15 dete selidba U inostranstvo depresija

Postovani, razmisljam kako da u malo reci napisem sustinu. Preselili smo se U Nemacku 2 meseca pre Corone. Drustveni zivot je naravno bolji u domovini. Uz to bracni odnosi slabi sada potpuno losi. Dok Sam se trudila da nadjem Stan, posao i Mini Job da bi muz dobio vizu(nema EU Pass) da nadjem Stan, decu prijavila U skolu, ucili jezik mucili se snalazili muz je sedeo i imao hate na svaki Problem u DE i deci otezavao integraciju u potpunosti. Nakon prve krize kada je cerka htela da zauvek napustimo Nemacku naredna godina bila je za nju mnogo bolja. Treninzi, nova bolja skola, bolji razred aktivniji drustveni zivot i sad od Nove Godine ponovo Pad. Ali Sada nastupa agresivno ponasanje prema meni, mrznja, okrivljavanje, prica kako joj najbolje godine propadaju i kako Sam joj unistila.zivot. moram napomenuti da moj muz dolazi i odlazi i da uvek IMA negativne stavove Po svakom Aspektu ovde. Ponasanje moje cerke polako prelazi U nasilje prema meni Koje je toliko intenzivno verbalno nasilje da svaki Dan placem i cak podsvesno pomislim Pa nek se vrati ja odavde ne idem. Napustila Sam stalan posao Dole, drugi ne mogu naci a da.ostanem nezaposlena ne dolazi U obzir. Ona izgovara Neke vec meni poznate reci Koje Su joj nametnute. Da li bih ja Bila losa majka kada bih joj dala izbor odnosno dozvolu da se vrati. Do Koje granice Mi deci treba da dozvoljavamo da upravljaju ili da snose posledice za svoje odluke? Naravno sve je posledica nefunkciinalnog Branka i da je postojala Ove dve godine obostrana energija i ppdrska sigurno se ne bi ovo desilo...

Koliko je stara kćerka?
Iz naslova broj 15 je 15 godina?

Da ima 15 godina.

15 godina IMA moja cerka

Da

Ne znam zasto mi se ne vidi odgovor. Jeste IMA 15 godina

Prvi postovi će malo kasniti dok moderator odobri

Ja ne pišem na dugo i na široko, oa vjerujem da će ti se javiti i netko drugi s nekim iskustvom.

Ono što mogu reći jest da je tvoje dijete u godinama kada bi i da ste ostali "doma", tj. u mjestu odakle ste se odselili, pronalazilo razloge da viče na tebe, da glasno izražava svoje neslaganje, da traži svoja prava (ne razmišljajući o obvezama ili o potrebama drugih).
Kod vas je to još dodatno naglašeno zbog toga jer ima "podršku" oca koji se ni sam nije snašao u novoj sredini pa tebe krivi za svoj neuspjeh.

Situacija nije dobra, ali možda da se probaš savjetovati s nekom službom (mislim da imaju neke psihologe koji mogu pomoći oko lakše integracije).

Ono što bih ja preproučila je puno strpljenja, razgovora, možda da još napišeš pismo u kojem ćeš objasniti situaciju, obiteljsku, financijsku, situaciju u bivšoj domovini u kojoj je loša i politička i financijska situacija (a da se živjeti od nekih novaca mora)

i ne, ja joj ne bih dozvolila da se vrati

tko će voditi brigu o njoj?
otac?
djed i baka?

znam iz nekoliko situacija da je dijete na kraju ostalo samo, daleko od roditelja, zapostavilo je škole, upalo u loše društvo i sl.

pronađite neki kompromis - neka pod praznicima ide doma, a školu neka odrađuje uz tebe
ali i da pod praznicima bude pod nekom kontrolom (pripaziti na društvo među kojim se kreće, razgovarati o prijateljima itd.)

To je nazalost nemoguce. Moja cerka ne zeli ni da cuje o ostanku ovde. A otac ne da nece da saradjuje vec Samo izjavama i obecanjima doprinosi i stvara fikciju kako je kuci bolje i kako je to obecana zemlja. Naravno da je sa detetom U pubertetu lako manipulisati zato je moja dusa ocajna i srce Mi se Kida na delove.

jako mi je žao što si se našla u takvoj situaciji
mladi mogu iscrpiti roditelje do krajnjih granica; ne razumiju da roditelji takve promjene (mjesto života) rade ponajviše zbog njih samih da im bud elakše u životu i da imaju veće mogućnosti

probaj vidjeti je li se nešto dogodilo u školi da sad odjednom odustaje

što je s ostalom vašom djecom? (spomenula si u prvom postu da ih imaš više)
imaju li oni kakav utjecaj na kćerku?

možeš li potražiti pomoć zajednice gdje sada živiš, tj. iseljenika koji su možda prošli isto sa svojom djecom, školske službe koja su se možda susrela već s takvim problemima?


ja bih kao zadnju opciju imala povratak djeteta u zemlju u kojoj ja više ne živim, do tada bih isprobala sve

Potpisujem Vrijesku.
Muza necu komentirat.:/

Joj, draga, baš je težko, jer nemaš podporu muža. Nadam se da će se muž nekako opametiti, a tvoja ćerka privići što pre.

Samo ću reći, da su se moji roditelji selili kada sam imala 13,5 godina i bio mi je pakao manje više idućih puno godina, jer sam menjala sredinu, školu, jezik, ... sve. Isto mi se činilo da je država u koju smo se preselili totalna koma, da su ljudi hladni i nepristupačni i trebalo mi je jako dugo da se naviknem. Ali moji roditelji su bili složni, pomagali su si, svi skupa smo odlučili da ćemo se preseliti, ...

Selidba u tim godinama je za decu šok, čak i ako nemaju problema u školi (ja sam imala sve 5, osim novog jezika 4). Ali kažem, falili su mi stari prijatelji, stari trener, sve, činio mi se kraj sveta, bila sam čak i pomalo depresivna i htela sam se preseliti natrag. Posle sam skužila da nema smisla seliti se natrag iz više razloga.

Mnogo vam hvala na recima ohrabrenja. Puni Mi znaci. Mi koliko Sam razmisljala imamo tri uzroka
1. Otac
2. Preseljenje
3. Corona i potpuna izolacija

To je SVE doprinelo da se cerka tako oseca. IMA sporadicne prijateljice Ali ne Tog inzenziteta kao kod kuce. Zivimo ovde U malom mestu a dosli smo iz velikih grada. Zbog Corone je SVE zatvoreno. Nema bioskopa, Sport je napustila jer muz ne dozvoljava vakcinaciju. Da Imam i Sina od 11 godina. On sve posmatra sa strane i on je usamljen i sigurno bi zeleo nazad Ali za sad cuti.
Ja se ne bih vracala jer ne bih imala nikakav izvor prihoda a ponasanje mog muza bi bilo Jos gore i dominantnije- nasilnije. Prema dece Nije takav. Koren je Jos U njegovom detinjstvu i porodici. Duga prica....sve je ovo zaista tuzno i neresivo. Postoje ovde psiholoske sluzbe Ali sad smo zakazali online psiholosko savetovanje na maternjem jeziku Pa cemo videti....tako je cerka htela mada govori nemacki.

Ne razumijem, vi svi zajedno živite ili je muž malo tu, malo tamo gdje ste bili prije?
Što se tiče kćeri, potpisujem Vrijesku i ja bih tako kako ona preporučuje. Nikakvo vraćanje kćeri ne dolazi u obzir.
Ona ima samo 15 godina i mora ići u školu i slušati roditelje.
Muž? Ne znam što reći, a da ne ispadnem gruba.
Moja kuma je bila u istoj situaciji i isto je vani dvije i pol godine. S mužem je trenutno u procesu rastave braka, a djeca su sada super. Idu u školu i sve je onako kako treba biti jer on više ne manipulira s njima.

Da tako je. Mi smo sve vreme U Nemackoj a on naizmenicno dolazi i odlazi. Problem je sto cerka hoce da se vrati i sto U tome IMA podrsku muza i ja je sa 15 godina ne mogu zakosnki spreciti nikako. Razvod cu svakako pokrenuti ali njen odlazak ne mogu da sprecim. Ona reprodukuje njegove stavove: " nikad necu biti ovde srecna nit cu imati iskrene prijatelje...ovde Su svi sebicni i zatvoreni..." Sramota me je i da navodim sve izjave i predrasude. Sto se tice skolovanja ona je fenomenalan ucenik sa odlicnim ocenama i tamo i sad ovde. Pokusala Sam da joj objasnim da CE njen napredak biti ogranicen Sto se tice studiranja ako se vrati. Ali ne vredi ona ponavlja Samo kako je nesrecna jer je usamljena.

Ja vjerujem da je usamljena i da joj je teško.
Sada je u takvim godinama kada im je društvo prijatelja najvažnije. Društvene mreže i "savršeni" životi, tuđe zabave i sretna nasmijana lica samo još više potiču njezin osjećaj usamljenosti. (Nažalost, djeca ne mogu shvatiti da je većina tih slika i objava - isforsirana i lažna.)

Danas se djeca manje druže, uglavnom su na mobitelima pa ako je promijenila školu i ne ide više na sport, onda se niti ne može povezati s drugim mladima.
Roditelji su inače za sve krivi i ništa ne razumiju.

Sada idealizira sliku života u vašem starom mjestu stanovanja, a ja sam uvjerena i da se vrati, ne bi život više bio isti kao prije. Pretpostavljam da bi sada morala u srednju školu. Gdje bi se upisala? u kakav bi razred ušla? stare prijateljice jesu li još uvijek tako dobre?


Neće ti biti lako. Sigurno će biti još izljeva bijesa prema tebi, ružnih riječi. Trebat će ti puno snage i strpljenja sljedećih 2-3 godine, ali budi otvorena prema njoj. Ponavljaj da ti je žao što ste morali promijeniti državu gdje živite, ali da ti nemaš posao tamo i da moraš od nečega živjeti i da moraš raditi da im omogućiš koliko-toliko normalan život. Reci i da se ne slažeš s ocem i da ne možeš živjeti s njim jer se loše odnosi prema tebi.
Moraš li ti imati i minijob? možeš li joj se malo više posvetiti? otići u kino? otići na izlet u neki veći grad? omogućiti joj da organizira druženja kod vas doma? pozvati u posjet u Njemačku stare prijateljice? Dogovoriti da praznike provodi u starom gradu s ocem? Cijepiti ju da može na sport? Nabaviti psića pa da provodi vrijeme s njim i malo više izađe u šetnju na zrak - možda pronađe neku prijateljicu koja isto ima psića pa će zajedno šetati?

I u svoj brizi za starije dijete, nemoj zapostaviti mlađe dijete.

https://www.tesa.hr/malo-dijete-mala...-velika-briga/

evo zgodan članak

Pustiti je samu natrag bi skoro sigurno izgeneriralo velike probleme s njom (jer očito nije pokoran karakter), ali moram ti reći da bih u njenoj dobi na njenom mjestu potpuno isto reagirala i razmišljala. Ti si je otrgla od svega što zna i voli, a zauzvrat je dobila - ništa, bar trenutno.
Znam da joj želiš najbolje, ali to tvoje najbolje možda zaista nije za nju najbolje. Bar ne sad.

Hvala vam Puno na odgovorima i predlozima. Ne smem je vakcinisati jer je i ona sad "antivakser" (pod uticajem oca) trenutno ovde vazi pravilo da nevakcinisani mogu da udju Samo U prodavnice gde se prodaje hrana i kozmetika. Na izlet ne mozemo jer ona ne moze nevakcinisana U toalet jer ne sme u kafic i restoran da udje. Prijateljice IMA U domovini Ali ne vise tako puno i Bila je razocarana na letnjem raspustu jer su je neke izignorisale. Ja sam je podsetila na to Ali njen argument je da bi bilo drugacije da ona tu zivi. Imam dosta vremena sad jer nemam vise posao imam samo mini job jer idem u skolu svaki dan. I svaki Dan Sam kuci od 13h. Zaista je OK. Trenutno i dobijam novac sa biroa da bih se skolovala. Imam Fakultet Pa cu moci U struci raditi..Ali sta Mi sve to vredi Ako Mi ode dete... Trenutno je situacija mnogo teska ne mogu ni sama sada realno sve sagledati. Hvala svima na podrsci.

Citiraj:

---

Razvod cu svakako pokrenuti ali njen odlazak ne mogu da sprecim.

---

Zapravo možeš.
Ja mislim da djeca u svakoj dobi, a ova teen dob je posebno izazovna (imam kćer od 15 godina pa mi je vrlo blisko) zapravo čeznu za jasnim granicama koje im pružaju osjećaj sigurnosti.
U situacijama bunta iz njih se samo izlijeva osjećaj nesigurnosti, nesnalaženja, neprilagođenosti. I umjesto da pustiš da to izlijevanje rezultira njezinim impulzivnim odlukama i postupcima, ti presijeci i reci joj da je ona dijete, još uvijek maloljetno i da si ti roditelj koji brine o njoj i za nju. I da je nećeš pustiti da ode od tebe upravo zbog toga što je voliš i želiš da joj bude dobro u životu i da je to ujedno i razlog zašto ste otišli iz Hrvatske gdje nije bilo tako. Jer lako je idealizirati nešto iz dječje perspektive kad ne možeš sagledati realnost. Oboje su tvoje djece dovoljno veliki za takve razgovore i nema razloga uljepšavati neke stvari. Važno je da ti sama vjeruješ u to što im govoriš, oni će iskrenost jako dobro osjetiti.

Ako si ti za cijepljenje, razgovaraj s njom, neovisno o tome sto je pokupila misljenje oca, ili kako vec. S 15 godina sigurno moze razumjeti da bi joj, kao sto kazes, cjepivo pomoglo oko pristupa sadrzajima koji ju zanimaju. Ovo sto Barbi kaze svakako ima smisla. Mozes uvazavati njezino misljenje i osjecaje, ali ne mora ona voditi glavnu rijec. Naprotiv.

Prekasno je za sve. Pokusala sam toliko puta. I sa strpljenjem ili autoritetom..Razne metode. Puno razovora... Ona sada mene posmatra kao neprijatelja koji ju je u zatvor stavio, a tatu kao spasitelja.Sve Sto kazem, uradim ili posavetujem ona ismeva i uradi suprotno. Danas su deca imala online razgovor sa psihologom. U ponedeljak imamo njihov tata i ja. Ishod je predvidljiv i mnogo bolan za mene. Da su samo par godina mladji ja bih mogla sve ovo zakonski da sprecim...hvala vam mnogo svima na podrsci.
Sto se tice vakcine ona tek sad ne zeli da se bakcinise jer je to vid protesta kod nie. Ona sad Samo broji Dane do odlaska. Tako se ponasa. Ne mogu cak ni emocije da prepoznam bilo kakvu vrstu dileme ili kajanja kod nje. Mislim na kajanje nakon Sto Vice na mene ili me vredja. Mozda Sam i ja na kraju krajeva zaista losa majka jer ne mogu da se snadjem U ovoj situaciju.

Pa kazni je, ne dozvoli joj takvo ponašanje. Pokaži joj autoritet i neprihvatljivost ponašanja. Što se može dogoditi? Da odluči otići? Kažeš ionako da je već odlučila. Ako je tako pusti je ali joj jasno reci da griješi ali griješiti je ljudski i to svi rade i dobrodošla je batrag čim to shvati.
Nemoj misliti da pričam bez pokrića, prošla sam razvod i kroz godine poslije u x situacija slušala da će se preseliti kod tate Yeah, right. Najbolje im je pružiti punu podršku u tome

Slažem se s Barbi, pokaži autoritet. Dijete mora shvatiti da ipak znaš više i vidiš dalje od nje. Pa čak i ako ne uspije, znaš da si pokušala sve, a njoj će vjerojatno jednog dana biti itekako žao... A to je grozno znati :/

Jeste zaista taj osecaj nemoci je tako bolan. Ja Samo Imam nadu da ce se oni meni vratiti. Sada je Jos sve tako sveze i tuzno. Ostaje Jos misljenje psihologa. Za suprotstavljenje imate pravo ja se suprtotstavljam i pokazujem autoritet ali je to nazalost bez efekta zbog podrske oca i percepcije da Sam ja losa majka. Zato Sam to prestala da radim. Bez sloznog braka ili bar timskog roditeljstva deca Pate. To je definitivno. Nadam se da cu U vremenu Koje dolazi moci svojom ljubavlju i delima da ih zadzim Ako ne pored sebe bar onda blizu sebe. A do tada mogu Jos dok Su tu pored mene tj. dok ne odu da ih volim, gledam i pamtim svaki trenutak.

[QUOTE=Mansche;3233117]Jeste zaista taj osecaj nemoci je tako bolan. Ja Samo Imam nadu da ce se oni meni vratiti. Sada je Jos sve tako sveze i tuzno. Ostaje Jos misljenje psihologa. Za suprotstavljenje imate pravo ja se suprtotstavljam i pokazujem autoritet ali je to nazalost bez efekta zbog podrske oca i percepcije da Sam ja losa majka. Zato Sam to prestala da radim. Bez sloznog braka ili bar timskog roditeljstva deca Pate. To je definitivno. Nadam se da cu U vremenu Koje dolazi moci svojom ljubavlju i delima da ih zadzim Ako ne pored sebe bar onda blizu sebe. A do tada mogu Jos dok Su tu pored mene tj. dok ne odu da ih volim, gledam i pamtim svaki trenutak.[/QUOTE]

Oprosti, oboje djece bi otišlo s ocem natrag?

Ti si se već pomirila s tim? ili ja pogrešno tumačim.

Jesam jer nemam nacin da ih zaustavim. I svesna Sam da ce me vecina ljudi osudjivati. Pokusavacu konstantno sa njima da razgovaram i u sebi da se molim da ostanu. Ja njih fizicki ne mogu spreciti da odu.

i mlađi sin bi išao s ocem?

A joj teška situacija.. :-(
Tema je počela s kćerkom u pubertetu koja želi s ocem natrag, a sad zvuči kao da je već donesena odluka da se oni svo troje vraćaju natrag u domovinu, a ti ostaješ u Njem jer nemaš snage, ni načina za izboriti se za svoju djecu i da si se pomirila s tim.

Meni se čini da moraš skupiti hrabrosti, snage, tražiti pomoć možda nekih stručnih osoba da ti pomognu da osvijestiš problem i probati sve moguće načine kako djeci "dočarati" što dobivaju/guve ostankom/odlaskom natrag "kući". Ne znam zašto se ne boriš do zadnjeg trena, zašto si već sad odustala. :-(

Nije ni neko dobro rješenje da djeca žive s tako nasilnim ocem, ne znam kako se ponaša prema njima, al očito je da manipulira.

Imala sam vrlo sličnu situaciju s mojom jakom dobrom prijateljicom s faksa. Ona, muž i 3 djece, sve ostavili u RH, čak prodali i svoj stan (ne mogu ni danas vjerovat da ga nisu u međuvremenu iznajmili dok se nisu snašli, koja glup potez je to bio) i otišli u Njem.
Ona je vrlo radišna i vrijedna, prva je našla posao, a njegova uloga na početku je bila da pomogne oko djece dok je ona na poslu, da se djeca lakše adaptiraju. On je učinio sve što je mogao da joj oteža, nije bio nikakva podrška, sukladno tome djeca su imala svoje faze neprilagodbe, vrlo teško i mučno razdoblje. Nakon ma ni godinu dana vratili su se natrag u RH, s troje djece bez poslova i bez svog stana. Svi posvađani.
Navalili se njegovima na grbaču jer nisu imali drugog izbora u tom trenu, njegovi otišli na selo u kući, a njima dali svoj stan u gradu. Poslije su čak i jedno i drugo našli nekakve posliće (radi se o obali) ili na pola radnoga vremena ili nepuna satnica (u školi). Jedva kraj s krajem spajali, poslije par godina su se i rastali. Ona je opet pronašla posao i to u istom kvartu u kojem su nekada imali stan i kao podstanar otišla sa svojom djecom nazad u ZG županiju u školu u kojoj je nekad radila. Posložila si je život kako tako, najbolje što može u danoj situaciji i preporodila se.

A što bi bilo da su izdržali to najteže početno razdoblje u Njem, da je on bio podrška, da su tamo ostali, adaptirali se može se samo pitati...

I ja znam za slicnu pricu.
Cijela obitelj se vratila nakon godinu dana .
Roditelji posvadani i odmah se rastali.
Vratili se na stare poslove.
Muz otisao u unajmljen stan, mama sa djecom u njihov koji su imali prije odlaska.

Moj sin je rekao juce psihologu da zeli da se vrati. On je Jos ovde U integracionom odeljenju U skoli sto znaci da su i SVA druga deca stranci. Njemu smeta Sto 90% dece na odmoru prica na srpskom i turskom. On je vec stvarno odlicno savladao nemacki. Ja svakih 14 Dana pricam sa njegovom razrednom koja je divna zena. Na moju inicijativu pricamo tako cesto. Ona kaze da on moze da predje u redovan razred Ali da mu nedostaje motivacije pri radu i da bin on mogao mnogo bolje rezultate da postigne da ima volju. On Nije agresivan i buntovan kao cerka koja je skroz drugacija po temperamentu.

Izvinjavam se na arapskom i turskom

Pa nije to ništa čudno. Ljudi kad stvari ne štimaju pokušavaju popraviti ih, a odlazak u drugi grad ili državu je svojevrstan novi početak. I ja znam nekolicinu koji su se nakon par godina ipak rastali.
Najčešće kad stvari ne štimaju u svakodnevnici koliko god ih uzburkaš promjenama jednom se opet slegnu pa opet ne štimaju.

No odmakli smo od teme.
Ja iskreno, najiskrenije ne vjerujem da tvoj bivši (znam da je stereotip ali izuzetno rijetko koji bivši) želi zaista skrbništvo i svakodnevnu skrb o dvoje djece dok im je majka u drugoj državi.
Ne vjerujem da se varam.

I meni je tako sve vreme od pocetka dolaska ovde Lili75. Radila Sam 180-200 Sati mesecno imala Sam povrede na zglobovima i primala inekcije kortizone. Nije meni bilo tesko jer Sam imala cilj i Motiv. U medjuvremenu naucila Sam jezik i mogla bih U svojoj struci raditi za godinu dve. A on je SVE vreme Bio kod kuce govorio ruzno o svemu ovde, kritikovao pogotovu te nacionalisticke izjave su Mi bile uzasne jer Sam ja iz Vojvodine gde Zivi toliko razlicitih naroda i ja nikad nisam delila ljude po tome. Deca Su slusala njegove negativne Kommentare, Korona pravila stroga i drustveni izolacija dovela Su do Toga da deca traze Spas U povratku. Jedina razlika kod ovog Para Sto Ste vi pomenuli je Sto ja ostajem ovde.

Ne odustajem Lili75 od dece ja nemam kud ni od cega ako odem nazad. Sto se tice nasilja da radilo se sve vreme o.psihickom i verbalnom nasilju prema meni (ucene, vredjanje, cutanje Po 20 dana, pretnje...) Omalovazavanje pred decom. Sada deca imaju isti obrazac ponasanja prema meni. Prema njima je On zastitnicki okrenut. Ali ne dobro zastitnicki i zato je sin prilicno nesamostalan iako Sam pokusavala da radim na tome. Zato ovaj Problem ima puno puno slojeva....

Mansche, razumijem i jako mi je zao sto si u takvoj situaciji (ptezpostavila sam da se radi o takvoj vrati nasilja), al mislim da ne bi bilo lose s nekim se posavjetovat i malo "okrenut plocu",da ne budes ti zrtva cijele situacije.

Ja sam recimo sigurna, kao sto kaze Barbi kad bi doslo zaista do stani-pani situacije, ne bi on bas hrlio da bude samohrani otac s dvoje djece od 11 i 15 god. Tko zna sta on brije u svojoj glavi??!!

Jel on misli da bi se ti ipak vratila ako idu djeca? Daj mu to jasno do znanja da ti nazad ne ides, i njemu, al bome i djeci.
Jednostavno ne mogu vjerovat da bi djeci bilo potpuno svejedno ostat bez mame.

Dosta je bilo da te ucjenjuje prvo muz,pa sad i mala. A sin je ocito kolateralna zrtva.

Trebala bi se postavit kao autoritet, koliko god da si umorna od sve te borbe. Jako puno si ulozila dosad, trudila se, da bi sad sve to otislo u vjetar.

I kako god prica krenula dalje, obavezno se i sluzbeno razvedi od takvog lika.

Sretno ti, ne znam sto pametno da ti kazem. Cure ce sigurno nesto imat za nadodat.

Hvala Vam puno. Jeste za sina se plasim jako a "muz" sigurno nije jos svestan sta ga ceka ili zaista misli da ja necu ostati. Rekla Sam i njemu i deci i psihologu da ostajem U DE. Ja mislim da je SVE ovo jako jako lose za decu. Razvod bi se sigurno desio U nekom momentu (steta Sto to ranije nisam pokrenula) Ali je ovaj Sada trenutak i vreme zaista otezavajuce zbog svega Sto se desava U svetu. Verovatno bi deca da su Neke druge okolnosti i da nema ovih strogih pravila drugacije reagovala. Da Su nasli svoje drustvo ovde, da Su mogli da izlaze vise, da smo obilazili okolne gradove a IMA zaista predivnih mesta. Njihova impresija bi Bila drugacija.

Ne znam odakle ti je muž i kuda on želi da se vrati, ali u Vojvodinu se ne vraćaj nikako!

Ostani tamo i napravi nešto dobro od svog života - jer ti to zaslužuješ!

Svako od nas ima svoje granice. Nemoj više gaziti svoje.
Ti si majka i bila si tu za njih. Ali ti si i čovek, i zaslužuješ svoju sreću.

Tvoja deca bi trebala da budu u stanju da uvide da su promene oko pandemije zahvatile celu planetu i da ruže ne cvetaju nigde.
Kod nas su pravila sasvim labava, ali je inflacija, nestašica, velika nezaposlenost, male plate, srozavanje svih ljudskih prava, narušeni svi mogući međuljudski odnosi. Sve se to preliva na vršnjačke odnose koje tvoja deca jako, jako idealizuju.
Ne vredi razmišljati šta bi bilo da je bilo. Pandemija se desila svima i svima je pokvarila živote. Ali ne može biti kriva baš za sve loše u dečjim životima, to bi im već moralo biti jasno.

Nemoj se pokolebati, ostani gde si. Nađi sebi pravnu podršku, dobro se raspitaj o svojim roditeljskim pravima i obavezama.