama u prazno, tako mi je lakše. Stižu MM i kuma, i kad su me vidjeli svi smo se rasplakali.A to je bio početak....Šetam po hodniku i molim sestre da mi zovu doktora, jer je vrijeme za epiduralnu. One zovu, ali doktor je u rađaoni, ja šećem, pa sjednem na klupicu, pa plačem ( ma ne od boli, nego od straha ) , i stiže meni doktor oko 21,00. Ja na pregled, a on kaže , bravo mama, otvorena 8 cm. Za prvi porod divno. Idemo u rađaonu. Sestra mi da njihovu spavaćicu, i ja i ona pješke. kat niže. Uđemo, legnem na stol, doktor buši vodenjak. Selim se na drugi krevet i kaže on meni, da će to ići brzo,. i da je bolje da ja to odradim prirodno, kad sam se već toliko otvorila, da mi ruku i kaže: Mama, ajmo se dogovoriti, malo dripa, i mi smo za 1,5 -2 sata gotovi. Tad je bilo 21,45. Trudovi su bili jaki, ali još uvijek sa pauzama, mene je bilo jako strah momenta kad će trudovi krenuti, onako bez pauze, to su mi svi govorili da tako izgleda kraj. Ali pogrešno, ja sam do kraja imala pauze, doduše kratke, ali dovoljno duge da se odmorim. Malo sam psovala, malo sam govorila da mrzim djecu i da sam nesretna :oops: , babica Sanja je bila jako strpljiva sa mnom. I u 23,20 sam se okrenula na leđa, nisam imala nagon za tiskanjem, nego mi je babica rekla, da se okrenem, Nisam imala pojma šta se dešava, mislila sam da će me opet doktor gledati. Pogledam. sestra nosi naslone za noge, učvrščuje, ja podižem noge, doktor stavlja masku na lice i rukavice . Sestra viče: Idemo, tiskajte na guzu, i nema vikanja, čuvamo snagu. I u dva tiskanja, beba je bila vani. Taj kraj nisam shvatila da ja zaista rađam, moje pitanje je bilo : Šta ja sam rodila ? :oops:Posteljica samo klizne van. Boli više nema, ali baš nimalo. Doktor kaže da mi mora napraviti tri šava, i da smo gotovi. Moja srećica već leži na mojim prsima i gleda u mene sa divnim okicama i plazi mi jezkić,tražeći ciku. Stavim je na srce, a ona se samo umirila i rekle eeeee uz jedno stenjanje, ja plačem od sreće i ljubim je u onu čupavu malu glavicu. Sjećam se da sam pitala jednu mladu sestru: recite mi da li vam je lijepa, meni se čini da je najljepša. Ona mi naravno, kaže da je. Rodila se sa 52 cm, i 3460 grama. Zlatna sredina. Poslije su je uzeli, i mene odvezli na odjel , sestra me dočekala sa paketom Sretna beba, sa bokalom toplog čaja, jednokratnim gaćicama i ulošcima, dala mi injekciju protiv bolova ( malo me bolila guza od tiskanja ), ostavila mi je 2-3 lupoceta, pokrila me i ostavila da spavam Predivne su, ali sve sestre redom. Ja tu noć nisam ni oka sklopila, samo sam čekala da mi donesu malu srećicu, i već u 6 ujutro su je donesli da malo cikimo i da se upoznamo. Evo prošlo je 8 dana, ona samo papa i spava, i ja sam presretna, ponosna mama. Šavići su već stvar prošlosti ( cure samo se tuširajte po rani, i špricajte bivacinom - nakon 6 dana sve je gotovo ). I još nešto...onu noć kad sam rodila osjećala sam se kao heroj, najrađe bi vrištala i vikala ja sam rodila, da svi čuju, sada sam se sredila, i cure moje, jedva čekam opet, ma sad bi ponovo bez straha i nebi tražila epiduralnu, jer porod uopće nije neizdrživ, samo se tako čini dok nemaš svoje iskustvo. Ujedno, za 3 dana boravka u rodilištu u Rijeci, ja nisam mogla nilome naći niti jednu zamjerku, svi su predivni, pažljivi i svi koji se dvoume Ri-rodilište je za 10. Eto to bi bilo to, sada idem mojoj najvećoj srećici, da je malo stisnem, i da me ulovi sa onim svojim malim prstićima, i cure moje, ma nema toga ili koga tko vrijedi ni blizu vašim malim andjelima. Samo oni, sve postaje manje važno.....Pusa svima ! :heart:
Re: prvi porod, a predivan....
Citiraj:
nevera prvotno napisa
i ukradem sa jednog stola fetu kruha
:lol:
Čestitam mami, tati i maloj princezi! :love:
