-
grize do krvi
...upravo tako-moj petnaestomjesečni malac prokrvario mi bradavice (dobro da ih nije odgrizao :x ) ...taman počeo dojiti, a već u sljedećem trenutku sam brojala zvjezdice koje su mi kružile oko glave dobrih par minuta...smirih se i dadoh mu drugu (koji sam ja naivac), opet katastrofa...trudila sam se da ne reagiram, ali on je svejedno odvalio od smijeha (mogu misliti koju bolnu facu sam složila)
...ma i prije je znao gricnuti, ali ovo brate mili boli još i danas...sve mi se čini da me skužio...naime već mjesec dana se bavim mišlju da okončam dojenje (ne zbog ovog griženja iako mi je i to dalo mali poticaj :P )
...kako okončati dojenje ako je on dobivao cicu bez reda i u svakoj prigodi...kad mu se spava, kad mu se nespava, kad se lupi, kad dolazim, kada odlazim...itd,itd ...mislim to je sad takva navika da nema govora o naglom prestajanju.
...trebala bih par praktičnih savjeta, ali uzmite u obzir da ja uglavnom idem linijom manjeg otpora, npr. idem ga uspavati bez cice, a on hoće upravo tako...mučimo se nas dvoje tako cca. sat vremena (uz nosanje,maženje...) i taman kad mislim da bi mogao zaspati krene novi val sa njegove strane i tu odmah na početku odustanem, dam cicu i mirna Bosna.
...u vrtiću uredno provede 8h bez cice, ali doma popodne i po noći je vrlo,vrlo,vrlo često na njoj... a sad još i grize-sram ga bilo :mrgreen:
-
i mene je moj malac počeo gristi ... ako tko ima kakav pametan savjet naka javi.
-
-
Mene je Vanja povremeno znala gricnuti od koja svoja 4-5mj, ali kada je imala 14 mj odjednom je počela da na kraju svakog podoja ugrize i onda ostavi sisu. Prvo sam probala ne reagirati, ali nisam mogla, stvarno je grizla, onda sam joj govorila da me to boli, da je molim da to ne radi, ali nije reagirala, mislila sam da dijete od 14 mjeseci možda i ne može shvatiti što mu govorim. To je trajalo 3 dana, išli smo na more, ja sam je dojila u sjedalici, tako me ugrizla da sam vrisnula i uplašila MM-a koji je vozio.
Došli smo na more, ja sam je već sa strahom išla dojiti, sva napeta, ona je dojila i pred kraj me nije ugrizla, nego mi je bradavicu provukla cijelom dužinom kroz zube, skoro da ju je ogulila ko bananu.
Vrisnula sam i u tom trenutku duboko uvjerena da prestajem dojiti rekla Vanji da više nema sise. Nakon 1 h smo krenuli spavati, ona je tražila sisu, ja nisam dala, rekla sam da ne može, da me je jako ugrizla, da to mamu jako, jako boli i da više ne može dojiti.
Ona je plakala tražila, ja sam je nosila i govorila da ne može, to je trajalo preko 2h, mislim da nas je čulo pola Novoga, debelo je prošla ponoć, ona nije odustajala, ja sam je nosila, ljubila, govorila da je volim, da ću je nunati dok ne zaspe, ali ona je vrištala sve jače i jače, i na kraju nisam znala što bi i s velikim strahom sam joj ipak dala sisu.
Ona se sva preznojena zakačila na sisu, nije ju cijelu noć puštala i više nikada (dosad, nadam se da ni neće) me nije ugrizla za sisu.
Grizla me je svuda po tijelu, i mene i MM-a i baku, i to je tek nedavno prestala, nikakvo ubjeđivanje ni objašnjavanje nije pomoglo, ali za sisu me od tada nije više nikada.
Možda nije pametan savjet, ni nije savjet, samo sam iznjela našu priču, možda će netko to proglasiti maltretiranjem djeteta, ali ja sam u tom tenutku tako napravila, nisam više mogla podnjeti da me grize za bradavice i stvarno mislim da me je još 1x tako krvnički ugrizla kao taj put da bi definitivno prestala dojiti.
Ali nije i evo dojimo već 39-ti mjesec :D .
