Moja Mila je ispunila sve moje želje!
Trudnoća je protekla divno. Naravno da je bilo svega i svačega, ali trudnoća je divna, meni je ostala kao divno iskustvo. Porod, tj. termin poroda je određen 12.05.2013.
Od jutra stezanje, zatezanje u dnu stomaka, popodne bolovi u donjem dijelu leđa, a kasno popodne i u donjem dijelu stomaka. Ja zaključujem kako se radi o pripremama tijela na porod. Te pripreme mogu danima potrajati! I onda ti (kako sam ja mislila) lažni trudovi. Nema pravilnih razmaka! Što sam drugo trebala pomisliti??? Razmaci su bili u nekim ludim intervalima minuta od 10-12-30-7-25-10-45-12-15... I sve sam tako pisala i pametno pričala kako nije to TO! Ali stalno se nešto događalo i što dalje, sve sam više bila zbunjena. Tko će ignorirati cijelo popodne nekih čudnih bolova?
I već kasno navečer kreće konačno pravilan razmak od 7-8 minuta već osjetno jačih bolova, i to u sat vremena. Do bolnice 20ak minuta, vozimo se mi ni 10 minuta kad trudovi samo preskočiše na razmak od 3 minute!!! Pojačali se, pravo sam lijepo dahtala i puhtala, zezao me MM da je to scena kao iz filmova, hehe! :lol:
Podnošljivi su, to sam si mislila. Boleeeee, ali su podnošljivi! Oko 23.30 na stol, ni točkicu otvorena! Idući pregled u 01:00. Smjestila sam se u sobu, očistili su me (klistir). Dahćem ja i puhćem i razmišljam koliko trudova stane u sat vremena u razmacima od 3 minute. :-( Sve su jači i jači. :-o MM-a i svekra sam poslala doma, tko zna kad će i šta će.
Opet u 01:00 na stol, ništa otvorena! Veli doktorica da se vidimo opet u 03:00. Ehhhhhhhh, tad sam osjetila prvi strah. U dva sata stane 40 trudova po 3 minute!
Ležala sam na boku i već graktala. Mislila sam si samo: "Nije vrijedno ovih bolovaaaaaa, ne mogu više, ne moguuuuuurrrrr, idući puta ću tražiti CARSKI REEEEEZ!!!" Stvarno je bilo opako s bolovima, činilo mi se da se nisam stizala odmoriti ni minutu, a već se lijepio drugi trud! I onda je u tom jednom pohodu na wc ispao sluzni čep, a uskoro na krevetu za vrijeme truda je pukao i vodenjak. Nisam ja dočekala 03:00!
Dakle, mislim si, to je tu bliiiizu, jupiiiii! Opet ja na stol, nisam ništa otvorena!!! Bože, kako??? I na svakom tom ginekološkom me doslovce čačkala i prtljala prstima unutra, a najstrašnije mi je bilo što se, naravno, za to vrijeme uvalio i koji trud!
Prebaciše me u porođajnu salu, samo nisu rekli do kada. Bolovi su postali još jači, trudovi duži, a razmaci su se skratili na ispod 3 minute. (Molim vas, zastanite i zamislite!)
Dođoše konačno doktorica i obje sestre, opet pregled... Kaže doktorica kako sam jedva prst otvorena, sad će još jednom probati unutra prodrmati, a ako ništa ne bude i ako se slažem, trebam na carski. I tu, baš tu dolazi moja panična izjava:"Što se mene tiče, možemo odmah na carski!" Hehe, šta ti je bol!?
I čim je stavila ruku unutra kaže: "Evo prokinu se sve! Pa ovo još nisam vidjela! Sve se raspalo!!! Divno, možete roditi prirodno, evo za pola sata najdalje ćete se poroditi!" A ja sam si pomislila: "Pola sata? Pa to je ništa! Mogu ja to!"
U prvom trudu i tiskanju sam se toliko prepala i prestravila od boli da sam ju u drugom izgurala van od PANIKE!!! hehehehe!!! Ozbiljno! Nisam prestala tiskati dok nije izašla! Nisu je (kako su rekle) morale ni povući, samo su je primile kad je izletila! :zaljubljen: u roku 5 minuta moja ljubav je došla... i tada sam shvatila... Sve to jeste tako preplavljujuće, bolno, u trenucima neizdrživo, zastrašujuće, ali VRIJEDI. Vrijedi svake sekunde tog bola. Doktorica je rekla: "Imali ste potpuno spontan porod! Divno!"
Ipak me netko gledao odozgo, nije bio carski, živa je i zdrava, došla nam je curica 05.05. Uranila je i evo, dojim ju i gledam ju dok vam s jednom rukom pišem o njoj... Naša Mila
