Ubija me nespavanje!

Ima 2,3 god, dojiti je prestao nešto malo prije druge godine, nedugo zatim je sam tražio da ide spavati s bratom u sobu. Samnom neće ni kad ga nagovaram. U početku je to sve bilo super a onda je počelo buđenje. Ne traži ništa, ni vode ni jelo ni ništa, samo da ja ležim s njim. Al ja to više ne mogu, meni treba da jednu noć odspavam svojih 8 sati u komadu jer padam s nogu. Kralježnica mi trpi, jedva ustajem ujutro od bolova. Jer smo nas dvoje stisnuti na tom malom krevetu i to tak neide.
Sinoć sam probala da ga samo pomazim dok ne zaspi i vratim se u krevet. Nakraju sam se 4 puta vračala gore jer je on toliko urlao da je vjerovatno pola ulice probudio. I govorim mu da ja idem spavati u svoj krevet a on nek spava u svom, da mu je braco tu i da ga on čuva, i on sve kima glavom al čim ja krenem na vrata kreće urlik.
Kako da ga odviknem od toga? Ne razumijem gdje sam pogriješila da sam ga navikla na to.

Za dva mjeseca će 6g. Otkad se prije 3 g.preselila sestri u dječju sobu, svaku drugu noć docupka nama na naših 160cm. Ne plače, ne kaže ništa, samo stoji ko kip i čeka "odobrenje". Lakše nam je tako, nego da netko ide u njen krevet.

Mišek mali, on bi želio biti samostalan i velik ali još treba mamu :heart:

Nemam savjet, ne mislim da si negdje pogriješila, imam sličnu situaciju i nisam je riješila. H. i dalje zaspe kod nas, pa ga prebacimo. Ujutro ga opet nađemo u našem krevetu.

I da, i meni fali 8 sati u komaadu, nisam toliko odspavala hm... skoro 7 godina.

Nemam pameta savjet, samo suosjećam.
Moj ima 6 godina, duže vrijeme je u svojoj sobi na svoju inicijativu.
Zaspi sam, ali ako mu postane hladno dođe kod nas u krevet (ne svaku noć).
Čim on dođe, ja ustanem i odem u njegov krevet sama na miru spavati, a on neka spava s MM.
Užasno plitko spavam i čujem svaki šum i okret.
Ovako se naspavam samo s tim jednim buđenjem, ako se premještam.
Mada i to jedno dizanje mi je previše.

Citiraj:

---

Anemona prvotno napisa

Užasno plitko spavam i čujem svaki šum i okret.

---

ja istoo plitko spavam i čujem svako njegovo grebanje i onda u tom kompletu ide mazanje, masiranje i tako duboko u noć, vjerujem da ću ja početi spavati isti dan kad i on.

Ma meni uopče nebi smetalo kad bi on usred noći došao k meni. Al ne dođe, on urla i plače. I nudim ga da idemo k meni al neće ni ćut! Ja moram k njemu, stisnut se uz zid, on se zalijepi na mene i tako do jutra...
Sreča pa ne radim jer nemam pojma kako bi funkcionirala, i ovako jedva ustanem koliko me bole leđa, jedno jutro nisam ni ustala, upalila sam im crtiće i ostala ležati sve dok nisam bila u stanju odvući se do kuhinje po tablete.
Nije tu sad toliko ni pitanje umora ni te boli, nego sam ja istinski nervozna, da ne kažem živčana, kad ga čujem da krene plakat. Znam da ružno zvuči ali taman se fino ugrijem i najljepše zaspim i onda se on budi. I ne želim bit živčana na dijete jer se budi al kad te netko svaku, baš svaku noć prene iz sna i kad znaš da ćeš ostatak noći provest naslonjena uz hladan zid, teško je ostati smiren...

Savjetovala bih u ovoj, za tebe nemogućoj, situaciji da primijeniš ili-ili. Ili će doći kod tebe ili će ostati u svom krevetu bez tebe. To mu je sasvim solidan izbor. Lijepo mu reci da ti ne možeš ležati kraj njega jer te boli. Ili objasni kako već hoćeš. Samo nemoj ležati tako stisnuta ako to ne možeš.

Citiraj:

---

čokolada prvotno napisa

Za dva mjeseca će 6g. Otkad se prije 3 g.preselila sestri u dječju sobu, svaku drugu noć docupka nama na naših 160cm. Ne plače, ne kaže ništa, samo stoji ko kip i čeka "odobrenje". Lakše nam je tako, nego da netko ide u njen krevet.

---

Moja ima devet godina i ne čeka odobrenje.

Citiraj:

---

koksy prvotno napisa

Sreča pa ne radim jer nemam pojma kako bi funkcionirala,

---

nikako :mrgreen:
svaki dan se divim sama sebi kako sam preživjela još jedan dan, a nisam odspavala noć već 2 godine. moja se budi 20-30 puta svaku noć. ni sama ne zna šta hoće...a ja sam luda ko šiba, i živčana i jadna i svašta nešto
na poslu prvih sat-dva dolazim k sebi, tek oko 10 mogu počet nešto radit, prije toga sam potpuno neupotrebljiva

naravno, nemam savjet, samo suosjećam s tobom :love2:

Ja bi ga uzela na ruke i prenijela u svoj krevet. Pa bi se vec smirio i zaspao, a onda i ja. Ako vec dijelimo krevet onda radije udobniji. Sa starijom sam se svadjala pa zadnje napokon kad se probudila je dosla nam u krevet bez da place da ja dodjem njoj. Nije njen ni tako los, iako je samo 80cm i na kat, no svejedno mi je moj bracni drazi. Mladjeg (mrvicu mladji od tvog) jos uvijek nisam ni pokusala iseliti, zna se probuditi po noci i newto cendrucka, no onda je dovoljno da ga zagrlimo ili mm ili ja pa opet zaspi.

ja bi mu isto ponudila izbor i presjekla stvar inace ces puknut...
mišu moj mali - mama ne može spavati u tvom krevetu za male jer je velika, teško joj je, sve me boli - ako trebaš mamu dođi kod nje u krevet ili ostani spavat s bracom...
pa neka odabere, nek se buni, ali morat će popustit... nije više beba da ne bi kužio...

Koksy, a da probaš sa razgovorom? Onako, za doručkom npr. Da upitaš mališana zašto te zove svaku večer, da ti pokuša objasniti. I da mu ti iskreno rekneš da se po noći spava, da nije lijepo buditi druge i da mora odlučiti gdje će spavati - u tvojoj ili bratovoj sobi i da, kada odluči, nema više zivkanja i buđenja. Znam da zvuči komplicirano, ali iznenadili bi se koliko su djeca te dobi sposobna razumjeti i surađivati.

*mamica* jesam, par puta smo pričali o tome. I pitala sam ga da li želi spavati samnom dolje, rekao je ne. Pitala sam ga da li zna gdje ja spavam i da li zna da nije u redu buditi mamu po noći jer mama želi spavati. I sve on zna i kuži i sve se mi super dogovorimo...dok ne treba sve to provest u djelo.
Evo dosad se dva puta probudio. Maloprije je več dotrčao na stubište, čim me vidi okrene se i trči nazad u krevet i još kaže "tako". Bilo je dovoljno da ga 2 min mazim i sad spava dalje. Ali...kad se probudi u 3-4 ujutro onda to nije dovoljno.

Kod njega je specifično što ima fetiš na dodir koža na kožu. Od rođenja. On mora osjetiti moju kožu na svom licu ili rukama inače se ne može umiriti. Zato nam nikad nije upalilo sa raznim tješilicama. Ili ja ili ništa.
Također mu je ovo ljeto bilo prepuno promjena; prestao je dojiti, preselio u sobu, skinuo pelene i krenuo u jaslice. Buđenje je počelo prije jaslica al vjerujem da je sad povezano s tim.

Citiraj:

---

koksy prvotno napisa

Kod njega je specifično što ima fetiš na dodir koža na kožu. Od rođenja. On mora osjetiti moju kožu na svom licu ili rukama inače se ne može umiriti. Zato nam nikad nije upalilo sa raznim tješilicama.

---

Kako poznato! Ponekad mi se čini da je taj dodir koža na kožu njezino punjenje, nešto kao kad 7 of 9 spava priključena na napajanje.

Sad sam bila na službenom putu par dana, taman neka 3 tjedna prije toga spavala dobro (s 1-2 buđenja) i sad ponovo raspad sistema.

Došla sam dati podršku, ali i vidjeti što me možebitno čeka...:love2:

A da spava zajedno sa bratom u krevetu? Mozda bi to pomoglo, ne bi bio sam...
Ili to, ili ovako kako su gore cure vec napisale. Kazes mu da moze ili kod tebe ili sam, pa nek odluci.

Noćas sam ga uzela k sebi u krevet, bunio se al sam mu rekla da neću spavati u njegovom krevetu i da može spavati samnom ili gore bez mene. Odmah se smirio i zaspao nazad za minutu. Mogu reći da sam se koliko-toliko naspavala. Ako ništa drugo barem sam se digla bez bolova. :-D

Da imaju dovoljno veliku sobu raskopala bi krevet na kat i spojila ih da skupa spavaju. Al ništa od toga. A žao mi starijeg gnjavit da spava s njim jer i on se voli razvaliti po krevetu pa nebi htjela da nakraju on spava na zidu umjesto mene.

Ja sam nemajka :mrgreen: i moje pravilo je bilo oko stvari za koje stvarno želim da budu takve kako sam ih zamislila - nema pitanja. Ja ne bih pitala "znaš li, bi li", nego bih učinila upravo ovako kako si ti sinoć i učinila - odlučnim tonom mu rekla "biti će tako ili ovako". I vidiš, odmah je upalilo.

Ovo moje starije dijete kao da mi čita misli. Sinoć me pita dal može spavati s bratom, po prvi put da mu je to uopče palo na pamet. Naravno da sam dopustila ali sam mu rekla da slobodno preseli na svoj krevet ako nebudu imali mjesta.
Međutim, mali se ipak budio, prvo oko 1, morala sam ga primit na ruke i nunat ga sjedeči na podu, pa se probudio u 3 i onda je morao ići u moj krevet, ubrzo nam se i stariji pridružio tako da smo opet svakako spavali...
Bit će bolje kad se ožene...

moja starija je takva.
do 3 je spavala svaku noc s nama, onda smo je preselili i bila je uzbudjena. to je trajalo par noci. pocela se buditi i buditi mene, pa se seli, saltaj, lezi.
onda se vratila u nas krevet.
pa je onda opet isla u svoj, opet je sve bilo ok, kratak period i onda iznova.
pa sam je vratila k nama jer jedino bi tada prospalave obje noc u komadu.
sa 5-6 je svaki vikend htjela spavati kod bake i dide jer tamo spava s njima i ne budi se.
uzasno ju je mucilo zasto se budi kad spava sama, a zasto se ne budi kad spava s nama, pa sam joj objasnila da se svi budimo po noci, samo se nekad razbudimo, nekad ne i da kad ona spava s nama, vidi da smo tu i nastavi spavati bez da se razbudi i ujutro misli da je spavala u komadu, dok kad spava sama se ustane i krene traziti mene.
imala je 6 kad se rodila sestra i dalje se budila, samo sto smo tad sredili da kad se probudi da mi se ugura u krevet.
sa 7 smo joj kupili krevet na kat i zabranila sam joj da do jutra silazi :D

ocu reci, neka djeca su takva i da bi olaksala i sebi i njoj, dopustila sam joj da spava samnom.

i danas mi kaze da se ponekad probudi po noci, ponekad ne moze odmah zaspati, ponekad moze. al ne budi mene.
to radi mladja :D

moj je sam odlučio preselit u svoju sobu ali je opet skoro svako jutro kod nas - dođe nekad u 2, nekad u 5, nekad u 7, a nekad već u ponoć... a nekad ni ne dođe...
nekad sam dođe ali najčešće cvili iz svoje sobe i zove tatu da dođe po njega (ja sam se za svoj mir izborila - ako hoćeš dođi sam ili ostani u svojoj sobi - nemajka :mrgreen: - muž nema kičmu što se toga tiče i ja mu se ne petljam - njegova stvar...)

evo pročitala sam sve vaše komentare i muke po nespavanju....moram i ja nešto napisati i lakše mi je (barem psihički malo) kad vidim da ima i drugih koji se bude noću jer gotovo sva djeca oko mene, pogotovo od prijateljica spavaju cijelu noć ili su spavala cijelu noć kad su bila u tim godinama kao moja!
Moja Lucija ima sada 2 godine (evo sl. četvrtak je rođendan) i mogu samo reći da još nisam prespavala cijelu noć otkad se rodila (zapravo i dvije noći prije u bolnici nisam spavala...:no::no: ) Lucija možda čak i je prespavala 2-3 noći u te 2 godine.....
moj zaključak je da je to takvo dijete i ne mogu ništa napraviti da se to promijeni! a tako je najvjerojatnije i s vašom djecom! kroz tjedan smo same pa ju stavim spavati na svoj krevet do mene- kao sad će ona bolje spavati pa da i meni bude lakše da ju ušuškam kad se probudi! inače spava u istoj sobi sa mnom i suprugom na svom krevetu koji je pun barikada da ne padne na pod jer se ona baca po krevetu (samo je jednom do sad pala kad smo bili na moru pa nije bilo barikada, a ja tek na minutu ubila oko i eto ona padne). ona se jednostavno budi i onako cendra mama, mama pa hoće piti vodu pa hoće da ju čuvam.....sve u svemu ja mislim da se ona dosta naspava (od nekih 8 navečer do ujutro 6), ali ti prekidi mene ubijaju- ja se ne naspavam! da ne govorim kad ju stavim za vikend između sebe i muža kad plače u noći- ona se u sredini namjesti po 2/3 kreveta (imamo veliki krevet 1,90 - 2 m)onako poprijeko, suprug se izbori za svoj dio, a ja samo pazim da s jedne strane ne padnem na pod, a s druge da se ne bacim na nju.....
ne znam, ali unatoč svemu ja još dobro funkcioniram na poslu...ali navečer ja sam umorna ko pas tako da nekad legnem već s njom oko pola 9- kao da se naspim, ali počinje njeno buđenje pa noć traje i traje.
prije sam mislila, ajde kad prođe godinu dana bude bolje, bude spavala (s tim da je to sad veliki napredak što se tiče spavanj u noći nasuprot onome prije njezine godine dana kad je i dojila3-4 puta u noći). pa onda kao bude bolje poslije 2 godine- evo došli smo i do 2. godine, ali stanje se ne kreće na bolje! sada čekamo 3. godinu , a onda 15. :lol: ha ha
sve će nekako proći tješim se....ali ono najgore čega se pribojavam je drugo djete koje bi uskoro htjela da imamo....pa da se opet ponavlja ista priča ili još gora što se noćnog spavanja tiče....ne znam kako ću funkcionirati- još ako niti Lucija ne prospava cijelu noć- prvo malo jedno tješiš uspavljuješ pa drugo dijete i tako noć prođe!
drage mame koje nemate mirne noći divim vam se, osobito onima koje imate više od jednog djeteta! nadam se da ćemo sve uskoro imati miran san!

ja se sjećam kako sam se po noći kao mala budila i bojala. i naravno, išla ravno mami u krevet. na moju sreću, roditelji su bili rastavljeni pa je upad bio lak :) i isto sam imala sestru u sobi, ali ništa nije kao mama. teško je biti mali. nemoj se ljutiti na njega, samo smisli kako da što ugodnije skupa spavate :))

i slično kao Lucija, sa sinom sam čekala da prođe godina. stvarno sam bila strpljiva, ali eto, ima 15 mjeseci i dalje se budi oko 5 puta po noći. otpočetka je navučen na to noćno hranjenje, onda sam mu mlijeko ukinula oko godine dana, ali nisam imala srca slušati ga kako plače pa sad pije razrijeđeni čaj, skoro vodu, na bočicu. ali dok mu je ne stavim u usta nije miran. i da, ostavim mu je u ustima. a čudila sam se za koje budale na bočicama piše da ne smiju djeci dati kao dudu. i presvlačim ga UVIJEK noću jer je oko 2 zapišan do vrata. ali to mi je kao dio rituala jer zadovoljno spava dok ga presvlačim :) ja se nadam da do 2 i pol jednostavno mora početi spavati. začudo skroz normalno funkcioniram, radim, jedino padnem mrtva svaki dan u 10

evo da se priključim ovoj temi, moj sin će sada 14 mj i još nismo prespavali noć..uglavnom je to jedno 4-5 buđenja uz plač i traženje cice i jedino ona ga može vratiti natrag u san..ništa drugo ne pomaže..ja od kad radim idem spavati sa njim u 8 sati jer tako jedino mogu izdržati dan.