Kako je Bruno došao na ovaj svijet
Neznam ni sama otkuda početi. Kažu svi najbolje od početka. 001saznala sam da bolujem od endometrioze. Pokušavali smo sve ja MM i moj najbolji doktor na svijetu dr. Cindrić. Imala sam dvije laporaskije i često sam ležala u bolnici ali nisam gubila nadu. 2005 god. odlučili smo da je dosta patnje i krenuli na potpomognutu oplodnu na VV kod dr.Jukića. Zahvaljujući njemu Bruno je sada tu. Dr. Jukić je odmah rekao da če mi napraviti bebu i da če učiniti sve što je u njegovoj moći. I ja sam mu vjerovala
Krenuli smo u postupak. Iz prve nam je uspjelo. Nisam mogladočekati betu nego mi je seka kupila test za trudnoću koji je pokazao jedan veliki plus. Prvo koga sam nazvala bio je dr. Cindrić. Lijepo me je savjetao "samo mirno". I vadili smo betu koja je potvrdila trudnoću i drgu betu i tada smo bili sto posto sigurni. Dr. Jukić se veselio kao malo dijete i ovim putem doktore šaljem vam još jedno veliko HVALA.
Prvih tri mjeseca sam preležala kod kuće. U petom mj. trudnoće sam morala u bolnicu itada sam počela piti prepare i sve što uz njih več ide. veliku podršku su mi davali i doktor i sve sestre na odjelu Ogulinske bolnice ginekologije. ležala sam tada mjesec dana i puštena sam kući. Nakon nekih dva tjedna opet me bilo zabolilo i tada mi je doktor rekao da nosim dosta nisko i opet mirovanje ali kod kuće. Naravno nisam dugo izdržala te sam opet morala u bolnicu. Koliko god sam htjela biti kod kuće toliko sam se sigurno osječala u bolnici. Opet sam preležala nekih tri tjedna dok nisam ušla u 7 mj. i nešto malo više.
I eto nama Božića a ja osječam da sam stalno sva mokra, Odmah sam posumnjala da mi je puknuo vodenjak ali to je bilo prerano tek sam bila trudna 33 tjedna. Za Božić moj doktor dr. Cindrić nije bio dežuran al me je pregledao i došao u bolnici da vidi šta je. Pustio me je kući ali sam morala sutradan doći u bolnicu. I tako sam ja ležala dva dana dok ipak nije postavljena dijagnoza visoko prsnuće vodenjaka i strogo ležanje, samo do wc-a i natrag i prepari non-stop.
Svaka dva sata bila sam prikopčana za ctg da se prate trudovi, boce s infuzijom samo su se mjenjale bez prekida a ja sva u strahu. Nemoram vam ni pričati koja je to bila panika za moju bebu. i opet moram naglasiti svaka smjena sestara u bolnici je bila uz mene, tješila me, bodrila i hrabrila da uđem barem u 35 tjedan.
moj doktor je dolazio u obilazak i kad nije morao biti na poslu a Dr. Nada Brozović koja je bila dežurna u vrijeme novogodišnjih praznika pazila je na mene kao da sam njena. Čak mi je nosila i svoj laptop u sobu i puštala mi da gledam crtiće. To me je draga doktorice puno puta spasilo i vaš smisao za humor.
I tako eto i nove godine u bolnici. Hvala vam dr.Brozović i dr. Cindrići što ste dozvolili da moj muž bude uz mene i za doček. Najbolje od svega je bilo što smo na odjeli bili ja MM, dežurne sestre i dr. Brozović. ali nekalijepo smo se zabavili i barem imam lijepo iskustvo s dočeka Nove u bolnici.
I tako je stigao i taj 04.01. Oko 5 popodne počelo me jako stezati oko trbuha i ctg je pokazao trudove. Naravno dežurna je bila dr. Brozović. Pojačala je prepare pa se malo smirilo i dobila sam injekcije normabela ali oko 7 navečer opet su se trudovi vratili ali pojačani. Nisam se smjela niti pomaknuti osjetila sam kako mi plodna voda jače cure. Dr. Brozović je odmah zvala mog doktora i dogovorili su se da krečemo na carski rez. Moj doktor je iz Zagreba žurio za Og. da bi prisustvovao mom porodu jer je znao da bez njega bi me bilo jako strah, mada sam u zadnja dva tjedna jako povjerenje stekla i u doktoricu. Sve to vrijeme draga doktorica je opet dozvolila da MM bude uz mene, dok me nisu spremili za salu u 10 navečer. I ona i MM nisu se micali iz moje sobe i bodrili su me i tješili do kraja.
Itako krenuli smo u salu. Bilo me je strah ali čak i u sali dok me nisu uspavali dva najbolja doktora uspjeli su me nasmijati.
Buđenje u šoku je bilo nevjerojatno. Anesteziolog je bio uz mene. Sve što sam ju uspjela pitati je bilo dali je sve u redu s bebom? Naravno da je, a nečete me pitati što ste dobili? Ajme pa ja zaboravi
A šta sam dobila?
Dobili ste prekrasnog zdravog dečkića.
I tako drugi dan vračena sam na odjel, a moj Bruno je mmorao provesti jedan dan u inkubatoru. Kad sam ga išla vidjeti tako sam se rasplakala jer jadničak mali smotuljak ležao je tamo sam i bespomočan. Ali taj dan doveli su ga k meni. Sestra Vinka je tada bila uz mene i rekla mi je to popodne da bolje da ga ne dojim jer sam bila još sva rastrešena, ali tu večer sam se smirila i dobila sam maleckoga na prsa.
Bila sam sva izvan sebe i ispričavam se ponekim sestram nakon poroda ako sam nešto krivo rekla ili napravila jer da nije bilo svih vas ne bi bilo mene i brune.
Zato drage sestre Vinka, Renata, Mirjana, Marijanka, obadvije Josipe, Mrcko, Zora, Marina, Nina, Božica, Branka, Bela, Davorka, Bartolka najviše vam hvala. Vi ste me naučile dojenju i hrabrile cijelih 5 god.
Dr. Brozović nadam se da če Bruno imati vaš smisao za humor i HVALA.
Dr. Cindiću HVALA na upornosti i brizi i nadam se da če Bruno biti human poput vas.
Dr. Jukiću HVALA na Bruni i nadam se da če on biti čovijek poput vas, optimist, uporan i velik kao vi u duši
