Ponovno na nuli

Drage mame,vec sam pisala svome andelu ali nisam napisala sto se tocno desilo. Nakon 8 godina veze i mi smo ugledali taj plus.sasvim uredna trudnoca,sa puno mucnina na pocetku ali bez povracanja.u meni je uvijej bio nekakav strah jer sam inace veliki panicar i samo sam cekala da prodemo ta 3 kako kazu kriticna mjeseca.nakon toga sam se potpuno opustila i mislila sad polako,mucnine su prosle,sve sam mogla sada jesti,beba raste,ja se sirim i sve je tako predivno.sve do 20 tjedna kada sam dosla na normalan uzv i pregled.doktorica cim je pocela gledat na uzv pocela je odmahivat glavom i govorit da mora zvati kolegicu. Ja sam vec tu premrla od straha.rekla mi je da imam jos jako malo plodne vode i da moram u bolnicu.u bolnici su mi radili test na najmanju mikro bakteriju i bio je negativan,sto znaci da nije nikakva bakt zasluzna za manjak plodne vode.narucena sam ujutro kod specijaliste koji mi nakon uzv govori da beba nema bubrega,da se jednostavno nisu uopce razvili,i da mi preporuca da prekinem trudnocu jer i da iznesem jos koji tjedan sto je nemoguce jer nema plodne vode,da dijete i tako nebi prezivilo.ja sam tu vec bila gotova,moj svijet je bio srusen.rekla sam da zelim jos cekati da vidim dali ce biti nekih pomaka.to je bilo 5 najtezih dana u mom zivotu,svi su postili za moju bebu,molili smo se za cudo,plakali smo dan i noc.dosao je petak kada mi je dokt rekao sada je jos gore,sad su se i pluca smanjila,beba se nemoze ni okretati jer nema plodne vode,beba se jako pati a i tvoj zivot se sad jako ugrozen.u tom trenutku ja nisam razmisljala o sebi,niti jedan posto,vjerujte mi da mi je rekao da ima pomaka imalo ja bi jos cekala i nadala se al kad mi je rekao da se beba sad vec jako muci ja sam rekla odmah zelim u bolnicu.nikad to necu zaboraviti.nakon 12 sati nevjerojatnih trudova i mucenja rodila sa svoga andela,svoj zivot.nema te rijeci kojom bi opisala tu tugu.do prije tjedan dana sve je bilo savrseno,isla sam saznati spol svog zivota,planirali smo vjencanje,u sub smo se trebali vjencati, a sada lezim polumrtva.nemas volje ustat iz tog kreveta,nemas volje kuci ic,nemas volje za nista.proslo je 17 dana, a ja nemam volje za izac iz kuce,nemam volje dignut roletnu da ude svjetlost,nemam volje nikoga slusati,nemam volje za nikoga i nista a 101 pitanje imam u glavi

Nisi jedina. Puno zena je proslo kroz slicno. Upoznala sam zenu koja je imala 6 spontanih pobacaja, ja osobno 2. A sto reci kad uz to sve ne mozes ni zatrudniti bez pomoci lijecnika?
Napravila si sve sto si mogla, sada to pusti i gledaj u buducnost. Ako si vjernik, i to ti moze pomoci.