napustila nas naša ljubav

:cry: lijep pozdrav svima..ne znam ni dali pišem na dobrom mjestu ni ništa,iskreno ne znam ništa...sve je toliko friško tražim po netu moguće uzroke još se više ubijam u pojam neutješna sam stalno plačem ne mogu se smiriti...naša tužna priča ide ovako ...
trudnoća je tekla u najboljem redu ,sa bebicom je bilo sve ok sve pretrage nigdje nije bilo nikakvih naznaka da bi nešto moglo krenuti krivo...sve do 23.tt kad smo došli na redovni uzv pregled i ustanovili su mi da ima oskudno pl.vode :-( nije ništa curilo (urađen mi je i test) jednostavno nije je bilo...zadržali me u bolnici bez nekog optimizma ali ja sam se nadala...5 dana nakon toga na uzv ustanovljeno da bebici ne kuca srce,cijeli moj svijet se srušio ništa mi više nije imalo smisla nitko me nije mogao smiriti poželila sam da i ja odem skupa za svojom bebicom...odmah slijedeći dan inducirali su mi porod inekcijama i gelom ,nakon 12 h i to je završilo ...sad je to iza mene ali jako se teško nosim sa tim i pitam se zašto se tako moralo desiti ...ne znam ni šta nije bilo u redu da se tako desilo ,uzrok,ništa...dr isto ne znaju od čega bi moglo biti ,na otpusnom pismu mi piše da je plod i posteljica poslano negdje ne mogu se sjetiti točno ..
vidim da vas ,nažalost ,ovdje ima dosta koje ste prošle isto,kako ste se izborile s tim? Ja se bojim da neću moći normalno funkcionirati nakon svega ovoga , može li ovo utjecati na moje zdravlje ,mogućnost ponovne trudnoće?Na pregledu prije otpusta iz bolnice rekli su mi da je u redu sve,radili su mi uzv i to je ok ,može li kasnije ipak doći do nekih komplikacija ili nečega?
Oprostite ako sam sve ovo malo spetljarila pomješala ,vjerovatno je sve zbrda zdola ,nisam baš u nekom pisačkom raspoloženju

jako mi je žao što vam se to desilo i nadam se da ćete doći do nekih odgovora :love2:

canbebe, žao mi je. Nisi jedina vidjela si to, iako ne vjerujem da te to saznanje može utješiti.
Kako ćeš dalje teško je reći. No, vrijeme liječi. Što god mi rekle to je istina. Bit će ti lakše.

Najteže će ti biti psihički , fizički će se tijelo začas oporaviti. I moći ćeš zatrudniti i roditi. Ovo što ti se dogodilo se ne ponavlja u najvećem postotku slučajeva.

Gotovo sve mi smo za koji mjesec ili godinu zatrudnile i rodile. Sve ovisi o tome kad će tvoja tuga i bijes i nevjerica prestati. O strahu o idućoj trudnoći i ne treba pričati, ali mama može jako puno pa i potisnuti strah za dobrobit svoga djeteta.

Ako budeš vidjela da ti je preteško, obrati se liječniku, psihologu, psihijatru, pričaj sa bliskima koji su voljni shvatiti te, ili piši tu. Drž'se!

Uvijek me jako rastuži kad vidim nove članice ovog PDF-a :-(
Moja iskrena sućut. Nadam se da ćeš ovdje uz nas naći bar malo mira i utjehe...

Žao mi je :-(

žao mi je canbebe :cry:

hvala vam na riječima utjehe,znam da će trebati vremena da se bol smanji premda nikad neće prestati...

Žao mi je jako zbog tvog gubitka :-( Kako kažeš bol nikada neće prestati ali s vremenom naučiš se živjeti s njom...

Jako mi je žao :cry:

I sama sam prošla inducirani porod mrtvorođenčeta u 24. tj. I znam kako boli kad bebe više nema :-(

Prošlo je 7 god otad i još uvijek boli ali ne više toliko i naučila sam živjeti s tim. Imam dva predivna sina i oni me drže.

Bit će lakše, vjeruj mi, ali moraš odtugovati da bi mogla krenuti naprijed. Prepusti se, plači, viči, pričaj o tome...samo nemoj držati u sebi.

uhh žao mi je... ja se nadam da sam ja najore prošla... bila sam u katasrtofalnom stanju i natjerala samu sebe da krenem dalje, da se nekam pokrenem i dalje je teško, evo sutra bude 2 mj od poroda moje anđelice i boli me negdi iznutra... podrška od strane obitelji puno znači, moj suprug je sa mnom i mojom psihom prošao doslovno pakao, ali sad sam ajmo reć ok. Normalno da ti je teško i da boli i da ponekad ne vidiš izlaz, ali drži se, bori se i ne daj se. Ako trebaš razgovor/tipkanje-tu sam, moj inbox ti je na raspolaganju. Riječi utjehe u toj situaciji nema... Drži se.. ne mogu reći da je iz dana u dan lakše jer barem meni je jako teško, ali moraš naučiti živjeti s tim, teško je jako i bolno, prebolno...

Tako mi je žao. Samo,o tome treba pričati, pomoć treba potražiti. Drži se!