kako je rođena moja princeza....
Moja treća beba.Cura nakon dva dečka.Dugo čekana princeza, rođena na najljepši mogući način.
Četvrtak, 27.9. čep je ispao dan prije, a mene od jutra peglaju lagani trudovi. MM treba taj dan raditi noćnu, a ja sam sama sa dečkima doma. Kasno popodne slučajno dolazi svekrva, da nas vidi malo, da popijemo kavicu.Ja nikom nisam rekla da imam trudove, da me ne uznemiravaju, a nisam ni bila sigurna da ću roditi taj dan.
9 sati navečer, mm odlazi na posao, sveki odlučuje da bi prespavala jer joj se neda putovati sat i pol do doma.Ok, dobro pa je.
Mm je otišao, meni trudovi postaju češći i bolniji.Svejedno ne govorim ništa sveki, jer je paničarka i ne želim da me unervozi bezveze.
Dečki spavaju, ja idem pod tuš, po treći puta te večeri. Na wc sam išla svako malo.Sveki se smjestila u dnevnoj, a ja skuhala čaj od kamilice, popila i odlazim u krevet.To je bilo oko 23 sata.
Isti tren kad sam legla, trudovi počinju šibati toliko jako da sam iskočila iz kreveta kao da me netko ubo iglom.
Zovem mm-a da se vrati, da ću roditi i da požuri je mislim da će bit brzo.On sav u panici, kaže "znao sam da će to biti noćas, još sam mislio javiti na poslu da neću doći".
Idem opet pod tuš, nekako mi paše topla voda dok imam trudove, kao da brže prolaze, kraći su.Napokon govorim i sveki da ću roditi, da idemo u bolnicu sad kad mm dođe.Ona sva van sebe, nezna kud bi, kako da mi pomogne, šta da radi.Ja reko, ništa, skuhajte mi još jedan čaj, i smirite se, pa neću roditi tu na podu u dnevnoj.
Dolazi mm oko ponoći sav u panici i van sebe, iako nam je treće dijete, kaže da mu je sad najveća panika i da nije mogao otići s posla dok se nije pošteno isplakao.Ja bih još jedan čaj.
Pošto trenutno nemamo auto, trebali smo zvati taxi, ali ja nisam htjela jer nam je stajalište nekih 300 metara od zgrade i htjela sam prošetati, i otići do kioska kupiti vodu i bon za mobitel.Ovih dvoje me gledaju kao da sam s marsa pala, da šetati u takvim trudovima, jesam ja normalna, pa rodit ću na stajalištu taxija?
Baš sam im se ljepo nasmijala :-) .
Oko 12:45 smo krenuli lagano do taxija, i na opće zaprepaštenje mm-a, naravno niti jednog na stajalištu nije bilo, i kiosk nije radio.Trudovi su sve jači, ja već osjećam da će to biti jako brzo, na nekih 2 minute su sad. Mm pozove taxi, koji dolazi za nekih 10-ak minuta.U tih 10-ak minuta sam ja imala 4 truda, a mm je promijenio valjda 17 različitih boja na licu :lol:
Stigli smo u bolnicu negdje oko pola 2. Mm ostaje u čekaoni, mene primaju u prijamnu sobu,sestra je bila veoma mlada i jako ljubazna. Pregledavaju, trudovi šibaju kao blesavi, dr viče da sam na 9 cm, da je to to, idemo odmah u rađaonu, ne stignemo klistir (brijanje ne treba, obavila doma).
Dr govori da se presvučem u spavaćicu, Ja kažem "jel moju il vašu? " on:"pa, gospođo, ja inače ne nosim piđamu na posao, tak da ćete morat u svoju, ako nemate ništa protiv"
Ja odvaljujem od smijeha, mislim da ću roditi sad, tu na podu prijamne sobe.Javljaju mm-u da idem u rađaonu, on dolazi doma ( nije prisustvovao nijednom porodu, jer mislim da bi mi samo pokvario doživljaje svojim padanjem u nesvjest).
Idemo prema boksu, i prolazimo pored jednog , a ja si mislim "pa šta radi muškarac na stolu za rađanje s ctg-om oko trbuha? :-o (naime, nije bio muškarac, kako ste i mogli pretpostaviti, nego žena toliko dlakavih nogu da je to za nepovjerovati :lol:, riknula sam od smijeha).
Stižemo u boks, govore mi da legnem , da me prikopčaju, ja baš ne bi, paše mi šetanje i stajanje u trudovima, govore da moram, jer ću roditi sad.OK, legnem, prikopčaju mi ctg, dolazi isti onaj dr., buši vodenjak, diže se da ode iz rađaone, i govori babici da ga pozove kad bude trebalo.Nije stigao do vrata boksa, ja sam vrisnula da beba ide van, da se vrati.
Peče, užasno peče, molim babicu da ne reže.Neće, kaže, masirat će.Dolazi i druga babica, obje masiraju međicu i govore mi kako da tiskam.Glavica je izašla u roku od odmah, a vrlo brzo i ramena i rukice.Babica se naginje da primi bebu, ja joj lagano odmaknem ruke i prihvatim ju sama, lagano izvučem i stavim na prsa.Nešto prekrasno, predivno, toliko osnažajuće, neopisivo lijepo.To malo, smežurano prekrasno biće, neopisivo lijepog mirisa me isti tren pogledalo kao da točno zna što sam osjećala tog čarobnog trenutka. Suze teku u potocima, ja je ljubim, grlim, moju dugo čekanu princezu.Obožavam je istog trena , najviše na svijetu.
Nakon vaganja i mjerenja, vratili su mi je na prsa, i mazili smo se i dojili još sat i pol.Za ovu povezanost koju sada imamo, vjerujem da je zaslužan porod i oni trenutci nakon njega.Sad tek shvaćam koliko toga mi je ukradeno prije 5 godina, na prvom porodu s mojim prvim sinom.Eh, da je barem tako bilo i s njim, puno toga bi bilo drugačije.
