Rodio se moj Bruno ..

Ovaj porod nije bio tako "spektakularan i poseban" kao prethodni. Skoro pa dosadan. Dobila sam trudove sa 40+2 tt u 15:46, isli su na svakih 12-15 min, nekad na 5 min.. U bolnicu sam dosla navecer u 21:30. Sestra me je skopcala na ctg i gle stvarno trudova, rodit cu :) nakon sat vremena dosao doktor, preokrenuo ocima kad me vidio skoro jer taman je zavrsio jedan carski pa mu se nisam bas idealno uklopila u njegovo vece. Pitao me otkad trudim, a ja velim od 15:46. Uf uf kaze on, pregleda me, opet ista stvar ko i prosli put, beba se nije spustila, a ja se nisam nist otvorila. Rece on morat ce to opet bit carski. A ja hrabro velim dobro, a u meni strava. Opet pod anesteziju, noz i sve sto poslije ide.. Ostavili me samu i nema nikog pa nema, a ja ustala do vrata da popricam sa svekrvom koja me vani cekala da joj kazem sto ce biti, u to se vrati sestra i pita kamo sam pobjegla.. Aj ti nazad na stol, slijedi kateter (fuj), bez klizme (?) i ajmo brzo doktorima se zuri! I tak odveli oni mene, a ja sam se toliko bojala te anestezije da se necu probudit.. Ono vrijeme u sali pod reflektorima, tako uzasan osjecaj kad stavljas svoj zivot u tude ruke.. Stavili su mi masku, a ja opet prestravljena dali ce me uspjet uspavat (cinilo mi se da im je duze trebalo da me smanta, ali desi se taj klik i budi se imas bebu). Kad su me probudili jedva da sam otvorila oci i primila anesteziologinju za ruku i rekla joj: ja se probudila. Rekli su mi odma da je beba dobro. A ja sam onda pocela plakat. Sto od srece, sto od tuge.. Pa ni ja sama se ne sjecam ali sam anesteziologinji pocela pricat o Adrianu, plakat (kriva je narkoza, inace se nebi tak ponasala, pogotovo javno), a ona je rekla da ne mislim o tome, da imam zdravu bebu sad. Na putu u sobu srela sam svekrvu u hodniku rekla mi je da mi je beba preslatka (pa svi ga vidjeli prije mene). I ja nju pitam dali lici na Adriana (stvarno sama sebe trebam nasamarat) i ona je rekla da ne lici, pokazala mi sliku. Kad sam dosla u sobu ubrzo su mi doveli mog malog velikog Brunu. 4180 gr i 54 cm. Rodio se u 23:35 h. Pravi mali bumbar. Poljubila sam ga prvi puta, tako je bio topal jos, predivan trenutak. I onda su ga odveli izgleda da se ja odmorim, ali nisam mogla oci sklopit, preveliki adrenalin mi je kolao tijelom. Sve mi je djelovalo kao san, a bila je stvarnost. Stalno mi se vrtile misli Boze mili.. Tlak mi je bio prilicno visok cjele noci, ali ja to nisam nista osjetila, samo sam o svojoj bebi razmisljala, i tako do jutra dok mi ga nisu napokon vratili.. I od tada smo skupa, i evo upravo lezi pored mene..

Ne budi stroga prema sebi što nisi se nisi mogla kontrolirati poslije anestezije i zbog suza. Meni se čini da se ti sasvim hrabra :-)

Čestitam na prelijepom, velikom bebaču :heart:

Čestitam!!!

Mamice, čestitam još jednom! Uživaj u svome sinu i svojoj djevojčici :heart:
Hvala ti na priči :-)

Dobro došao mali Bruno. :-)

Čestitam, draga!! Grlite se, mazite i pazite!!

Cestitam hrabra majcice, uzivaj u svome Brunu!

Bravo Adrianova mamica! :)

Čestitam !

Čestitam mamice a Bruni velika dobrodošlica :heart:

Hvala mamike, Bruno vec ima preko 4 mj, samo sam ja malo kasnila s postom :D

To me je i zbunilo u početku, ali sam pohvatala končiće :)
Uživajte :heart:

Cestitam!

Bez obzira na kašnjenje, čestitam od srca i želim svako dobro! A zna se da za dobre želje nikad nije kasno :heart:

Zaslužila si imati ljubav malenu, čuvajte se, pazite i mazite..
Čestitam još jednom :heart:

čestitam !! :zaljubljen::zaljubljen:

:zaljubljen: :zaljubljen: