Nemojte se bojati deteta sa smetnjama u razvoju
Pre dve godine sam posetila dom za nezbrinutu decu u Beogradu. Za ruku me je uhvatio šestogodišnji invalidni dečak, taj stisak još uvek osećam. Bio je to stisak sudbine. Pokazao mi je šta znači ljubav, razbio sve predrasude i strahove koje sam (možda) imala kada su u pitanju deca sa smetnjama u razvoju. Ni jednog trenutka nisam osetila sažaljenje već samo ogromnu želju da mu pomognem, da ga bar malo usrećim. Nažalost, ja nisam imala materijalnih mogućnosti da ga uzmem (imam mali stan i dve devojčice, od 6 i 4 godine), ali je on Bogu hvala, usrećio jednu Američku obitelj. Posle njegovog odlaska nastavila sam da se bavim decom sa sličnim problemima. Njihova tragedija nije samo što su ostavljeni, već što ih roditelji nisu hteli jer im se takva nisu sviđala. A, verujte mi, oni su divni, ja uopšte ne primećujem njihov invaliditet. Kada ih upoznate, vididte da su to obični mališani, kojima je od proteze, potrebnija ljubav!!!
Usvojitelji, razmišljajte o usvojenju i nekog takvog deteta i videćete kakav je to tek božiji dar!!!!!!!! To su anđeli slomljenih krila!
Za vikend dolazim u Zagreb i silno sam tužna što ću propustiti svoju svetu nedelju koju provodim sa decom ovde u domu. Potrudiću se, ipak, da obiđem vaš dom u Nazorovoj, kako bih videla u kakvim uslovima žive deca u Hrvatskoj (čini mi se u daleko boljim).
Pozdrav ! :heart: :angel:
