stalno plače

eto i mene.Dakle imamo 2,5 mj i od kada smo se rodili to dijete skoro stalno plače.Do prije tjedan dana nismo ga mogli zabaviti s ničim dok je bio budan nego je samo plakao.Stalno je na rukama i kad zaspi čim ga spustim u krevetić ili kolica odmah se probudi.napominjem da malo spava preko dana 10-15 minuta(nekad mu se zalomi 1-2sata ali jako rijetko ponoći se budi svaka 2 sata a kad je budan i ne jede uglavnom plače(bio na rukama ili ne).pošto ga dojim mislila sam naravno da je gladan ali i nakon date bočice i ad ništa se nije promjenilo a na kolaži mi je dobio za mjesec dana 1400g.pedica rekla da je zdravo dijete i da djeca plaču.To mi je drugo dijete ali prvo ni blizu nije bilo takvo.Inače je rođen s 36+3 pa se već brinem da nije nešto u redu.I da motorički odrađuje sve primjereno za dob(prati igračku,drži glavicu dosta dugo).jel netko ima sličnih iskustava?

Hoće ti biti lakše ako kažem da je i moja isto tako?
Ja sam imala sreću da je uvek htela sisu tako da je svaki budni trenutak provodila sisajući.
Inače bi se drala.
Malo je lakše bilo sa neka 2.5 - 3 meseca kad se navikla na nošenje u marami. Tad je spavala dok ja hodam, znala je da odvali i po 45 minuta!
Kasnije, kad je prešla 6 meseci je bilo bolje preko dana, a spavala bi jedino ako ja ležim pored nje i uvalim sisu kad god se malo mrdne. Tako je spavala preko dana, a tako i noću.

moj je do sada sisao a sad siše po 2-3 minute i trga se od sise.ne znam više kaj da radim.
ali hvala na "utješnim riječima"

Isto i kod mene i neću te utješiti, ima 2g i 9mj i dan danas plače, za sve i svašta, sve što joj smeta, što nije po njenom. Postalo je lakše s nekih 1,5g, ali nije lako ni danas, to plakanje stvarno zna nekada ići na živce, jer ona ne cendra nego odmah roni krokodilske suze. Jedino što smo se mi pomirili s tim i više ne očekujemo poboljšanje i da će se nešto promijeniti, shvatili smo da je ona jednostavno takva.

Moj skoro nikada nije plakao, ali je u toj dobi stalno bio u marami ili na meni. I nije spavao u kreveticu nego isto u marami ili na meni, a ponoci s nama u krevetu.
Hocu reci da dijete mozda samo treba tvoju blizinu.

Moja prva nije plakala al nije po danu uopće spavala, pa sam zvala dr. da vidim je l to normalno?! I rekla da nije uobičajeno, al dok napreduje, puni pelene, sve 5.A mladja, ajme meni, nosili smo je non stop ko baseball, plakala je dan- noć, nikad nije bila zadovoljna, ma strašno nešto. Pomoglo bi na kratko da je držim i radim čučnjeve! Pa noge su mi se trzale od tih čučnjeva sve ne bi li gospodična makar malo šutjela. Isto je dobro napredovala.Proći će, neka su djeca takva, držim ti palčeve.

Moj je stalno , ali stalno plakao po danu. Od kad je oko 8 otvorio oci , do 9-10 navečer. Muž je dolazio sa posla ranije jer mu je bilo zao da ga ja sama stalno nosim , a on i dalje plaće . Prestalo je oko 4 mj. starosti, iako ponekad i sad cendra sa 10 godina. :D

Citiraj:

---

Rivendell prvotno napisa

Moj skoro nikada nije plakao, ali je u toj dobi stalno bio u marami ili na meni. I nije spavao u kreveticu nego isto u marami ili na meni, a ponoci s nama u krevetu.
Hocu reci da dijete mozda samo treba tvoju blizinu.

---

Moja je bila u marami, nama na rukama, s nama u krevetu, i dan danas je s nama u krevetu, na cici i svejedno je stalno plakala i još uvijek plače. Ja sam uvjerena da je to jednostavno takav karakter.

i moja srednja je u klubu deracica-nespavacica

to je bilo prestrasno. srecom sam zapamtila samo malo od tih losih dana, ali znam da je bilo bas grdo.

Sve troje moje djece. Non-stop na cici i rukama, spavali po danu na rukama, staža u kolicima svi skupa svega par dana, po noći bi spavali na meni li na MMu, na prsima a mi u polusjedećem položaju. Pilates lopta nas je spašavala. Kad cijeli dan imaš dijete na rukama, malo sjesti na loptu i ljuljuškati-svima je pasalo. Mi smo to pripisivali grčevima i nezrelom živčanom sustavu. Puno nosanja, maženja i strpljenja. Sad kad se osvrnem pamtim to kao svega par loših dana. A urlali su neprestano. Svekrvine komentare nisam zaboravila! 8-)

I moj prvi je tako. I nama su rekli nezrelost živčanog sustava. Imao je težak porod, krvarenje u mozgu, 5 dana inkubatora... Inače je sa njim sve u redu, sada ima 12 g. i još cendra za svaku glupost. Ipak, što je stariji je lakše.
Baš sam nedavno razgovarala sa mamama u parku. Ispalo je da su sva djeca koja su imala težak porod ili su ranije rođena postali mali plačljivci.
Nisam nigdje našla neku službenu potvrdu te teorije, ali eto.

slonicanelica, postoje i bebe koje su jako osjetljive na vanjske podražaje i ako je tako, treba otkriti što im smeta (dodir; svjetlo; buka), neke bebe se jednostavno mnogo teže privikavaju na uvjete vanjskoga svijeta izvan maternice, jako su osjetljivi, zato ih treba polako izlagati tim novim uvjetima... Npr.ako bebi smeta svjetlo, onda joj omogućiti polumrak pa postepeno dodavati svjetlo, ako smeta dodir, ne je stalno imati po rukama itd.

Moja nije bila taj slučaj, ona je plakala često, ali uvjek sam znala zašto (grčevi, vodoravna pozicija, kolica, glad, ostavljanje same, you name it, bilo je sto razloga, ali jasnih). U potrazi za odgovorom, došla sam i do gornje informacije pa vidi ako je to sa tvojom slučaj. Nisam sigurna, ali mislim da i Sears nešto piše o tome u Povezujućem roditeljstvu.

Auu

Moj se kao mali plakao ako se ne mice. Cim stanem- plac. Spasilo me donekle skakutanje na pilates lopti s njim u narucju. Spavao 2 puta na dan po 15 minuta, dojio po 3 minute, ostalo sve drndanje. Bas me to satralo, jer osim muza koji stalno radi, nisam imala nikog u blizini da drnda umjesto mene :)

evo potpisujem.... isto ima 2,5mj....porod je bio sigurno težak jer je on bio težak, a i izašao je kroz užasnu buku koju sam ja proizvodila :), al nema šanse da to plakanje pripišem teškom ili prijevremenom porodu jer mi je mala tako rođena i imala je zašto plakat a nije bila ni sjena njemu.....

ne plače jedino ako ga se nosi po kući vertikalno, i ako spava na mojoj sisi s obrazom ili bradavicom u ustima ili MM na prsima u poluležećem...nedajbože da mu u snu okrenem leđa probudi cilu kuću.....

plače kad ga oblačim, plače kad ga svlačim, plače kad je u kolicima, plače kad je duže od minute sam, samo plače i moram priznat da me nervira to njegovo opće nezadovoljstvo sa svim.... al sitim se samo knjige ili Djeca s PP ili Čudesno drveće uma, lijepo je objašnjeno da su neka djeca hipersenzibilna na vanjske podražaje, preko kože, sluha ili vida i treba jako pažljivo pronaći način da ih se smiri, kako je već netko gore rekao.

moja B. je tako 4 mjeseca, ali kod nje je problem bila probava i rijetko kakanje (zato onu foru da bebe ne moraju kakat...bla, bla...doživljavam samo kao foru).
poslije toga sve super, ima svakakvih faza, ali nije cendravica. srećom, jer to je nešto što moj (nezreli) živčani sustav ne podnosi baš najbolje ;)