Slučajno namjerno prirodni porod
Mislila sam da necu pisati pricu o porodu jer sam kroz cijelu trudnocu iste izbjegavala citati. Kako se porod blizio skupila sam hrabrosti i malo po malo citala vase price, puno ste me nasmijale, ohrabrile i naucile, pa mozda moja prica isto napravi nekome tko slucajno naiđe na nju :)
Subota, jutro, imam kontrolu u rađaoni, prenjela sam tjedan dana. Na pregledu zatvorena, ništa se ne događa, doktori već spominju indukciju, meni mrak na oči- ako nesto zelim, onda zelim skroz prirodan porod. Odlazim doma sva jadna, ovo malo moje ne želi van, nadam se da do indukcije ipak nece doći.Provodim dan u pokretu kao i cijelu trudnocu, vec sam vidno otišla na stranu, provodim 2 sata sjedeci kraj radijatora i cistim prasinu koja ne postoji. Dragi dolazi u 23h iz cjelodnevne, falio mi je strasno, sretna odlazim spavati. Budim se u 02:00. Ustajem iz kreveta i nesto mi curka po nogama. Okrenem ocima- opet glupi iscjedak. Mokrim na wc-u, gotova sam, ustajem ali i dalje mi nešto curi. Trš!!! Protrnem, udahnem i odem u kuhinju po zdjelicu da provjerim boju plodne vode, želim sto duze ostat doma, cekat trudove i prodisat ih dok me dragi mazi. Uzimam zdjelicu, stavim si ju ispod i vidim krv. Plodna voda je krvava. Sad mogu lagat da sam se samo zbog toga pocela tresti a ne i zbog toga sto shvacam da idem u bolnicu i da cu rodit. Cijeli svijet je stao, gledala sam u plodnu vodu i 5 min cekala da prestane biti krvava nadajuci se da mi je mozda otisao čep. ( Toliko sam ga cekala, na kraju ga nikad nisam vidjela) Nije prestala. Odlazim u sobu, palim svijetlo, dragi se budi , kazem mu sto se dogada a on me gleda ko da sam pala s marsa. Vidi da se tresem, da se bojim i da nisam dobro i u trenu se "skulira" , pocne se oblacit , skakutat , smijat, ponasa se ko da ide u šetnju a ne na porod. Živcira me ali ga bas takvog glupog volim. Imamo 10 min do bolnice. Trpam ručnike u hlace i krecemo. U autu se malo primirim, samo zelim doc u bolnicu da mi kazu da je s bebom sve u redu. Od trudova ni t. Zvonim u rađaonu, utrčavam unutra, govorim da hocu brzo na ctg da vide jel beba dobro. Sa bebom je sve ok, dolazi doktorica da me pregleda kolko sam otvorena. Ta-dam! Minuta šutnje, njen zbunjen pogled i najgore vijesti na svijetu- ne samo da se dolje
ništa ne događa, nego mi je cerviks negdje pomaknut i uvučen- ovo ce biti jako dug i tezak porod. Sestra odlazi van rec dragom da priceka, da ce me pustiti malo k njemu. Mirna neka noc, samo je on u cekaoni. Izlazim van k njemu, jos nemam trudove i svi moji snovi o tome kako ce me mazit i skupa cemo ih prodisavat su pali u vodu. Ocekujem da cu biti vani par minuta pa unutra. Sestra izlazi i kaze da ostanem dok ne pozelim nazad. Hvala!! Pocinju trudovi. Sjedim u čekaoni na Svetom duhu, zidovi su pošarani i čini mi se kao da sam u pothodniku a ne u bolnici. Dragi me mazi i skupa dišemo trudove. Zatvaram oči i zahvaljujem što ipak diše samnom, nema veze što nismo doma, želja mi se ispunila :) 5 ujutro, postala sam umorna i kažem mu neka ide doma a ja idem probat malo odspavat, zvat cu ga. Ulazim unutra, spajaju me na ctg, pored mene jedna žena spava a druga budna ali na ljekovima i ne zna za sebe. Mir i tisina, prekrasno je. Doktori očekuju da cu dugo ostat ovdje. Trudovi postaju sve jači. Ležim na ctgu i tako mi paše ležanje. Stenjem, boli me . Mjerim trudove i na 3 minute su. Umirem od bolova, gubim se, vrti mi se, ne znam koliko cu jos ovako izdrzati. Zovem sestru, zelim znati koliko sam otvorena. Dolazi doktorica i objasnjava mi da dolje nije bas dobro čačkati zbog infekcija i da ce me pregledati do podne. Sada je 7h.. Ruši mi se svijet , pa zar cu sate provoditi u ovolikoj boli? Koliko onda tek boli pred sam porod ako je ovo ovako? Počinjem se gubiti, gubim snagu.. Odjednom dobim poriv za tiskanje. Kako su me uvjerili da cu rodit u najboljem slucaju za 24 sata, ni ne pomislim da je to to nego pripisujem tiskanje tomu što mi nisu dali klistir. Tiska mi se nenormalno, skidam ctg sa sebe i čučnem na pod. Odustajem od prirodnog poroda, ionako znam da ce mi uvalit drip i ko zna kaj, ovi bolovi su prejaki tako rano , ne mogu satima ovako i tražim epiduralnu. Sestra me vidi kako čučim i prokomentira- ako dobijete poriv za tiskanjem zovite. Reko pa tiska mi se jako? Ona zove doktoricu. Ova već okrece ocima, dolazi do mene i napokon me pregledava. Taj njen pogled necu nikad zaboraviti!! Gurne ruku dolje, digne glavu , pogleda me i kaže- dolje se vidi kosica!!! Trš??? Šta?? Ja cu roditi? Bez klistira, bez epiduralne, bez dripa, potpuno prirodno??? Strka i panika, premještaju me u box , ja zovem dragog , ovaj ne vjeruje! Srecom ima par min do bolnice.. Ništa, na stolu sam i viču mi da tiskam. Ja necu, dišem. Babica me gleda jesam ja normalna. Reko jesam, čekam dragog, ne mogu rodit bez njega. Ova se križa i komentira da to mora da je strašna ljubav kad ja rađe trpim nego da se riješim bolova. Reko babica, ne mozes ni zamisliti kakva ljubav :) gledam na sat, umirem na tom stolu, nagon za tisksnjem je strasan, nadam se da se necu pokakati. Napokon nam dolazi tata, sad je vidno izbezumljen i prestrasen, drži me za ruku, šuti po prvi puta u životu, samo je ovdje i bodri me. Tiskam, dišem, stenjem, vrištim, a mislila sam da necu. Bilo mi je tako puno lakše. Nekoliko trudova, nekoliko tiskanja, jedan rez :roll: i naše malo ljubičasto čudo je izašlo van, protegnulo se i počelo plakati. I dragi je počeo plakati. Jecao je kao nikad, i zato kazem da je moja muškarčina! Ja nisam osjecala nista osim zbunjenosti. Stavili su mi ga na prsa i on se polako poceo penjati prema cici. Preslatko, smjeskala sam se ali i dalje nisam osjecala nista. Grlili smo se jos pola sata pa su mi ga uzeli. Dragi me poljubio i rekao da nikad nije bio tako ponosan na mene. Otisao je doma a mene su stavili ležati u hodnik da se malo valjda oporavim prije nego odem u sobu i dobijem bebu k sebi. Ležala sam tako zbunjena, i dalje nisam shvacala sto se dogodilo sve dok nisam došla u sobu i primila u naručje svog malog muškarca, najvecu ljubav na svijetu, najveci ponos, moj mali život, gledala sam sebe i njegovog tatu zajedno u tom malom biću i tada se dogodila ljubav, za kakvu nikad niste čuli :)
