Kako se rodila Manuella

Dakle, toga jutra 13.4. probudila sam se i od rana jutra su me ukućani čudno gledali i svi redom (pogotovo moja mama) su me ispitivali što široko gledam i dal me što boli.
Ja sam samo govorila da me ništa ne boli i čudila se njima što me stalno provjeravaju.
Još sam čistila kuću, prala robu, taj dan nam je stigo novi namještaj za naš dio kuće, te su MM i jedan prijatelj to slagali, ja sam sjedila sa njima i oko 17 sati me je je stisla takva bol u križima da me znoj oblio.
Legla sam se na kauč i MM me pitao dal sam ok, na što sam ja njemu važno rekla da me ulovio lažni trud, te da samo malo trebam leći dok ne prođe. joooojjj joooojjj joooojjj
Moja mama mu je rekla da neka gleda na sat, te da ako se ponovi da vidi razmak između prve boli. Oko 17:25 bol se ponovila, ali ne takvom jačinom, već onako kao kod laganog menzisa.
U 17:30 još jednom ali ful lagano.
Moja mama i očuh su krenuli prema Jadranovu nešto obavit. Tada ih je MM nazvao i rekao da meni nije dobro te da dođu što prije nazad.
Ja ludara sam mislila da će mi pozlit, a ne da me love trudovi :mrgreen:
Mama je došla te mi rekla da uzmem stvari, te da lagano krenemo u Rijeku u bolnicu.
Ja joj još kažem: „Ma ne trebamo žurit, sigurno je ako su pitanju trudovi lažni“, ali ona je bila uporna (hvala bogu da je), te smo oko 17:40 krenuli za Rijeku.
U tih 30 minuta vožnje još me jenom lagano ulovilo, ali opet skoro pa bezbolno.
Na porti sam se javila, te su me poslali na 4 kat, te su me uputili na CTG i pregled.
Na CTG-u se jasno vidjelo da su trudovi uredno na 10 min, a ja ih nisam ni osjetila.
Na pregledu doktor me pregledao i poslao na 3 kat (predrađaonu). Tu je bilo već oko 20 h. Došli smo tamo, jedna predivna sestra nas je dočekala, te napravila prijem, malo smo pričale, te je došlo vrijeme za klistir i brijanje. Ja sam bila pomalo u šoku jer nisam očekivala da će mi to odmah napravit, mislila sam da ću makar još par sati sjedit i čekat.
Klistir nije uopće bio strašan, dapače baš mi je dobro došao. Tuširanje... divota...
Tada sam morala kod doktorice koja je rekla da će mi probit vodenjak.
E tu me ulovila pomalo panika jer je bilo očito da će sve ubrzo krenuti. Naš kućni prijatelj koji je anesteziolog u Sušačkoj bolnici je u međuvremenu zvao glavnu anesteziologinju u Riječkoj te je ona već bila na stand-by-u za moju epiduralnu iltiga blok.
Dok sam čekala da doktorica dođe gledala sam jednu curu koja je u trudovima šetala po hodniku i skucala kao da joj je zadnje, te sam se onako glupavo upitala koji bog skuca i lovi zrak, da trudovi uopće nisu strašni (glupa ja) :angel:
Kada je doktorica probila vodenjak, te kada je većinu vode oteklo, tada sam shvatila dotičnu te počela sam dozivati sve vragove i bogove. Embarassed Embarassed Embarassed
Legla sam se na stol i anesteziologinja me krenula bosti u kičmu... E tu je bilo malih problema s obzirom da je rekla da nikad nije vidjela takvu kičmu, te me ispitivala dali imam problema sa kičmom. Da ne može pogoditi između kralježaka, da je to kod mene kao spojeno sve.
Hvala bogu dragome nakon 15-tak uboda je potrefila, ali na njeno čuđenje pogodila je tek kada sam izravnala kičmu. Tada je komentirala sa sestrom da je to očito zato jer sam mršava. :?
Već je bilo 22 sata i tu su pozvali moga mužića da dođe kod mene. Epiduralna je počela djelovati u potpunosti te su moji trudovi izgledali odprilike ovako: MM(gleda na CTG):-„Evo sada dolazi jedan veliki trud!!!“ Ja: „Šta da?“ :P
Babica je tu i tamo dolazila pogledavala listu CTG-a, MM i ja smo pričali o svemu i svačemu kao da sjedimo negdje na kavi. Oko 23 babica je došla pogledala me i rekla mi da povučem noge prema sebi, MM je rekla da mi drži glavu, te da samo jednom jako tisnem. Tako sam i napravila, te je babica još otišla na nekih 20 min nekamo. Kada je došla nazad pitala me dal imam osjećaj kao da moram na wc na što sam joj rekla da ne, te da ne osjećam niš.
Tada su došle još neke sestre, postavile one držače za noge i ruke, babica je pogledala, isključila epiduralnu te zazvala doktoricu i dreknula:“POROD“
Kada sam vidjela da je epiduralna isključena pomislila sam da će me počet boljeti, ali ništa nije bolilo!!!
Prvi trud, drugi... Vrtilo mi se u glavi kojom sam jačinom tiskala... Babica je rekla da je izvrsno da samo nju slušam i da će ubrzo biti gotovo. Treći trud.. MM mi drži glavu i govori evo glavice!!! Babica motira doktoricu da me zasječe, doktorica uzima škare i cap!
Još jedan trud i Manuella je vani. Tu ja onako zbunjeno pitam babicu: „Trebam li još tiskat?“ :oops:
Ona se počela me pogleda i sa smješkom kaže:“Ne, to je to“ Izvuče malenu van, a ona odmah u plač! Kada smo je ja i MM vidjeli tu smo se i mi rastulili zajedno sa njom!!! Vrijeme poroda 00:10. Teška 3,080, dugačka 48 cm. APGR: 10/10 :D
Bila je predivna, onako malena, zajapurena, derući se na sav glas!!!
MM i ja se grlimo, plačemo, babica ju je samo malo oprala, stavila mi ju je na prsa, izvukla posteljicu a onda su MM potjerali van da me zašiju.
Tu smo se mi grlile i mazile do 2 ujutro, tada su mi je uzeli a mene odvezli u moju sobu.
I eto... 16.4. smo u podne već stigle doma!!! 8)
Možda će sada nekima biti jasno kada sam im rekla živjela epiduralna, nisam se namučila i izmorila sa trudovima, skupljala sam snagu za sam porod, nikakvih posljedica nemam, na noge sam stala 6 sati nakon poroda, te mogu reći da mi je isti ostao u divnom sjećanju!! :D

Te da vam dočaram kako su me šorali trudovi koje hvala bogu nisam ni osjetila :D

Dobro došla mala princezo a mami i tati čestitke!

Dobrodošla Manuella! :love:

Čestitam na malenoj ... :heart: !!!

čestitke imenjakinji :D :D

Dobrodošla mamina i tatina princezica! :)

:*

wellcome!!!!!! :D