let down i dojenje dvojki

Molim za savet i iskustva

Imam blizance, stare 4 i po meseca. Rodjeni su u 35. nedelji, carskim rezom, sa kilazom od po 2 450 obojica i proveli u inkubatoru 3 dana. Na podoj sam ih dobila 5. dana, do tada sam se izdajala i to su im davali na kasicicu. Iz porodilista smo izasli desetog dana, i obojica su do tad odlicno sisali.
Od pocetka sam imala dosta mleka i iako je bio carski rez i nisam ih odmah dobila da ih dojim, nije bilo problema sa laktacijom. Mleko je curilo samo na pomisao o dojenju i o njima, i nisam imala ni problem sa izdajanjem - ni let down/om, sto tek sad znam sta je zapravo...u pocetku sam bila potpuno neinformisana (sto je nekad mozda i bolje).

Pored jednog mastitisa i nekoliko zastoja,sve je ipak dobro funkcionisalo, deca su dobila po kilogram u prvom mesecu a u drugom i 1 200g Nisam koristla dohranu, osim nekoliko puta..sada imaju 6200 i 6800g. Problemi su poceli tek posle 2 meseca i to kad se uspostavila ponuda i potraznja, sto je neobicno. posto nista o dojenju nisam znala, prvo sam se zabrinula kada dojke nisu bile vise nabrekle i kada sam pocela da imam problem sa izdajanjem. Vise nisam mogla da osetim let down priliko izdajanja, niti se deseavalo izmedju podoja, kao na pocetku. Takodje, mleko je prestalo da curi iz dojki samo od sebe, i kad sisaju vise ne curi iz one druge. Sve to je, sada znam normalno...ali me je brinulo i mislila sam da mi se smanjuje kolicina mleka. Vise se nisam izdajala a podoji su mi izazivali tremu jer sam stalno ocekivala da deci ne bude dovoljno mleka.

U poslednje vreme, sve vise vremena mi je potrebno da osetim otpustanje mleka, tj let down cak i kad sisaju. U pocetku su bile dovoljne sekunde, a sada mnogo vise, nekad i po 2-3 minuta. Jedan od blizanac je jako nestrpljiv i stalno gladan i to me potpuno izbezumljuje - kao i njega, pa je dojenje postalo mucenje, tada kada dodje do problema sa LD. To nije toliko cesto, ali se problem desi bar jednom tokom dana ili jednom u nekoliko dana. Danas je bebac toliko besne i plakao, jer je potrajalo duze nego obicno da sam mu dala flasicu adaptiranog mleka prvi put posle mesec i po dana :cry: Dok ga je tata hranio, ja sam drugog blizanca stavila na tu dojku i sve je bilo u redu, doduse tek nakon nekoliko minuta. :-o
Dojim ih odvojeno, tokom jednog dana svaki ima svoju siku, pa je menjam sledeceg dana. Sisaju na zahtev, sto je za jednog na sat i po ili 2, a za drugog na 3 sata obicno. (naravno, desi se i da spavaju tokom dana po vise od 3 sata) Problem je najveci kada sisaju odmah jedan za drugim. Kao da posle sisanje jedne dojke, na drugoj ne dolazi do let-downa, ako ne prodje bar pola sata od prve sike? da li je to moguce? Naravno, nije uvek tako, sto me zbunjuje...Takodje, kad su grudi "praznije" cesce se desava to sporo otpustanje nego kad su pune. Tokom noci, i dalje mi grudi nabreknu, jer oni spavaju i po 6 sati u kontinuitetu. Zaspu oko 19- 20 -21h, kako kad i prvo budjenje bude oko 3-4h ujutru.

Sada znam dosta o temi, citala sam dosta o dojenju, razumem uticaj psihe, ali verujem da je ovde u pitanju nesto fizioloski. Da li druge mame imaju slican problem kod menjanja dojki prilikom podoja? Da li mame dvojki imaju neki komentar? Sta bih mogla da ucinim? Verujem i da je stres ucinio svoje, ali situacija je tako neuhvatljiva da ne mogu da povezem direktno sa nekim psihickim uznemirenjem..
Hvala unapred

Ono što sam ja shvatila u ovih par mjeseci dojenja je to da što je beba nervoznija dok čeka da krene, to sam i ja nervoznija i uhvati me stres jer osjecam da mi je dijete gladno i tada led down kasni. Dakle , nije fizicki nego psihicki.

Moj malac se znao zaigrat i zaboravit da je gladan i onda je skuzio i zatrazio u zadnji tren, a meni treba minuta da se namjestim i primim ga, za to vrijeme je on vec nervozan i ne moze cekat da krene pa vristi, baca se, pusta cicu, a na mene je to utjecalo tako da se nisam mogla opustiti, a za let down je bitno bit opusten. Jednom mi mlijeko nije krenulo desetak minuta, umrla sam od brige. Dragi ga je uzeo i nunao a ja sam se otisla smirit pod tus..

To je proslo kad sam se prestala zivcirat i postala strpljiva, sad vise ne brinem dal ima mlijeka i dal ce krenut .. Uvijek ima mlijeka i uvijek na kraju krene, samo treba bit strpljiv s bebom :)