Čupa si kosu

Ne znam kaj da napravimo. Sutra vodimo Elenu pedijatrici. Za Božić joj je još sva kosa bila na mjestu. Znam jer sam joj svaki dan radila repiće i palmice. Onda smo počeli pronalaziti pramenove kose, ali smo mislili da su je počupala druga djeca ili Danijel i nismo se puno brinuli. Prije tjedan dana smo se ozbiljno zabrinuli, ali smo mislili da ćemo razgovorom uspjeti rješiti stvar. Nažalost, počupala si je hrpu kose oko ušiju i to izgleda strašno, pa sam ja digla paniku.

Izgleda da se ona uspavljuje tako da namata pramenčiće kose oko prsta i onda to isčupa. Pramenove uglavnom nalazim oko kreveta. Ove noći smo joj stavili kapu na glavu za spavanje.

Da li je još netko imao takav problem? Dobro bi mi došao nekakav savjet.

ja sam sa oko 18 meseci isto tako pocupala s jedne strane glave skoro svu kosu. isto sam se tako uspavljivala, s tim sto sam kosu onda trpala u usta :P . to mi pricaju roditelji i baka, onda su me osisali skroz do glave,
jer nista drugo nije pomoglo. dok je kosa narasla, ja sam se odvila od cupanja. tvoja curica je velika, mozda bi bilo glupo odseci joj svu kosu, ali ipak ce shishanje pomoci. :love:

Jel Elena inače osjetljivije dijete Brigita? Puno djece se ili uspavljuje ili zabavlja ili tješi tako da uvrće kosu..ali mene brine to što je ona i počupa..i to po tvojim riječima poprilično? Zar je to ne boli? Jeste pokušali razgovarati?
Javi šta je bilo u pedijatrice
:love:

Ma najgore je kod tog šišanja (koje je i nama palo na pamet) što ona želi dugu kosu. Kojeg li paradoksa. Hoće dugu kosu ko princeze iz bajki, a sama je čupa. Još ćemo joj periku tražiti.

Prvo smo je morali šišati na kratko zato jer je stalno imala žvake u kosi, onda smo je prošlo ljeto morali ošišati na kratko zato jer je sama glumila frizerku. A sad opet ovo.

Brigita...sad te ja dodatno bediram....a jesi 100% sigurna da je cupa, a da joj ne ispada sama? Ma ne mogu zamisliti da je ne boli :(
Jeste bili kod doktora?

Brigita, ovo sto ti opisujes moze biti poremecaj koji se zove trihotilomanija.
Postoje razne klasifikacije ...sad se vise ni ne sjecam kako tacno objasnjene, no znam da se javlja cesto kod djece (ali i kod odraslih) uslijed velikog priska, anksioznosti..tuge i slicno.

Neki strucnjaci cak tvrde da je to neuronski poremecaj :zbunj:
U svakom slucaju, potrebno je psiholosko savjetovanje (bar za odrasle).
Ima dosta linkova na netu o toje temi i za djecu i odrasle.

Iskreno se nadam da to nije vas slucaj a i ako jeste, nije nerjesivo :love:
Samo think positive :heart:

Bili smo kod pedijatrice. Uputila nas je psihologu. Cjelo vrijeme razmišljem što se to dogodilo, da je počela čupati kosu. Stvarno ne znam.

Ne mora biti da se desilo nesto strasno. I sama znas da nas nekad zna potresti neka sitnica vise nego nesto krupno.
Super je da odete do psihologa.
:heart:
I javi molim te sta je bilo...

A mozes pokusati i sama izanalizirati...kad je pocela cupati kosu?
da li se u tom periodu desila neka stresna situacija? Da li se dijete osjecalo krvo zbog necega? Da li je prisustvovalo nekoj svadji? ....uglavnom, to ce te sigurno i psiholog pitati pa pokusaj izanalizirati sama :love:

Brigita2, evo mog iskustva s Tamarom.
Bila je izuzetno vezana za mene, nikakvo odvajanje nije dolazilo u obzir, stalno je bila na rukama otprilike do 2 godine, teško se uspavljivala i često budila.
Još od kad je sisala ostala joj je navika da mi prstićima brlja po mom licu, a kasnije je kad je prestala sisati počela čupati moju kosu dok sam je uspavljivala. Naravno da me je boljelo, pa sam je pokušavala uspavljivati ne na rukama, nego da je stavim u krevetić i sjednem pokraj njega. Plakala bi dok ne bi dohvatila kosu. Na koncu sam se morala ošišati.
Tada je počela čupati svoju kosu. Nisu nam pomogle ni kapice ni lutkica s dugom kosom koja je trebala zamjeniti mene. Počupala je kosicu sa tjemena skroz i bila kao sv. Ante. Boljelo je i nju, okice su uvijek bile suzne, ali nije odustajala dok je nismo ošišali toliko da ne može uhvatiti pramen (2 puta sam je šišala u tjedan dana).
Princezi smo onda uveli haljinice da se osjeća kao curica.

Mislim da je to samo jedna razvojna faza. Čini mi se da je to bilo i njena želja da bude samnom i da se osamostali istovremeno.

Brigita, curici od moje kolegice na poslu je također ispadala kosica (nije ju čupala), i uspostavilo se da se radi o manjku željeza. Nakon te kure željeza sve se vratilo u normalu.

Evo najnoviji razvoj događaja oko psihologa:

1. Vrtićka psihologica je na porodiljnom. Iako teoretska zamjena postoji, u stvarnosti...
2. Psiholog/ica u bolnici je otišao u penziju i čeka se zamjena. Znači ništa sljedećih bar mjesec dana, a možda i više
3. Psiholog u bolnici u Čakovcu je zauzet sljedećih mjesec dana i ne može nas primiti, a nije baš ni voljan uzimati pacijente preko mosta.

I kaj sad da napravimo? Zapravo sam si najveću pomoć očekivala od vrtićke psihologice. Mislila sam da će ju ona promatrati u vrtiću, gdje je već domaća i opuštena.

a mozda neki privatni psiholog?? :?

hm...pa ako je vrticka psihologinja na porodiljnom, koliko ja znam, duzni su naci zamjenu za istu....

nece valjda godinu dana vrtic biti bez psihologa :zbunj:

brigita, procitaj ovo. Nadam se da nije isti slucaj...

http://messageboards.ivillage.com/n/...3983.1&ctx=256

Evo jučer smo bili kod psihologice. Razgovarala je s nama i s Elenom. Rekla da će otići k njoj u vrtić pa se dalje čujemo. Njezin prvi dojam je da se radi o fazi. Rekla nam je da ne naglašavamo taj problem previše pred Elenom da to ne bi postalo kontrolirano ponašanje za privlačenje pažnje.

Vidjet ćemo što će biti dalje. Naravno da se tu ništa ne može napraviti preko noći.

:love: da sve prođe što prije

samo strpljenja i puno pusica maloj princezi
uvijek su neke faze - ključna riječ ;)

Noćas sam naletila na dokumentarac na bbc-u o opsesivno-kompulzivnom poremećaju (okp), i baš je (između ostalih) bila jedna žena koja je čupala i jela svoju kosu. Terapija se sastojala u tome da je taj počupani i rijetki dio (na tjemenu) obrijala i dala nalijepiti tupe, to joj je bitno smanjilo čupanje (valjda joj više nije bio gušt).
Nemoj pustiti curu da to radi, ili je ošišaj, ili je, ako se to javlja samo kod uspavljivanja, ti uspavaj pa si sigurna da se bar tad ne čupa. Osim toga, šišanje bi moglo imati i efekt za dogovor, ako neće čupati kosu onda će je moći pustiti.
Da li ima još kakve manifestacije okp, kao ne stajanje na crte na asfaltu, rituali tipa diranja nečeg u prolazu i sl.?

Citiraj:

---

mamazika prvotno napisa

Da li ima još kakve manifestacije okp, kao ne stajanje na crte na asfaltu, rituali tipa diranja nečeg u prolazu i sl.?

---

Nisam primjetila ništa takvo, iako nisam baš ni obračala pažnju, ali mislim da sva djeca vole dirati stvari u prolazu.

Što se tiče crta na asfaltu, mislim da joj ne smetaju. Jako voli hodati po rubnicima i stajati u lokvice vode. Neznam, ali mislim da ona nema takav poremećaj.

Što se tiče dogovora da neće čupati kosu, mi smo se to već odavno dogovorili i ja mislim da ona to radi nesvjesno. Da ne želi zapravo počupati kosu, nego se zabavlja s tim uvrtanjem kose i onda je jednostavno iščupa. Moja mama ima teoriju da ona čupa svoju kosu kako bi dobila novu, dugačku kosu (ona ne kuži da kosa treba izrasti, nego misli da veliku kosu napravi frizerka).

A da li vam funkcionira ta kapa za spavanje?

Citiraj:

---

mamazika prvotno napisa

A da li vam funkcionira ta kapa za spavanje?

---

Ne, jer ju više ne želi.

Ima li još netko ovakav slučaj? Kako pomoći djetetu? Moja mlađa djevojčica, ima skoro 4 godine i čupka i trga svoju kosicu već sigurno godinu i pol. Počelo je kao dio samostalnog uspavljivanja u jaslicama i to je radila samo tada i u vrtiću. Tete nisu niti primjetile nego bi ja nalazila vlasi na njoj pa mi je postalo čudno....Dugo se na kosi nije vidjelo jer je imala gustu kosu. Kada sam ju doma počela privikavati da sama zaspi počela je raditi isto, a od ove jeseni čupka i trga čim joj je ruka slobodna....kosa joj je sada jako rijetka i stvarno se jako vidi....opominjemo ju, pričamo priče....želi dugu kosu i ne želi čupati, ali ruka sama ode....
Inače je baš divna curica, nije nervozna, osim možda vrtića koji isto jako dobro prihvaća ne mogu naći stres koji bi bio uzrok....
Psihologinja nam je rekla da pokušamo ignorirati, ali to uspijem samo ja ako sam sa njom pa čim ruka ide u kosu zaposlim ju nečime, ali u vrtiću ili ako mene nema to ne funkcionira.
Ima li netko ideju? Baš mi je teško i žao što to radi!

Nemam pametan savet.
Moj tata priča da je on to radio u tom uzrastu, počupao je celu kosu sa čela, nije se tada baš imalo previše razumevanja pa su ga prosto obrijali do glave i držali tako nekoliko meseci, do tada ga je valjda prošlo...
Da li bi pomogla neka zamena, tipa, mekana plišana igračka sa dugim "dlakama", nekakvo mekano veštačko krzno poput onih sa kapuljače jakne, ili nekakva majica sa krznenom aplikacijom?
Imate li dlakavog kućnog ljubimca koga dete mazi?

Ipak, moram napisati - kad god meni i mojoj deci ruka nekontrolisano i predugo ide ka kosi, to je obično znak da smo u nekom unutrašnjem stresu i sukobu i da se "samotešimo" i "samoumirujemo". Ne čupamo je, doduše, niko od nas, ali je gladimo, uvrćemo, mrsimo...
Realno, čupanje kose je bolno, osim ako dete ima baš visoko postavljen prag bola.
Ne mogu da zamislim da čupam sebi kosu godinu i po kao vid uspavljivanja i umirivanja bez nekog jakog razloga :/. Da li je moguće da je počelo kao navika, a sada dete time skreće vašu pažnju na sebe?

Citiraj:

---

pulinka prvotno napisa

Nemam pametan savet.
Moj tata priča da je on to radio u tom uzrastu, počupao je celu kosu sa čela, nije se tada baš imalo previše razumevanja pa su ga prosto obrijali do glave i držali tako nekoliko meseci, do tada ga je valjda prošlo...
Da li bi pomogla neka zamena, tipa, mekana plišana igračka sa dugim "dlakama", nekakvo mekano veštačko krzno poput onih sa kapuljače jakne, ili nekakva majica sa krznenom aplikacijom?
Imate li dlakavog kućnog ljubimca koga dete mazi?

Ipak, moram napisati - kad god meni i mojoj deci ruka nekontrolisano i predugo ide ka kosi, to je obično znak da smo u nekom unutrašnjem stresu i sukobu i da se "samotešimo" i "samoumirujemo". Ne čupamo je, doduše, niko od nas, ali je gladimo, uvrćemo, mrsimo...
Realno, čupanje kose je bolno, osim ako dete ima baš visoko postavljen prag bola.
Ne mogu da zamislim da čupam sebi kosu godinu i po kao vid uspavljivanja i umirivanja bez nekog jakog razloga :/. Da li je moguće da je počelo kao navika, a sada dete time skreće vašu pažnju na sebe?

---

Sve sam isprobala,od zamjene za čupanje,do priče onečupanju, priče kako to nitko ne radi, do ljutnje, upozoravanja i moljenja da to ne radi, pokazala sam joj slike ljudi koji nemaju kosu.... Ona baš kao i djevojčica iz prvog posta iako si sama čupa kosu, obožava svoju kosu i plače ako ju čupnem mrvicu, dok joj vežem rep. Želi dugu kosu i voli svoju, ali ne može prestati sa time što radi.
Ja sam isto mislila da to boli, ali pokušala sam si sam čupnuti da vidim kako joj je, ona to primi pažljivo dlaku po dlaku kao pincetom i samo povuče i tako se ništa ne osjeti. Nema neku jaku kosu, jak korijen kao ni ja.
Definitivno je riječ o navici, a lako moguće i o privlačenju pažnje, jer zna da me to baš jako dira, zato je psihologinja rekla da pokušamo ignorirati....možda bi trebala?!?

nisam psiholog, ali mislim da bi ja svoje dijete obrijala i brijala je tako dugo dok ne bi zaboravila na tu "naviku". zvuči baš grozno, sori cure, nisam pomogla.

Citiraj:

---

kudri prvotno napisa

nisam psiholog, ali mislim da bi ja svoje dijete obrijala i brijala je tako dugo dok ne bi zaboravila na tu "naviku". zvuči baš grozno, sori cure, nisam pomogla.

---

Bojim se da bi joj to bila jako velika trauma, iako sve manje mislim da će spontano prestati, pa će možda biti i jedino rješenje....neka vojnička frizura preko ljeta možda, plakala bi jako da tako ide u vrtić jer jako se voli urediti, nositi haljinice, baš je prava curica.

Ja stvarno razumem potrebu da se ima duga kosa, mene su šišali kao malu na vojničku jer u vrtiću nisu mogli da eliminišu vaške (uši) i mrzela sam to, ali zato sam i dalje nosila haljinice, trakice za kosu, ogrlice i sl.

Ipak mislim da bih između duge, ali iskidane i proređene kose i kratke, ali zdrave i guste, odabrala onu drugu opciju.
Uostalom, možda bi se mogla napraviti neka varijanta stepenastog šišanja, ili nešto kao undercut, da samo deo kose ostane duži, kao prelaz ka kratkoj kosi, možda joj se dopadne :).

A jesi li je pitala, kako ona objašnjava, zašto joj je zabavno da čupka kosu?
I naravno, jesi li probala sa "podmićivanjem" ako prestane na neko kraće vreme :)?

meni je ovo u rangu grizenja noktiju
neka vrsta samodestrukcije
ako ignoriranje (savjet psihologinje) nije urodilo plodom, niti sve ovo ostalo sto poduzimate (razgovor, micanje ruke s kose itd), ja bih potrazila dalje pomoc i savjet strucnjaka

Citiraj:

---

pulinka prvotno napisa

Ja stvarno razumem potrebu da se ima duga kosa, mene su šišali kao malu na vojničku jer u vrtiću nisu mogli da eliminišu vaške (uši) i mrzela sam to, ali zato sam i dalje nosila haljinice, trakice za kosu, ogrlice i sl.

Ipak mislim da bih između duge, ali iskidane i proređene kose i kratke, ali zdrave i guste, odabrala onu drugu opciju.
Uostalom, možda bi se mogla napraviti neka varijanta stepenastog šišanja, ili nešto kao undercut, da samo deo kose ostane duži, kao prelaz ka kratkoj kosi, možda joj se dopadne :).

A jesi li je pitala, kako ona objašnjava, zašto joj je zabavno da čupka kosu?
I naravno, jesi li probala sa "podmićivanjem" ako prestane na neko kraće vreme :)?

---

Jesam! Uspješno ju podmicujem na neko kraće vrijeme (već je svašta izmuzla) :), ali čim je negdje u "praznom hodu" vraća se na isto. Dok smo doma nije problem, samo ju pozovem i rukica prestaje.
Kada ju pitam zašto to radi, ona počne pričati kako je to ružno i da više nece....ponavlja ono što joj mi govorimo, iako je i sama svjesna da nije dobro to što radi, ali baš onako kao da joj nije važno niti cupanje niti necupanje, ona je baš veselo i neopterecno dijete, tako da baš sam uvjerena kako se radi o kako lošoj navici.....
Pametno zboris, osisati ću ju jos tako da ne može namatati kosu.