pitanja za iskusne dojnje blizanaca i problemi

Drage koleginice dojilje, imam nekoliko pitanja koje me muce, za iskusne dojilje i Rodine savetnice.
Kako je moguce da mi se problemi u dojenju javljaju i nakon 10 meseci uspesnog dojenja blizanaca??
Nekoliko stvari koje sam naucila citajuci Rodine tekstove o dojenju i forume, nisu u skladu sa mojim iskustvom.
Prvo, da je vazno da deca budu odmah po porodu stavljena na dojke da bi laktacija bila uspesna. To kod mene nije bio slucaj. Laktacije se upostavila odlicno iako sam decu na podoj dobila tek 6-7 dan, a bio je i carski rez i deca rodjena sa 35+1 nedelja. Bili su u inkubatoru 3 dana, ali je praksa u beogradu grozna i dali su mi ih tek kad su se “privikli” na atmosferu izvan inkubatora??!? (6.dan, a pustili nas iz bolnice 10. Dan)
Drugo da se let dow vremenom uigra, dok u pocetku ume da strajka. Takodje, kod mene je bilo upravo suprotno. U pocetku kada sam ih obilazila na njihovom odeljenju u bolnici mleko je samo curilo i natapalo spavacicu, i materica me je bolela uzsno. Kasnije sam naucila da je to let down, a tada sam mislila da je neki poremecaj. Let down je funkcinisao odlicno i cak je bio i prejak prvih nekoliko meseci. Tek posle 4-5 meseci desili su se prvi problemi. Poceo je da kasni a kako su deca navikla da krece maltene pre nego sto povuku prvi put (bukvalno dok ih stavljam na dojku) to bi ih uznemirilo i ne bi hteli da vuku uprazno. Tad je nasutpila panika kod mene i odonda se ne smiruje. Onda su se navikli da vise ne krece odmah, vec nakon 15’/tak sekundi do minut.Onda je nagora kriza bila sa njihovih 6 meseci, kad bi zbog moje panike let down povremeno potpuno izostao. Pocela sam da strepim i da iscekujem da se to dogodi, i ododna mi je dojenje stalni izvor stresa i brige. Uprkos tome, oni i dalje doje, jer se problemi ipak retko javljaju (nekad jednom nedeljno ili redje, a nekad par puta dnevno, ali se uvek sredi nakon nekoliko pokusaja.) Evo sada sam imala lep period od recimo mesec dana bez ikakvih problema, pa je ponovo pocelo. Decaci imaju 10 meseci, odlicno dobijaju na tezini, dohranu sam pocela sa 5.5. meseci, i sada smo na 2 obroka i 1 uzini dnevno. Sokove i vodu jos uvek uopste ne piju, ni ne znaju da koriste flasicu. Bojim se da ih ovi problemi ne odbiju, da im ne dosadi da se bakcu sa mnom i sa cekanjem na mleko. To me jako rastuzuje.
Da li mame koje dugo doje ili mame blizanaca, i uopste zene koje uspesno doje nekoliko godina se srecu sa ovakvim i slicnim problemima? Kako ih prevazilazite? Znam da je uobicajeno vreme za let down oko 1 minuta, ali da li se i drugima desava da nekad nece i mnogo duze? Ako mi jedno dete sisa levu dojku, pa za 5 minuta stavim drugog na desnu, da li je normalno da malo duze treba za novi let down? Nekad nema tog problema a nekad mi se cini da upravo zato nece da se desi opet jer je skoro bio.
Izvinite na dugom postu, imam jos pitanja ali i ovo je za sad dovoljno. Volela bih da dojim dokle god deca budu zelela, kada sve dobro funkcionse veliko je zadovoljstvo i lepota.Hvala vam na odgovorima unapred.

Pozdrav!

Prije svega, ovaj uspješan početak usprkos problemima i okolnostima je iznimka i nije pravilo i mogu ti samo reći, blago tebi. :)
I neka je tako bilo, jer tko bi se još hrvao s drugim problemima, uz to što imaš blizance.

Druga stvar, ako djeca imaju dva obroka dnevno, MORAŠ im dodati malo vode u prehranu. Tvoje mlijeko više nije dovoljna tekućina i oni bi trebali dobivati čistu vodu za piće 1-2 puta dnevno, ne odmah nakon obroka, nakon bar pola sata od obroka da ne remetiš probavu hrane.

I zadnje, u dojenju je puno toga normalno. I ludo jaki let down i odgođeni i let down koji ti ne osjetiš. Nema pravila i srećom se žene najčešće ne bave tako detaljnim analizama kad se javlj alet down, kad ne, koliko dugo treba da počne, završi, ... Jer to vodi u nesigurnost i nervozu, napetost i podizanje adrenalina i blokiranje oksitocina koji je zadužen za otpuštanje mlijeka.

I s našeg portala:

Citiraj:

---

• Za refleks otpuštanja mlijeka najvažnija je opuštenost! Važno je da se mama udobno smjesti, da atmosfera bude smirena, a beba dobro namještena na prsa.
• Toplina je također važan faktor – ako su dojke tople (nakon toplih obloga ili tople kupke), mlijeko će se lakše otpuštati iz mliječnih kanalića.
• Za refleks je važna povezanost s bebom - mnoge mame primijete da im pri samoj pomisli na bebu mlijeko počne teći, a nekim mamama mlijeko poteče kad vide bebinu sliku ili čuju bebin plač.

---

I ovaj tekst:
http://www.roda.hr/article/readlink/1294

Znam da previse analiziram, to je moj problem! Bilo mi je mnogo lakse dok nista nisam znala, u pocetku stvarno nisam razmisljala. Onda su se dogodili mastitis i 2-3 zastoja pa sam pocela da citam o dojenju i cini mi se da je mi je u ovom slucaju znanje vise odmoglo nego pomoglo :( Bojim se da sam bila zaista opustena samo dok sam zivela u blazenom neznanju. I jos jedan faktor, u pocetku mi nije bilo tako mnogo stalo do dojenja. Svi u okolini su me uveravali da je nemoguce dojiti blizance i da treba da zavrsim sa tim za mesec-dva. I sama sam mislila da je cudo sto sve uopste i funkcinise i prepusila sam se tome da dok traje - traje. A sada kad vidim kako je to lepo i pre svega MOGUCE, volela bih da potraje, jer znam koliko je dobro za njih a i vidim da vole. Sada mi je toliko zao kad pomislim da bi oni mogli uskoro prestati da doje, i plasim se da ce ih cekanje na mleko odbiti. To me upravo cini jako nervoznom i napetom. I to sto kazu bliskost i povezanost sa bebom! Ako je moguce tako reci, sa njima sam povezanija sad nego na pocetku! A opet prvih mesec-dva mi je pomisao sa njih izazivala let down a sada ipak vise ne,vec sada samo kad sisaju. Mora biti da je ipak delom i do hormona koji se menjaju i nisu isti odmah po porodu i 10 meseci kasnije,

Sto se tice vode, oni NECE da je piju. Ja im redovnom dajem ali nista od toga. Ponekad hoce na kasicicu ali to su male kolicine. Ipak, jako puno piske, nez mirisa i svetla ima je mokraca, tako da verujem da ipak nekako dobiju dovoljno tecnosti, kroz to voce, povrce i moje mleko. Naravno, nastavicu da nudim pa verujem da ce ipak poceti da piju kad im bude neophodno,

Ma sve super radiš, osim što se preopterećuješ. :)
Vodu im nudi kako god, može i na žličicu, naravno.
Možeš im dati i u šalicu pa da probaju tako ili šalicu s kljunom.

Super ti ide. :)

Hvala na podrsci! Stvarno mi mnogo znaci :) Uglavnom je i meni samoj jasno da su psiholoski faktori u mom slucaju najvise u igri i da sam izgubila samopuzdanje i mir. Stres i dojenje nikako ne idu zajedno. Volela bih da cujem iskustva mama koje su imale slicne probleme i prevazisle ih, da znam da nisam usamljena u ovoj situaciji, da ima i drugih zena koje su ovako blesave :)
Hvala jos jednom, kuckamo se!

:heart:

Nadam se da će ti se još koja javiti.