Četverogodišnjak se ponaša kao pubertetlija

Evo da pojasnim naslov teme.
Malac je napunio 4 godine i već neko vrijeme se ponaša kao pubertetlija kojemu sve ide na živce,ne znam kako bih to drugačije opisala.
Npr. ja ga nešto pitam, a on zakoluta očima i kaže: ma daaaaj, ne pitaaaaaj me to.
Ili ja kažem da se neka stvar zove tako i tako, a on opet uz onaj visoki i rastezljivi ton kaže: paaaa toooo sam već znao i naravno kolotuanje ili uzdah...

Vrlo često mi kontrira, puno toga mu je glupo, bez veze, dosadno.
Evo primjer,jučer gledamo božićni koncet i ja ga pitam da li zna kako se zove instrument što svira na tv (violina), a on odmah odgovara nervozno: "ma što me to pitaš", ja lijepo udahnem, smirenim glasom kažem: "To ti se zove violina." a on opet odgovara bahato: "paaaa znaaaam, to sam već čuuuuooooooo" :roll:

Nemam pojma od kuda mu takvo ponašanje, kaže muž možda iz vrtića, naime on je najmlađi u grupi.
Inače je jako otvoreno dijete, brbljavo, znatiželjno, tvrdoglavo, glasno, zahtjevno...ali ovo mi je zaista frustrirajuće, nekako mislim da je premali za takve reakcije,a možda griješim :zbunj:

Imate li vi takvih iskustva, savjet neki?
Baš me rastužuje takvo ponašanje.

5,5 godina, slično ponašanje.
Definitivno utjecaj vrtića.:mrgreen:

Uf Chaty i nisi me baš utješila.

Ja bih jako voljela da mogu nekako utjecati na takvo ponašanje.
Naime kada imam živaca onda mu lijepo objašnjavam, a kada sam umornija i kratkog fitilja onda me takvi njegovi odgovori baš upiknu u živac i tada ne reagiram baš mirno: vičem, otvoreno pokazujem da mi to smeta, ljutim se, ponekad mu dam i kaznu i na kraju se osjećam baš tužno, jer mi se čini da nisam ništa postigla.

I moja zna tako " odgovoriri", ali prihvaca objasnjenje da to nije pristojno i promijeni nacin. Mislim da ce dijete, ako mu smireno, bez ljutnje i zivciranja objasnimo da ima izbor biti pristojan ili nepristojan, izabrati ovo prvo. Mozemo puno utjecati

Nisi jedina, i ja koji puta šiznem,ali ja imam opravdanje.:mrgreen:
Najstarija, isto ponašanje čisti pubertet, a jezičina...............,mislim da je se ni krava ne bi posramila.:lol:

Hahaha, prijavak i ovde!

6 (skoro) godina, prgav do besvjesti, odgovara bezobrazno, lupa vratima, inatljiv, mijenja raspoloženja i prosto me strah kako će izgledat pravi pubertet ako je već sad ovog intenziteta.

Vrtić nimalo ne pomaže.

i kod nas ima dana (recimo 3-4 u tjednu) kad se isto ponaša kao razdražljivi pubertetlija ali - meni to ne smeta
Štoviše, sram me priznati, ali toliko mi je to smiješno da se moram okrenuti da ne vidi da umirem od smijeha. kad bi vidio, naime, još više bi se uvrijedio :mrgreen:


Važno mi je da ne pretjera, zna gdje je granica koju poštuje uvijek

Ponekad im smetamo, rade nešto drugo, gladni su, loš dan, piški im se - kad počne okretat očima i po kratkom postupku me skidat to mi je znak da mu dam malo mira ili da ga pitam što ga muči (ovisi o situaciji)

Majuška drago mi je čuti da nisam sama u tome ;-)
Naime on nekad pretjera i to je najviše kada je umoran, kada nas ima puno pa se pravi važan, nakon vrtića...
Evo danas smo nas dvoje solo doma, muž radi i on je milo dijete, a pošto je prije podne bio malo zločkast, točno zna što smije, a što ne. I probao je par puta odgovoriti s tonom, ali bi se iste sekunde ispravio i rekao oprosti, ili zekam se, to mu je u zadnje vrijeme fora kada napravi nešto što ne smije, kaže zekam se.

A ne znam, možda bi ja trebala drugačije doživljavati tu novonastalu situaciju njegovih ispada, ali ponekad me baš jako zasmeta takvo ponašanje, čak nisam ni ljuta koliko me to rastuži.

uvijek nekako pomislim da je bolje da im osjećaji izađu van, pa ma kakvi bili, nego da ih moraju sputavati

Tada to pomaže i njima a i nama jer znamo da ih nešto muči (može biti nešto najbanalnije a može biti i veće) pa možemo reagirati već kako iziskuje situacija.

Kajaznam, kad se tako ponaša znam da nije sretan, ne uživa u tome, to mu posluži kao ispušni ventil i ne shvaćam to jako ozbiljno i osobno. Obično sam nakon takvog popodneva npr. kaže da mu je loš dan, da je ljut ali ne zna zašto... pa malo popričamo o tome i tako

I moja curica je takva(4,3god). Samo ona ne ide u vrtić još.

I moj mali to radi. A meni je to tako slatkooo. Ne doživljavam ja to kao bezobrazluk ili nepoštivanje, nego kao foru, glumatanje. On ne ide u vrtić, ali ima stariju braču. Od njih to nije vidio, ali mislim da na taj način želi biti "velik" kao oni.

Citiraj:

---

Eci prvotno napisa

I moj mali to radi. A meni je to tako slatkooo. Ne doživljavam ja to kao bezobrazluk ili nepoštivanje, nego kao foru, glumatanje. On ne ide u vrtić, ali ima stariju braču. Od njih to nije vidio, ali mislim da na taj način želi biti "velik" kao oni.

---

Baš m je zanimljivo čitati kako na drugačiji način doživljavamo takve reakcije djece.

Meni nije nimalo simpatično, ni smiješno, a možda se on predobro uživi u ulogu frajera, iako zadnja dva,tri dana to prekidam u samom startu, pa čim on tako, ja mu mirno kažem da to nije lijepo ponašanje i da se s mamom i tatom tako ne razgovara i on na to odmah kaže: "oprosti mama, neću se tako razgovarati".
Ne bih željela da se ta zezencija otme kontroli i da mu to postane pod normalno tako odgovarati.

Evo da prijavim svoju u klub. Ima 5.5 a to traje već neko vreme (čini mi se predugo).

Mojem je izjava stoljeća: bla, bla, bla, kao da radim u vrtiću.
Više puta sam pokušavala da mi objasni što bi uopće to značilo, jer ne kužim baš poantu.
Ustvari mi je izjava smješna, ne rabi je prečesto (jednom tjedno), pa mi ne smeta.
E da, inače ne ide u vrtić, zato mi je još komičnije.

I ja prijavljujem sina u ovaj klub... Ima četiri godine i ponašanje mu je vrlo slično onom opisanom u prvom postu. Meni je nekad simpatično i smešno takvo ponašanje a nekad me iznervira. Ali mi je neobično, sve mi se čini da to nije bilo ranije ili bar to pubertetsko ponašanje nije bilo tako izraženo kod dece. I pitam se šta nas tek čeka kad dodje pubertet zaista...

Eto i mene 5 g ko 15! Već sam luda jer nisam to očekivala prije prije spomenute 15-te! I šta da sad radim? Da ja režim?

Citiraj:

---

korisnica prvotno napisa

Eto i mene 5 g ko 15! Već sam luda jer nisam to očekivala prije prije spomenute 15-te! I šta da sad radim? Da ja režim?

---

ma nisi pametna što učiniti, L mi ima 14 a J 4godine. L je bila kao mala dijete za poželjeti dok joj je seka J (sada 4) pravo malo čudovište ( ali umiljato pa ne znaš da li da se ljutiš ili da se smiješ). da, znam deset godina razlike ali sretni smo što je i tada došla da nam seka ne bude sama. J je sama po sebi velika mudrica a kad još pokupi od starije seke fore to je da poludiš...kako sam na jednom drugom postu već komentirala ponekad sam doista izubezumljena i ne znam kako ponekad da se postavim jer tanka je granica između djetetove slobode i bezobraštine... a pubertet kad dođe to je neka druga dimenzija.. Koliko im slobode dozvoliti, a da ne bude previše i da to ne ode predaleko ( o posljedicama da ne govorim), a opet da je pustiš da polako sama sazrijeva i donosi sama neke odluke?! Zato drage moje čeka nas veliki posao i najvažniji u našem životu!! tek je počelo...

Uvid u budućnost :) ? Uf! Opaska nepoznatog roditelja: "Faza je proći će."
Ili da se prebacim u strogi modus? Neznam to mi tako nekako iznenada dođe ko da ima nekakav prekidač i odjedanput klik i eto tasmanijskog vraga :) . Kako da se postavim pojma nemam majke mi...