Printable View
kao što naslov kaže, princeza ima 9 godine i ne želi ostati sama doma. niti na minutu. niti da odnesem smeće. razgovarali smo već puno o tome, probali s metodom štoperice (ja kažem da me neće biti 2 minute jer nosim smeće, ona gleda na sat i ne izdrži niti te dvije minute, već krene za mnom). kad smo same doma i ja krenem npr. u kupaonu, provjerava kuda idem.
na jesen kreće u 4. razred i više nema boravka. hvata me panika!!!
tražim savjet, uputu, iskustvo, bilo što. dakle, što napraviti?
imate li kakvu životinju? mojoj prisustvo psa i mačke čine jako veliku razliku u "samovanju".
a što kaže zašto ne želi ostati sama? boji se ili joj je dosadno ili?
moja ima 9 godina i cijelu ovu školsku godinu je sama doma. užasno joj je dosadno, i cvili zbog toga, ali nema nikakvog drugog razloga zašto ne voli biti sama doma
da, i nama pas pomaže jako jako jako
Evo, ja ju poznejem i nikada ne bih rekla da ne želi ostati sama doma, ali znam da ne želi. Poslati ću ja svoju da joj radi društvo - preboljela je kozice.
No, niti moja ne voli puno biti sama doma, ali malo hoće/može/želi
Uf, priličan problem. Dok ga ne preraste, morat ćete nešto organizirati. Možda naći neku tetu za sate nakon ili prije škole.
Jedino je dobro u svemu što to neće još dugo trajati i uskoro će uživati biti sama. I previše. Još samo neke 3 godine...a do tada?
Kućni ljubimac bi mogao rješiti taj problem, ne bi se osjećala sama i imala bi o kome brinuti. Ali, to mora biti ljubimac sa kojim ima interakciju. Papiga, psić, maca.
imali smo isti problem, ali ga je nekako prerastao
srecom nije trebao ostajati sam, tj sve je to bilo do nekih 7-8 godina
ali, ono, idem bacit smece, a on ceka na vratima
netko zove da mi nesto treba dobacit do pred haustor, ja izletim, a on za mnom, gol i bos...
nije palilo ni ovo sto nano i beba prica, npr kad bi se igrao kod prijatelja pa ovome mama trebala do trgovine, prijatelj ostane sam doma, a moj iv sa zenom u trgovinu, na pjacu ... LOOL
proslo, sad bi se jako i uvrijedio da mu spomenem
vjerujem da ce do boravka sve biti ok
mozda da krenete obrnuto, ne da sama OSTAJE doma nego npr da sama DOLAZI doma
Moja isto dugo nije htjela ostajati sama, makar ja išla pet puta s trećeg kata po stvari u auto ona bi išla sa mnom.
Pred kraj drugog razreda je htjela i ona ići sama iz škole. Ja reko može. Onda je par dana šutila o tome da bi opet rekla da bi išla sama doma no da ju doma netko čeka. Našto sam joj rekla da zna dobro da smo mi na poslu i ako će nakon boravka u 15:30 ići doma biti će sama pola sata do sat. Na kraju je želja da ide sama doma prevladala nelagodu. Tako da nam je to dolaženje same doma zadnja dva tri tjedna škole bila odlična uvertira za slijedeću godinu kada više nije imala boravka i ostajala je sama doma ujutro prije škole ili popodne nakon škole.
kad sam bila dijete (1. ili 2. razred) gledala sam neki film s vampirom ili drakulom (zubi, plašt i krv) i preplašila se toliko da sam ujutro čim bi se digla jurila baki i djedu koji su živjeli par ulica dalje i od njih išla popodne u školu. naravno da nisam rekla roditeljima, pravila sam se da volim bakicu i dedicu i da ih posjećujem jer oni to žele. inače bi pazili što gledam na tv-u (inače su moji roditelji veliki tv ljubitelji i meni ništa nije bilo zabranjeno). da se nije što takvo dogodilo nedavno?
boji se ostati sama. i to traje već dugo. pokušala sam povezati s nečim - nula bodova. isto je ma gdje se nalazili (doma, more).
A da posjetite psihologa?Citiraj:
Roza prvotno napisa
Bez zafrkancije. U jednoj fazi života, moga najstarijeg djeteta, isto je prestalo jesti, i nije htjela i nije.
Nismo znali kaj bi napravili, a to je trajalooooooooooo mjesecima.
Odvela sam ju u Klaićevu , dopali smo kod jedne fenomenalne mlade psihologice.
Nakon par dolazaka, znaš kaj mi je rečeno.:-o
Djetetu je djed konstantno ponavljao "da je dobro da ne jede" i dijete je to DOSLOVNO shvatilo i prestalo jesti.
J.... rodbinu i njihov glupi sarkazam.:-x
Kako da dijete od 3 godine skuži da djed to ne misli ozbiljno.
Možda je i kod vas u pozadini nešto totalno banalno što je preraslo u ovo što sada imaš.
Moj mlađi je neko vrijeme pokazivao takvo ponašanje nakon operacije mandula u osmoj godini. Jednostavno se trebao oporaviti od tog neugodnog iskustva. S bratom je htio biti, ali sam... baš i ne. Trajalo je... paaa dosta dugo. Ne baš godinu, ali nekoliko mjeseci sigurno. Ne bih se toga možda ni sjetila da nije otvoren ovaj topic.
pratim, jer BC zeli ostati doma sam, dok ja odvedem recimo balerinu na ritmiku (do tamo imam 3 min, sveukupno me nema 10 min). zove vec i prije nego smo stigle tamo, da di smo do sada.
ima zelju, ali ga je strah. ne tjeram ga.
prevladavanje tog probelma kao izlaz mi se cini da on ostane vani sa svojim drustvom tih 10 min, ali da ima kljuc. jucer je tako ostao, ali je u to periodu morao na WC, pa je bez probelma otisao doma i taman je zakljucavao kad sam ja bila vec na vratima.
Roza i moj dečko je 2004. godište i nema šanse da ostane sam doma ili da negdje ide sam. Ode ponekad po kruh 100 metara od kuće ali pod uvjetom da 5-godišnja sestra ide s njim. Razgovarali smo puno o tome i kaže da ga je strah ali ne i čega se boji. Ne forsiram, puštam da za sada bude kako je. Mi doduše imamo još godinu boravka pa se nadam da će se to do tada samo sredit. I za za razliku od početka školske godine sad ujutro ostaje ispred škole odnosno ne mora vidjet učiteljicu da bi ostao i ja konačno ne kasnim na posao.
Moja nema taj strah. Sve OK kod nas, ali probaj nešto na ovaj način: Nikad nije uzalud još jednom porazgovarati, pa ju pitaj što je muči i reci joj da ti to mora reći jer je to vrlo bitno. Zajedno probajte riješiti.
Nisam neki psiholog, al kaj ćeš ;-)