deca razlicitih uzrasta i potreba i zajednicko vreme

Resih da otvorim ovde temu, ako ima slicne izvinjavam se...
Dakle, imam dvoje dece, mala ima godinu, a decak 5.5. Ucim se da budem roditelj dvoje - ukratko.
Tokom njene prve godine sam uzivala u svim prednostima ove razlike - decak samostalan, odlicno prihvatio seku, sve je nekako stimalo... E, sad postajem svesna i nedostataka. Vidim da kad ona bude dosla do toga da ide u parkice, njemu ce to dosaditi... slicno za druge decije aktivnosti... U kuci opet nastaju problemi - nemamo puno prostora, beba kao beba svuda hoce i sve bi da dira, brat tako ne moze na miru ni pazle sloziti ili nesto slicno... Svako provodjenje zajednickog vremena zahteva kompromis sa jedne strane. Uzivamo da zajedno svi provodimo vreme, ali vidim da je nekako izbor sad mali - sta to mozemo svi da radimo, a da svima bude lepo? Plus razmisljam da ce ovo u buducnosti biti i teze, jer su deca razlicitih polova, bata jos malo pa skolarac... i to me bas nekako rastuzi. Jasno da mm-u i meni pre prvog deteta nije bas omiljena zanimacija bilo visiti po parkicima, ali vremenom je postalo tako da i nama bude lepo... ali, ne mogu ocekivati toliko prilagodjavanja od starijeg deteta. A vremena, naravno, generalno malo i nikad dosta.
Insce, ne insistiramo mi da smo svuda skupa, da ne razumete pogresno... Jedno od nas odvede decaka u bioskop, ima svoje treninge, svoje drustvo ... Ali volela bih da nadjem vise nacina da i zajedno uzivamo.

Teško ćeš tu išta učiniti, ali razlika ti nije prevelika.

Ja imam 8 godina mlađeg brata i mi smo praktično rasli kao jedinci - prvo ja, a onda on. Period dok je on bio mali, ja sam išla u osnovnu školu. Dok je on išao u osnovnu, ja sam išla u srednju i otišla u Zagreb kad je on imao 10 godina.

Počeli smo komunicirati kao odrasli tek kad je on dorastao (kad se vratio iz vojske - cca u 19. godini). Prije - teško....

Zajedničko vrijeme za obitelji: blagdani, godišnji odmori i ljetovanja, akcije uređivanja doma, kulturna događanja (kazalište, izložbe) i izleti koje su organizirali roditelji. Tjedna rutina - posjeti bakama i tetama, nedjeljni ručak i slično. To je sve. Ali nekako mi se čini dovoljno.

Brat je volio moje društvo (imamo par prijatelja s mlađom braćom pa je društvo bilo generacijski miješano i veze se održavaju i dan danas, iako manjim intenzitetom jer ne živimo u istim gradovima) a ja imam par kontakata od njegovog društva. Bi

Btw. moji sinovi su generacijski blizu (godina dana razlike) ali imaju različita društva i baš se to puno ne miješa, ali se uredno servisiraju (poznaju jedan i drugi bratove prijatelje, ali se ne druže na dnevnoj bazi). Oni su možda osjećali potrebu da se tako razdvoje upravo zbog te male dobne razlike.

Mi to nismo ni branili ni poticali - jednostavno je tako ispalo. Oni obojica imaju potrebu za vlastitim vremenom, a dok su bili manji silom prilika smo imali vrijeme za svakog od njih jer je jedan imao jednu vrstu terapija, a drugi drugu, pa smo i doma bili prisiljeni raditi s njima odvojeno. Zajedničko vrijeme - vikendica je zakon!

Eh, toga se ja i bojim... Ja imam sestru mladju 5g i nekako jedva ostvarismo komunikaciju tek kao odrasle. Ovde krivim dosta i roditelje, ali to je druga prica... Jako mi je stalo da oni imaju dobar odnos, pa gledam sta mogu da uradim jos od vremena kad je mala bila u stomaku.
E, sad, nesporno je to razlicito drustvo i slicno. Ali, problem mi je zajednicko vreme, kad su sa nama. Bas zna biti naporno da svi budu zadovoljni. Jedino da je svako sa po jednim roditeljem i radi sta zeli. Decak pokazuje stalno zelju da se nesto igra sa sestrom, ali kako je ona jos mala i ide gde se njoj cefne, pocelo je da ga frustrira jer ne moze da nadje nacin... cak me pita 'a do kad ce ona vise biti beba?'. Opet i on trazi paznju, navikao je da se igramo sa njim dosta, to je tesko uz bebu... Beba bi da se seta, izadjemo svi zajedno sa kolicima, a njemu dosadno... Sta znam, nekako tu mi nesto ne stima, pa se pitam dal sam preambiciozna u tome sto zelim naci neku zajednicku zabavu, mozda i treba svako da tera svoju politiku..

Nije do vas nego do dobne razlike.
Iz tog razloga mi smo htjeli djecu s manjom dobnom razlikom, teže se prežive prve 2 godine al poslije je pjesma.

Vjerujem da na forumu ima mama čija su djeca te dobne razlike, pa se valjda jave sa savjetima.
Sve ti je to ok.

Citiraj:

---

lady.x prvotno napisa

Eh, toga se ja i bojim... Ja imam sestru mladju 5g i nekako jedva ostvarismo komunikaciju tek kao odrasle. Ovde krivim dosta i roditelje, ali to je druga prica... Jako mi je stalo da oni imaju dobar odnos, pa gledam sta mogu da uradim jos od vremena kad je mala bila u stomaku.
E, sad, nesporno je to razlicito drustvo i slicno. Ali, problem mi je zajednicko vreme, kad su sa nama. Bas zna biti naporno da svi budu zadovoljni. Jedino da je svako sa po jednim roditeljem i radi sta zeli. Decak pokazuje stalno zelju da se nesto igra sa sestrom, ali kako je ona jos mala i ide gde se njoj cefne, pocelo je da ga frustrira jer ne moze da nadje nacin... cak me pita 'a do kad ce ona vise biti beba?'. Opet i on trazi paznju, navikao je da se igramo sa njim dosta, to je tesko uz bebu... Beba bi da se seta, izadjemo svi zajedno sa kolicima, a njemu dosadno... Sta znam, nekako tu mi nesto ne stima, pa se pitam dal sam preambiciozna u tome sto zelim naci neku zajednicku zabavu, mozda i treba svako da tera svoju politiku..

---

Joj, brzo to prodje....

A kad idete s kolicima, vježbaj sa starijim nešto što je njemu zanimljivo - recimo početne vještine čitanja:
- gledajte prometne znakove
- čitajte slova s registarskih tablica
- čitajte i zbrajajte brojeve s registarskih tablica
- prepoznajte marke automobila
- pitaj ga koliko dugo može skakati na jednoj nozi, pa na drugoj
- recitirajte pjesmice
- izmišljajte priče
- igrajte kalodont
- igrajte "na slovo, na slovo"
- neka zabavlja sestru koliko može ona izdržati (nek joj radi "tu ti je oko, tu ti je nos" ili "biba leze, torbu nosi...", nek joj recitira brojalice za bebe koje će i njemu poboljšati pamćenje, sve je to korisno pred školu

Citiraj:

---

lady.x prvotno napisa

Insce, ne insistiramo mi da smo svuda skupa, da ne razumete pogresno... Jedno od nas odvede decaka u bioskop, ima svoje treninge, svoje drustvo ... Ali volela bih da nadjem vise nacina da i zajedno uzivamo.

---

kod nas je najveći-najmanji 9 godina i 1 dan, svi skup možemo otići kud hoćemo, jučer su svo troje skupa igrali nogač i mene pustili koju minutu na miru, vole se skup igrati napose s kockama i legićima, veliki ima svoje društvo ali voli biti i s nama napose s manjima od sebe. skup planinarimo. imala sam tu istu razliku 2 puta, i nisam imala problema u prvoj kombinaciji klinac-klinka, malo problema sam imala u kombinaciji klinka-mali klinac jer klinka vuće na svoju stranu >( kak bi moj šef reko ko svako žensko)

Evo ja imam dvaput takvu razliku, i iako sam pola toga pozaboravljala :D, ipak ti mogu reći da su nam sinovi (dakle dvoje starijih) uvijek bili u modusu puno ljubavi i igre/ puno svađe i tuče. Bilo je i povjeravanja među njima, mlađi je jedno vrijeme znao puno stvari koje ni ja nisam znala. Najstariji je sad momak, ali svejedno znaju zajedno zaigrati stolni tenis, ili uopće nešto raditi zajedno. Mala je treća i bila je u nepovoljnijem položaju jer su oni već bili uigrana kompa. Kao beba im je bila preslatka pa je postala predosadna i prenaporna :mrgreen:, a sad su srednji i ona sve bliži i nalaze svoje načine za igru.
Dok smo imali dvoje, išli smo većinom svugdje zajedno i nije to baš bio neki problem. Jedno vrijeme se dogodilo da srednji bez najstarijeg nije znao gdje bi ni što bi pa smo ih tu i tamo namjerno razdvajali.
Ali bez sumnje je bilo perioda kad sam šizila zbog njihovog odnosa.

Hvala, utesile ste me dosta ☺ Nadam se da ce biti bolje kad beba poraste i kad bude pokazala malo drustvenosti.

Peterlin, to i radimo kad setamo. Nekad bude super, nekad i dalje negoduje. Skoro je savladao voznju bajsa i zainteresovao se za razne igre loptom, pa mu generalno setnja ne odgovara kao provodjenje vremena. Sad su mu hit neke stvari koje su sa bebom tesko izvodive.

Kod nas je razlika 5.5g, seka je sad 11, braco je 5.5. I jako je tesko cijelo vrijeme s njima, nikad nisu imali zajednicke interese. Sad je ona njemu uzor, a on njoj gnjavator. Jedina dobra stvar je da se nju moze podmititi ili prijetnjama ili nagradama da ga pricuva, pa ja lakse mogu obaviti sta treba.

Recimo, nekidan smo bili dva dana na vikendici, njih troje su nestali na dva sata i zajedno skakali u more s mula. Inače je A. najčešće, naravno, negdje o svom poslu, srednji je nekad s nama, nekad društvom, a mala je s nama ili sa svojom ekipicom iz susjedstva. Ali ipak guštamo svi skupa na izletima, vikendima, u filmovima, vrtimo neku glazbu pa redamo želje...

A ja ipak ne zelim uopste da trazim od starijeg deteta da malo zabavi, pricuva i slicno... Nekako - to je nas posao - samo mu jos to fali da bude neka obaveza. A narocito ne bih nagradjivala za provodjenje vremena sa sestrom. Volela bih neke suptilnije nacine da uticem da se priblize.

Citiraj:

---

vertex prvotno napisa

Recimo, nekidan smo bili dva dana na vikendici, njih troje su nestali na dva sata i zajedno skakali u more s mula. Inače je A. najčešće, naravno, negdje o svom poslu, srednji je nekad s nama, nekad društvom, a mala je s nama ili sa svojom ekipicom iz susjedstva. Ali ipak guštamo svi skupa na izletima, vikendima, u filmovima, vrtimo neku glazbu pa redamo želje...

---

E, muzika jeste stvarno uzivancija za sve. Izlet bilo kakav takodje :)

Citiraj:

---

lady.x prvotno napisa

A ja ipak ne zelim uopste da trazim od starijeg deteta da malo zabavi, pricuva i slicno... Nekako - to je nas posao - samo mu jos to fali da bude neka obaveza. A narocito ne bih nagradjivala za provodjenje vremena sa sestrom. Volela bih neke suptilnije nacine da uticem da se priblize.

---

Ah, tako sam i ja razmisljala dok sam bila mlada i naivna. Ono, mislis da ces imati idealnu obitelji da ce predpubertetlija uzivati u vremenu sa mladjim djetetom. No, brzo se otrijeznis...

Citiraj:

---

lady.x prvotno napisa

Eh, toga se ja i bojim... Ja imam sestru mladju 5g i nekako jedva ostvarismo komunikaciju tek kao odrasle. Ovde krivim dosta i roditelje, ali to je druga prica... Jako mi je stalo da oni imaju dobar odnos, pa gledam sta mogu da uradim jos od vremena kad je mala bila u stomaku.
E, sad, nesporno je to razlicito drustvo i slicno. Ali, problem mi je zajednicko vreme, kad su sa nama. Bas zna biti naporno da svi budu zadovoljni. Jedino da je svako sa po jednim roditeljem i radi sta zeli. Decak pokazuje stalno zelju da se nesto igra sa sestrom, ali kako je ona jos mala i ide gde se njoj cefne, pocelo je da ga frustrira jer ne moze da nadje nacin... cak me pita 'a do kad ce ona vise biti beba?'. Opet i on trazi paznju, navikao je da se igramo sa njim dosta, to je tesko uz bebu... Beba bi da se seta, izadjemo svi zajedno sa kolicima, a njemu dosadno... Sta znam, nekako tu mi nesto ne stima, pa se pitam dal sam preambiciozna u tome sto zelim naci neku zajednicku zabavu, mozda i treba svako da tera svoju politiku..

---

moji su 4,5 godina razlika, i obožavaju se...uz naravno povremene nesuglasice, ali zanemarivo...
ovo boldano, pa odšetajte u tom slučaju u park pa nek se malac igra na toboganu/vrtuljku, a ti sam malom šetaš ukrug...
mi smo uvijek išli u četvero skupa i dijeli se na dva dijela (svi zajedno u Maksić, pa tata i kćer na igračke, ja i mali u kolicima u šetnju i onda opet svi
zajedno na slatkač)

zajedno su se klinci počeli igrati prije nekih 1,5 godinu (sada su 10 i 5,5)

također puno je pomoglo što imamo jednu family kojima su klinci istih godišta, upoznali smo ih u vrtiću, cure su zajedno krenule u grupu i nastavili smo druženja...

Citiraj:

---

Deaedi prvotno napisa

Ah, tako sam i ja razmisljala dok sam bila mlada i naivna. Ono, mislis da ces imati idealnu obitelji da ce predpubertetlija uzivati u vremenu sa mladjim djetetom. No, brzo se otrijeznis...

---

Iz moje teme je jasno valjda da sam se otreznila... Dakle ne mislim da ce uzivati uvek, ali necu terati da provode vreme zajedno i da on pricuva malu, ako to sam ne zeli.

Citiraj:

---

Boxica prvotno napisa

moji su 4,5 godina razlika, i obožavaju se...uz naravno povremene nesuglasice, ali zanemarivo...
ovo boldano, pa odšetajte u tom slučaju u park pa nek se malac igra na toboganu/vrtuljku, a ti sam malom šetaš ukrug...
mi smo uvijek išli u četvero skupa i dijeli se na dva dijela (svi zajedno u Maksić, pa tata i kćer na igračke, ja i mali u kolicima u šetnju i onda opet svi
zajedno na slatkač)

zajedno su se klinci počeli igrati prije nekih 1,5 godinu (sada su 10 i 5,5)
...

---

Da, to radimo, ali to je opet prica da svako ide za sebe...
Svakako i to je super, a mali vole nekad samo da gledaju igru vece dece

Citiraj:

---

lady.x prvotno napisa

Da, to radimo, ali to je opet prica da svako ide za sebe...
Svakako i to je super, a mali vole nekad samo da gledaju igru vece dece

---

a gle, toga će uvijek biti i morati ćeš još malo pričekati da možete nešto zajedno raditi...
dakle, I je imao 3,5-4, E 8 god kad smo krenuli svi zajedno igrati memory, sad je najdraža igra Alias
a do onda, zajedničke igre su se svodile na slijedeće:
mi (roditelji) i E smo gradili neki dvorac od kocaka, a I je bio zadužen za rušenje i to je svima bilo super
ili na moru, pješčana plaža, kada su oboje se igrali sa pijeskom, kanticama i lopaticama
za ostalo ipak mora ići individualni pristup

Moje su (doduse curice) 7 i 2,5 godine i od prvog dana se slazu. Starija je jednostavno vec prvog dana samoinicijativno pocela smisljati zajednicke igre. Npr. pokrije bebu s dekicom (na trenutak) pa odmotava "bomboncic", ljubi je da pojede "bomboncic"...
Divno, vrlo slatko, i danas se super slazu , svakodnevno mozda i vise zajedno igraju nego odvojeno.

Ali ja mislim da je to pitanje karaktera, narocito starijeg djeteta, i da sam jednostavno imala jako puno srece, barem tu.

I kad im dodje moment da se svadjaju (a naravno da se i svadjaju, i izazivaju) ne pomaze tu bas puno moja intervencija. Svi moji prijedlozi , ako i upale, traju po pet minuta.

Hocu reci, odnos im je bas prirodno dobar, ne previse ovisan o mom utjecaju. Samo se nadam da ce tako i ostati.

Moja ima 9.5 i još uvek smo po parkovima... a i starije prijateljice još idu. Tako da još duuuugo ćeš po parkovima sa njih dvoje, za to se ne brini.
Inače, nije baš uputno, jer imam jedno dete, da dajem savete. Ali ne vidim ništa loše u tome da stariji brat ponekad ima obavezu da pripazi na malo dete. Ako on to može i ako nema prevelikog otpora. Učiti da brineš o ostalim članovima porodice nije ništa loše. I moja mora da brine o meni i ćaći joj, da pomogne povremeno. I računam na nju ozbiljno već neki broj godina da će, kada ja ne mogu, obaviti sitne stvari koje može s obzirom na uzrast.

Ja sam srecna kad god on pokaze brigu za sestru i kroz pricu i gestove forsiram to da brinemo jedni o drugima itd. Ali, ne bih nikad tu primenjivala naredbe, kazne, nagrade... Za kucne poslove i neke druge stvari da, u ovom slucaju mislim da mogu imati stete.

Citiraj:

---

lady.x prvotno napisa

Ja sam srecna kad god on pokaze brigu za sestru i kroz pricu i gestove forsiram to da brinemo jedni o drugima itd. Ali, ne bih nikad tu primenjivala naredbe, kazne, nagrade... Za kucne poslove i neke druge stvari da, u ovom slucaju mislim da mogu imati stete.

---

U pravu si. Najbolje je pokazati vlastitim primjerom. I u pravu si da je tu bitno zajedničko vrijeme. Ali isto je bitno i posebno vrijeme za svako dijete, a uskoro će stariji trebati samo svoje vrijeme. Neka te ne brine ako se povremeno mora zabaviti sam. Naučit će to cijeniti. Taj trenutak nije daleko.

Uostalom, nismo mi roditelji putujuće kazalište, nije naš zadatak stalno djecu animirati. Djeca koja su dugo bila jedinci ponekad trebaju malo dulje da to prihvate, ali dođe to na svoje mjesto. Za njih je bitno da nauče sami sebi naći zabavu. A za roditelje je to izuzetno korisno.

Kad je moje mlađe dete imalo godinu dana, kao zajedničke aktivnosti su prolazile samo one koje su uključivale vodu, blato, pesak, kamenčiće ili eventualno životinje i/ili hranu :lol:.
Znači, ili zajedničko kupanje, zalivanje bašte, presipanje vode, prskanje vodom, pranje kojekakvih igračaka u vodi i sl.
Ili, kada sam bila jaaako dobre volje- muljanje blata rukama uz prateću zabavu razbacivanja i posle pranja dece. S obzirom da si u gradu, mislim da to možeš otpisati :mrgreen:.
Igre u pesku su ih zanimale oboje, slično važi i za kojekakvo zidanje kula od kamenčića-ako starijem ne smeta što mlađe dete uživa da ruši.
Oduvek vole životinje, i brljanje sa namirnicama-pranje voća, povrća, seckanje, mućenje kolača ako oni dodaju brašno, mleko i sl...
U zatvorenom su zidali kule od kocaka, igrali se plišanim igračkama i sl., svaka igra je dobra ako starijem ne smeta što mlađe mahom ruši i razbacuje...
Kod mojih je doduše mala razlika isto kao i kod Lili, ali sestra i ja smo 6,5 god. razlike, ja sam starija i slažemo se još od njenog rođenja, mada sam je ja u nekim momentima više koristila kao igračku nego kao društvo :oops:. Ugl. ako ima volje ima i načina, nas dve smo uvek mogle da smislimo neku zajedničku aktivnost same, naši roditelji se ionako nisu nešto previše trudili oko toga.

Drage mame, ja sam Alisa i suradnik sam priloga Zdravlje/Život u dnevnim novinama 24 sata. Radim temu o velikoj dobnoj razlici među djecom ( 8 godina i više..).. Ima li među vama netko s dvoje ili troje djece gdje je razlika tako velika? Kratko bih porazgovarala telefonski s nekom od vas o vašem iskustvu kao roditelja. I da, treba mi za tekst jedna fotka vas i vaših klinaca :-) Ukoliko ima zainteresirnaih među vama, molim avs da me kontaktirate na 098/224-757 ili alice.jurak@gmail.com. Hvala i pozdrav svima!