Nema "ne mogu" i "neću"

zabavljamo se mi večeras doma, shvatim, već par minuta ne vidim mlađeg...
potražim ga. leži na kauču, tužan

što ti je?
drži se za trbuh
popio sam sve iz one tri čaše (nekako se desilo da je danas pio i vodu i čaj i mlijeko i navečer su za večerom sve tri bile pred njim)
pa zašto, zar nismo pričali da se ne nalijevaš nego se napiješ koliko ti droba kaže da ti treba

on, vidno uznemiren: a kako kad smo u vrtiću učili da nema ne mogu i neću

ja :evil:

i sve što sam ga učila pade u vodu

joj, recite mi da nije sve propalo



ponovit ću mu ono o njegovom vlastitom odlučivanju, al uh, uh, uh

opet moram pročitat juula
ohrabrite me, hvala

a ja mislim da se to nema ne mogu uvelo zbog klinaca koji ni kap vode ne popiju i ne jedu ništa, barem je tako kod mojih u grupi. Mada kod njih nema toga nego teta cupka od jednog do drugo i moljaka ih za svaki zalogaj, ali ja se uopće ne bi ljutila da ponekad kaže mom derletu da nema neću i da mora pojesti barem tri žlice graha.
Definitivno treba učiti dijete da se izbori za svoj stav i da mu se prizna taj ne mogu, ali barem kod mog treba razlikovati ne mogu i ja ti to baš sad neću jesti jel to ne volim i boli me briga što nisam ništa od doručka jeo, a i onda sam pojeo samo malo kruha jel je recimo isto bilo nešto što ne voli.

Slažem se s Kosjenkom. Takve regule su u vrtiću za onu djecu koja baš ništa "ne mogu i ne žele". Naša teta E. je znala reći djeci "ne možete uzeti samo točkicu variva, mora se pojesti bar tri žlice, ili pet - ne sjećam se više". Za takvu granicu nije postojalo ne mogu i neću, isto tako dozvoljavalo se da dijete ne voli štajaznam mahune i to se onda znalo, ali nije se moglo ne voljeti ni jedno varivo. Možeš odabrati jedno jelo koje ti baš jako nije fino i onda se za tebe smisli nešto drugo, ali ne možeš bratemili izvoljevati svaki dan.

makita, vrijeme ti je za informacije. Ne možeš svoj stav formirati samo na temelju dojave od djeteta. Idi poslušaj drugu stranu (i nek oni čuju tebe, ali tek nakon što si ispitala njih) pa onda odlučuj.

A što se Juula tiče, meni se čini da on u svom životu Juula nije čitao, samo je pisao (to i sam kaže, da je puno griješio u odgoju najstarijeg djeteta). Nemam ništ protiv, ali u stvarnom životu treba imati malo smisla za praktičnost.

A ja sam bas jucer razmisljala kako mogu od sina naucit da ne trebam pojesti sve sto mi je na tanjuru :)
On kad mu je dosta stane jest, a ja pojedem sve sta ima na tanjuru, makar mi bilo dosta i pola tanjura ranije. Tako da sam i ja jucer stala na pola tanjura :)

Makita, pa naravno da nije sve u vodu propalo.

Citiraj:

---

Peterlin prvotno napisa

Slažem se s Kosjenkom. Takve regule su u vrtiću za onu djecu koja baš ništa "ne mogu i ne žele". Naša teta E. je znala reći djeci "ne možete uzeti samo točkicu variva, mora se pojesti bar tri žlice, ili pet - ne sjećam se više". Za takvu granicu nije postojalo ne mogu i neću, isto tako dozvoljavalo se da dijete ne voli štajaznam mahune i to se onda znalo, ali nije se moglo ne voljeti ni jedno varivo. Možeš odabrati jedno jelo koje ti baš jako nije fino i onda se za tebe smisli nešto drugo, ali ne možeš bratemili izvoljevati svaki dan.

makita, vrijeme ti je za informacije. Ne možeš svoj stav formirati samo na temelju dojave od djeteta. Idi poslušaj drugu stranu (i nek oni čuju tebe, ali tek nakon što si ispitala njih) pa onda odlučuj.

A što se Juula tiče, meni se čini da on u svom životu Juula nije čitao, samo je pisao (to i sam kaže, da je puno griješio u odgoju najstarijeg djeteta). Nemam ništ protiv, ali u stvarnom životu treba imati malo smisla za praktičnost.

---

Hvala vam na podršci

Bila ja danas, razgovarala. Nažalost, bojim se da sam skinula koprenu sa problema s kojim se još mnogi muče, ali ne diraju.

Dakle, bila sam na razgovoru, obzirom na svježinu događaja i javnost interneta sad ne bih iznosila detalje. Ali, nažalost, po svemu sudeći, ne radi se o običnoj čvrstoći stava koja je dobro da postoji. Možemo na pp ili kad sve prestane bit ovoliko aktualno.

Moram spomenuti da vidim da postoji pravi pravcati problem :(

Ne brini - ima vrtić i stručnu službu i ravnatelja, pa lijepo potegni onamo! A ako je gradski vrtić, možeš i dalje. Djeluje to (ne pitaj kako znam).

Podržavam nastojanja roditelja da utječu na rad ustanova. Ja nisam (mogla, stigla, htjela), propuštala sam i prepuštala da sve prođe samo od sebe. Ali tko će ako ne vi sada zauzeti se za nešto što muči vaše dijete.

Svakako je dobro da si razgovarala s tetama. Ja sam odmah na početku vrtića zamolila da joj dozvole da jede koliko ona želi a ako nešto neće da je ne tjeraju, i to mi je bilo više manje jedino što sam tražila. Neobično mi je da je dijete bilo pod tolikim dojmom da je i kod kuće na silu popio sve tri čaše, njima je obično jasno da u vrtiću i kod kuće ne vrijede ista pravila. Ili je po karakteru sklon pravilima, ili su tete malo pretjerale :-/

Makita, zao mi ej da imate problema s vrticem/ hranom. Nadam se da cete ga uspjeti rijesiti. Budi cvrsta u svom stavu i ne daj se pokolebati. Tete i vrtici su tu radi djece a ne obrnuto.
Mi smo sina proslu jesen preselili iz vrtica u drugi. Nakon mnogo preispitivanja razloga njegovog odbijanja prvog vrtica nakon sto je u njemu proveo 5,5 mjeseci, zakljucila sam da je svemu kriva hrana i tete koje su ga silile da jede kad vise nije mogao ili kad mu nije bilo ukusno. Na "probnom roku" u novom vrticu sam sa svakom tetom posebno i jos sa ravnateljicom imala razgovor gdje sam jasno rekla da je on alergicar i da je jako jako jako svjestan svega sto pojede i da mu je hrana u zivotu izuzetno vazna te da ga ni pod kojim uvjetima ne smiju siliti da jede. On je to jako iskoristio pa odbija jesti juhe (to naucio od tate) i mislim da ga jos uvijek tete hrane. (Ima 4 god). E, sad, meni to nije problem, jer taj vrtic zavrsava u 13.45 i kad dodje doma nas rucak je ionako spreman pa ponovo jede. No, ne znam kako bi bilo da ostaje u vrticu do 17. Mozda bi par dana bio gladan pa bi se predomislio i mozda bi mu i juhe bile dobre. (Njemu su sva variva juhe.)

Citiraj:

---

pomikaki prvotno napisa

Svakako je dobro da si razgovarala s tetama. Ja sam odmah na početku vrtića zamolila da joj dozvole da jede koliko ona želi a ako nešto neće da je ne tjeraju, i to mi je bilo više manje jedino što sam tražila. Neobično mi je da je dijete bilo pod tolikim dojmom da je i kod kuće na silu popio sve tri čaše, njima je obično jasno da u vrtiću i kod kuće ne vrijede ista pravila. Ili je po karakteru sklon pravilima, ili su tete malo pretjerale :-/

---

To je ono što je mene zapanjilo. Ali vidim da ima tragova nekih čvrstih pravila u raznim stvarima u vrtiću.

Najstrašnija spoznaja mi je: protiv nekih pravila su i tete slegle ramenima i prepuštaju se struji. Kako li će se jedno dijete onda suprotstavit, em što je manje, em što ne vidi primjer u sebi najbližoj okolini

Citiraj:

---

Mrs Happy prvotno napisa

Mi smo sina proslu jesen preselili iz vrtica u drugi. Nakon mnogo preispitivanja razloga njegovog odbijanja prvog vrtica nakon sto je u njemu proveo 5,5 mjeseci, zakljucila sam da je svemu kriva hrana i tete koje su ga silile da jede kad vise nije mogao ili kad mu nije bilo ukusno. Na "probnom roku" u novom vrticu sam sa svakom tetom posebno i jos sa ravnateljicom imala razgovor gdje sam jasno rekla da je on alergicar i da je jako jako jako svjestan svega sto pojede i da mu je hrana u zivotu izuzetno vazna te da ga ni pod kojim uvjetima ne smiju siliti da jede. On je to jako iskoristio pa odbija jesti juhe (to naucio od tate) i mislim da ga jos uvijek tete hrane. (Ima 4 god). E, sad, meni to nije problem, jer taj vrtic zavrsava u 13.45 i kad dodje doma nas rucak je ionako spreman pa ponovo jede. No, ne znam kako bi bilo da ostaje u vrticu do 17. Mozda bi par dana bio gladan pa bi se predomislio i mozda bi mu i juhe bile dobre. (Njemu su sva variva juhe.)

---

ima li on prilagođenu prehranu ili od ostalog odabire kaj hoće ili neće? a to što je od nekog doma naučio da se nešto ne mora jest je grrrr, imam i ja jednu takvu kojoj s vremena na vreme ništ ne paše, ali ima dobru nasljednu liniju već koljenima.

Jelena O, u prvom vrticu nije imao prilagodjenu prehranu, osim sto mu nisu nista davali od kikirikija, kravljeg mlijeka i kravljih mlijecnih proizvoda, ali tada nismo znali za dodatne intolerancije na hranu koje smo otkrili proslu jesen.
Moj muz potice iz jedne druge kulinarske kulture. U njegovoj obitelji se povrce jelo kao prilog a ne u varivima, a mislim da mu mama nikada nije skuhala mesnu juhu nego ponekad samo servirala pilecu iz konzerve a veli da to nikada ni dok je bio mali nije jeo. Njega ne mogu mijenjati ali sina mogu uciti:-)

ispada da je on ipak imao prilagođenu hranu ili ipak nije dobio zamjenu za ono kaj ne smije. A to s ocem mogla bi poradit i na tome, čovjeku neće bit ništ ako pojede dve žlice juhe bez obzira od ćega su.

Isto ko moj svekar koji do 18 nije htio ni pogledat paradajz, isto je bilo s karfiolom ( kojeg sam kuhala klincu), a polse kad smo ošli od njih svako malo je tražio da mu se radi karfiol.

Citiraj:

---

jelena.O prvotno napisa

A to s ocem mogla bi poradit i na tome, čovjeku neće bit ništ ako pojede dve žlice juhe bez obzira od ćega su.

---

Nije mi to bitno, tj imam puno drugih bitnijih stvari na kojima poradjujem:-).
,