Printable View
Zanimaju me vasa iskustava, koje cvijeće u vrt da posadim, a da mi ga golaci i ostali puzevi ne pojedu. Zasad su prezivili samo karanfili, obicni i turski i neveni. Ruže napada gusjenica. A što je prezivilo led ove zime sad napadaju puzi. Mi smo u Neretvi, voda nije problem, bude jei visak. I ne koristimo nikakva kem sredstava zastite za vrt i povrtnjak jer imamo psa i 3 mace da se ne pootruju. Plus jedemo to iz povrtnjaka jelda.
Ma čitala sam nešto o tome kako puževi ne vole bakrene cijevi, pa neke biljke, od kojih ti onda fizički napraviš barijeru,... sve to oni nađu način kako zaobići. Ja već nekoliko godina ne sadim kadife, jer danas ju posadim, a sutra nađem samo stabljiku.
Kći mi je čak za rad iz biologije odabrala temu o prirodnim načinima za uništavanje puževa golaća, ispalo je da su najmanje štetne za okolni biljni i životinjski svijet posudice s pivom.
Jedino kaj mi se želudac okreće kad to treba isprazniti.
Kažu da im dragoljub smeta, i da zaobilaze gredice s paradajzom ali to nije istina
Kažu da mak odbija puževe. Nisam probala. Odustala od vrta prije par godina jer obilazak 1x u 2 tjedna nije bio dovoljan obično smo hranili samo puževe, ali ne i sebe.
Jedino se sjećam da mi kopar nisu dirali. Sve ostalo su zaždrli. Jednom kad je kiša pljusnula, bilo ih je više od 100 na m2 površine.
Ja sam čula isto za bakar, ali nisam probala.
Kolega sa muževog posla kaže da on malu bakrenu žičicu probode kroz stabljiku paradajza i da ga puževi uopće ne napadaju
kod nas puževi navale na salatu i špinat, pa onda im cvijeće nije toliko zanimljivo :)
Definitivno ne jedu dragoljub (mi ga koristimo u salati), ali on im radi lijepi hlad ako puže po zemlji pa se i množe ispod njega. Lavandu i ružmarin ne diraju.
Od povrća ne znam imate li negdje mogućnosti nabaviti novozelandski špinat (Tetragonia tetragonioides), japansku salatu (ima okus na hren i dva su varijeteta - ljubičasti i zeleni, sjeme sam naručila pod imenom mizuna) i šarenu kiselicu (pazite kad procvate jer se rasadi posvuda). Špinat i kiselicu sam kupila u rasadniku, a japansku salatu sam prvi puta probala u Zagrebu od kumice na trešnjevačkom placu i toliko se oduševila da sam naručila sjeme preko interneta.
Jedne godine sam posijala grašak na 2 mjesta udaljena možda 2 metra i jednu stranu su obrstili, a drugu nisu dirali.
Sjetila sam se da nisu niti kresu dirali.
Mi živimo u kišno-oblačnom podneblju tako da sve u vrtu ovisi o tome koliko ima sunca. Jedne godine su bez problema rasli blitva, češnjak, salate. Druge godine katastrofa! Zbog nedostatka sunca u dvorištu sam odustala od suncoljubnih povrtnica poput rajčica, paprika, patlidžana...
lišće ili cvjetove od dragoljuba?
Niti jedno niti drugo.
??Citiraj:
Munkica prvotno napisa
Daj meni te tvoje puževe :mrgreen:, meni uvek prvo pojedu dragoljub, i cvet i list i stabljiku...
Prošle godine je bila neka nenormalna najezda, pojeli su SVE, ono što do tada nikad nisu jeli - paradajz, mentu, peršun...Istina je doduše da se kod nas širi jedna nova vrsta golaća smeđe boje, koga sam prvi put prošle godine videla u bašti, valjda baš oni melju sve pred sobom.
Ruzmarin i lavandu do sada nisu dirali, ali to nije za jako vlažne bašte. Ukrasne paprati isto dobro opstaju, ljiljani i hemerokalisi takođe, i generalno robustne perene (višegodišnje) bolje prođu nego nežno sejano jednogodišnje cveće (osim hrizantema, njih su uništili :(.)
Evo, šaljem ih :)
Imamo te debele smeđe (španjolske, mislim) i male crne. Peršin mi još nikada nije niknuo. Zapravo, ne znam je li niknuo pa su ga potamanili ili nije niti proklijao.
I još nisu pojeli matičnjak. Zapravo, ga kušaju malo, ali puno brže raste nego što oni jedu.
Da se ne zavaravamo, prošle godine su mi i češnjak malo skratili. I lišće hrena. Ali ipak mislim da je to više iznimka nego pravilo :)
Više me zanima cvijeće nego povrće. Nama ne diraju blitvu, pamidore, krastavce, salata preživi najezdu. Ali zato brokula i sve ostale kupusnjace nemaju šanse. Iako mislim da ih je ove godine ubio onaj led iz Nove godine.
Ja sam gledala reportažu u kojoj su objasnili da puževi ne mogu preći preko bakrene žice jer sluz koju izlučuju reagira sa bakrom tako da pri dodiru sa istim osjete kao da ih strese struja. Iz tog razloga treba navodno napraviti fizičku barijeru u smislu da se na podu oko biljke položi bakrena žica, kao neka ograda preko koje neće preći. Nisam isprobala.Citiraj:
Audrey prvotno napisa
Meni je skoro desetogodišnja kombinacija puževi-psi-mačke-deca-slepo kuče (=glodar endemičan za Panoniju)-suša-mraz itd. selektovala u bašti the ultimate survivor-e, ali to su mahom krupne, visoke višegodišnje biljke koje nisu za svaku baštu a trenutno i nisu toliko u modi, iako ih ja volim.Citiraj:
VeraM prvotno napisa
Evo spiska, možda dobiješ ideju: Irisi, svih vrsta, boja, oblika, visine; božuri, ljiljani, tj. Lilium- sve azijske vrste, zlatnica tj. Solidago virgo-aurea, svatovci, tj. Aster -jesenje višegodišnje, nezaboravak, ukrasna Saponaria, ukrasni bršljan, puzava lonicera, klematis, Floks višegodišnji (Phlox sp.), Hemerocalis...
Od biljaka koje su niske i dobro pokrivaju tlo: zimzelen (Vinca sp.)- trpi senku i sušu, dobričica (Glechoma), ukrasna mrtva kopriva (Lamium sp.), itd, itd...
Naravno, većina prolećnih lukovičastih cvetnica obično uspe da izbegne puževe, a ne jedu mi ni ukrasne lukove, za divno čudo :).
Morala bih prošetati po bašti, da vidim jesam li nešto propustila.
Ono što nikako ne opstaje kod mene, a ne znam zašto, jer je super lako za uzgajanje, je ukrasni višegodišnji Geranium i đurđevak, koga obožavam :(. Ove godine ću pokušati opet sa njima i sa kandilkom (Aquilegia), a jednogodišnje biljke sam posejala u posudice, sada niču i kad dovoljno porastu, pikiraću ih pojedinačno i tek kada dovoljno porastu i očvrsnu posaditi u baštu. To zahteva dosta posla, ali tako sam uspela konačno da dočekam da imam i kadifice u cvetu....
E da, znam da je smešna ova kombinacija latinsko-narodnih imena gore, ali tako mi je najlakše da se sporazumem, jer kod nas samo u selu obično ima po pet razl. naziva za isto cveće, pa verujem da je svuda tako...
Krivo misliš.Citiraj:
VeraM prvotno napisa
Ja sam se isto tome nadala, a onda sam u onom periodu u ožujku kad je bilo jako toplo svom mačku ostavila u posudici suhu hranu (već su se tad ježevi probudili, a i oni vole svratiti na marendu), a ujutro sam u posudici našla dva golaća, veličine 3-4 cm. Znači, to nije friško leglo, nego su to oni koji su prezimili.
Kojekakve fizičke prepreke možd imaju efekta kod onih koji bi izvana htjeli ući unutra, ali što s onima koji su već unutra?! Jednom prilikom kad je netko od klinaca slavio rođendan u dvorištu sam im stavila deke da mogu sjesti na travu, a kako je prije par dana padala kiša za svaki slučaj sam pod deke stavila najlon. Kad sam navečer to sklanjala na tom najlonu je bilo valjda stotinu (ili mi se tada tako šokiranoj činilo) sitnih, sitnih puževa golaća, koji su izmilili negdje iz te zemlje ispod.
Jučer sam čupala korov iz cvijeća i ima jako puno puževa s kućicom, od cca 2-7 mm, to je ovogodišnje leglo, još su mi samo oni falili. To me potjeralo da potražim svoje posudice za pivo, i mislim ih ovih dana aktivirati.
Ovo je zgodan članak:
http://www.savjetodavna.hr/vijesti/4...-ah-ti-puzevi/
Ja imam takve dvije zelene posudice, sad mi je žao što ih nisam kupila više, ali poslužit će i plastične čaše.
sad pilinka veli da ne vole ni peruniku ni ljiljan, a Audreyev članak veli da ih obožavaju.
još što ja volim perunike, možda sam ipak puž
Pa, ja imam perunike, nikad mi ih nisu pojeli, ali se skrivaju među njima, bar oni s kućicama.
Pulinka, Aquilegia cvate tek u 2. godini. To je višegodišnja biljka, sije se sama i kad ti jednom opstane, imat ćeš je na izvoz. Zadnje 2 godine kod nas ima puževa na izvoz. Obožavaju: salatu, jagode, kadifice, dalije, paradajze - pobrste apsolutno sve, a predlani su mi pojeli i peršin, penjali se čak na mladi luk i jeli mu lišće. Vole jesti perunikino cvijeće. Penju se po stapci i nađem ih šaku na cvijetu. Ne jedu aromatično i višegodišnje: lavandu, ružmarin, kadulju, ljupčac, origano, češnjak, lozu, kupine, ribizle, voćke, yuku, sve proljetne lukovice; šafrane, irise, muscari, narcise, zumbule, tulipane, ljiljane, graničicu (jer im je tad prehladno, još su u zemlji dok cvatu), juniperuse, thuju, zimzelen, herauceru, stachys, zvjezdane djelomično - možda ih imam više nego puževa, vole njihovo lišće, krizanteme... Oni u jesen uđu u zemlju i izlegu jaja. Kad im postane dovoljno toplo, izađu van. Preko dana, kad je jako sunce, u zemlji su. Po noći ili za kišnih dana izlaze van i brste.Rješenje je nabava patki. Feramol jako hvale ali ga nikad nisam isprobala. Koristila sam neki bio odbijač puževa, al niš od toga. Taj gel sam stavljala oko biljke, al mora se svako malo ponavljati. Ne mogu ga smatrati djelotvornim. Ja sam jedne godine posipala vapno. Nabavila vreću u trgovini građevinskim materijalom. Ono im sprži tijelo kao i sol. Al sprži i biljke!!! Treba ga posuti samo po zemlji. Sol ne želim koristiti. Vapno mi je prihvatljivije. Morat ću ih početi napijati pivom. Da mi bar jagode ostave.Počela sam paradajz i jagode saditi u lonce jer se za sad u njih ne penju pored posađenih u zemlji.Tvrde oni koji se bave permakulturom da ih nema u ph neutralnoj zemlji.
Nera, znam, u dvorištu mojih roditelja na Fruškoj gori Aquilegia je rasla maltene kao korov i godinama se sama rasejavala.
Ali otkad živim u bačkoj ravnici ne mogu uopšte da je održim u bašti, ne znam zašto? Ista je stvar i sa đurđevkom, šebojem, zevalicom, koji traže nula nege -ali kod mene ne opstaju.
Pepeo oko pojedinačnih biljaka isto zaustavlja puževe -do prve kiše. Ali isto nije dobro rešenje za velike površine, kao ni soljenje.
Patke ne mogu da zamislim u dvorištu, tj. znam da jedu puževe ali nisam sigurna na šta liče biljke nakon njihovog prolaska. Uz pse i mačke koje imam, patke u dvorištu bi izazvale pravi cirkus.
Ovo sa pH neutralnom zemljom i puževima prvi put čujem. Morala bih to da proverim.
O puževima i neutralnoj zemlji mi rekli Karmela i Miroslav Kiš na predavanju o permakulturi. Oni nemaju s njima problema.
Jučer našla prvih 8 golaća. Pojeli samo jednu i pol jagodu, a nabrala 2 šake jagoda. Lani nismo stigli prije njih niš pobrati. Izgleda da ih zima dulje zadržala u tlu pa su manji neg lani. Tek 2-3 cm, dok su lani u doba berbe jagoda bili 5-6 cm.