3....2....1....Bubilo kreni u 2022.
Hvala lili, ta sam <3
Postala sam maratonka! Prvo se isvinjavam sto nisam delila nameru da trcim maraton i treninge ovde, ali imam razloge. Naime, kada je moj tata morao u bolnicu u sptembru prosle godine, imala sam jak strah da ce nesto zbrljati, jer je bila i korona i zdravstvo je inace jako korumpirano. Godinama vec zelim maraton, i godinama vec dugo trcanje uz audiobooks mi predstavlja zadovoljstvo i oslobadja me na mnoge nacine. Jednostavno sam u jednom trenutku osetila da je zbog te korupcije, korone i prirode (zivotno ne kriticnih) operacija na koje je morao, velika mogucnost da nesto zbrljaju. Prijavila sam se na Oaklandski maraton, misleci da cu tako proslaviti ako prezivi, a posvetiti njemu ako umre. Kao sto znate, zbrljali su. Big time.
Nakon tatine smrti mogla sam samo trcati. Trcala sam jako puno, i to mi je stvarno jako pomoglo. Od pocetka ove godine sam vec pretrcala 800km. Napravila sam majicu s njegovim likom (i cirilicom napisala njegov nadimak, pa sam danas ipak malo tripala da li je to ok :brrrr:). Sve mi je bilo ekstremno emocionalno, pa ni mami nisam rekla da se spremam za maraton. Medjutim, osecala sam se da nekako izdajem vezbacice, pa sam ipak potiho nekima dojavila. Oprostite, toliko sam mogla.
Nisam trenirala ni po kakvom planu, samo sam isla duze. Uvela sam dva dana dvostrukih treninga. Ustala bih jako rano ujutro ponedeljkom i sredom, i istrcala bih 16km pre nego probudim decu. Kad ih odvedem u skolu ili jos nekada jos 14, nekada opet 16, jednom ili dva puta i dvadeset. Sredom bih trcala manje nego utorkom, ali dosta velike, dvostuke duzine. Utorkom i cetvrtkom sam trcala majusne duzine, 7-10km, i isto tako i nedeljom s muzem. Petak i subota rest. Petkom sam radila restorative jogu, dvadeset minuta samo, ali dosta sam se upraksala tako da mi je to bilo dovoljno. Tapering sam uvela dve nedelje jer nisam nameravala brzo da trcim. Dosta sam pod stresom, jos uvek sam prilicno tuzna i disanje mi nije najbolje, tako da sam te duzine odradjivala jako sporim tempom i tako sam i ocekivala za maraton. Cilj mi je bio zavrsiti. Staza se zatvarala sedam sati od starta, a moj interni cilj je bio ispod 6 sati.
Ova radna nedelja mi je bila pregrozna i nisam se stigla odmoriti, iako sam znatno manje trcala. To je dovelo do toga da sam sinoc dosta slabo spavala. Telo mi je bilo preuzbudjeno od treninga, mozak uzbudjen od posla (izmedju ostalog pisem i master tezu u kojoj imam jako kompleksnu analizu podataka). Misli su mi bile ok, uzbudjenje zbog maratona nepostojece jer me to cimnulo juce oko 1-2 i zaista me proslo. Ali telo nije htelo zaspati. Bas sam se zeznula. Medjutim, bila sam iskulirala i lezala sam dosta opusteno u krevetu, i odspavala sam nekih 4-5 sati na kraju. Ujutro sam ustala u 5, sto je za mene normalno do malo kasnije, i spremila se za trcanje.
Prvi put sam trcala bilo kakvu trku, pa mi je sve bilo onako, polu-nepoznato. Stala sam kod wave 5, sto je naravno bio i poslednji wave. Cipove za pracenje smo imali u brojevima, tako da nije bilo nista dodatno osim broja (to sam preuzela prosle nedelje). Krenula sam jako lagano, medju sporacima, i prijalo mi je. Medjutim kako su mlje prolazile, ja sam po malo ubrzavala, da bih shvatila da u stvari mogu i ok brzinom da trcim. To tumacim odmornim nogama, jer stvarno od pocetka januara nisam posteno odmorila noge do ove nedelje. Mene inace nikad ne bole noge, zato sam uvek i msilila da sam bolja za long distance. Do 19. milje sam povremeno pila vodu, dva puta piskila, popila dve porcije gatorade i pojela jedan bar koji inace jedem (larabar, ne znam ima li po evropi). Staza je bila u stvari dupli polumaraton, s delom s poprilicnom uzbrdicom. Ukupni elevation gain je bio 272m. Znaci kad sam se priblizila delu s uzbrdicom u drugom krugu, prisla sam stolu s okrepom, i videla gu gel i banane. Pomislila sam da je zgodno da tad uzmem gu, a bananu kad se popnem na tu uzbrdicu, tako da sam pojela gu gel i ponela bananu. Onda je usledio uzas, hahaha. Znaci meni je toliko bilo muka od tog gela, da sam najozbiljnije mislila da cu morati da povracam. Inace nemam nikakvih stomacnih problema, ali valjda ta kolicina dextroze me je zveknula 'u glavu.' Naravno, pejs je polako padao, a meni je sve bilo gore. Na kraju sam morala i da hodam povremeno, i da se pitam da li ipak da povratim. Umor nije bio faktor, jer mi je od tog nizeg pejsa i heart rate isto pao. Ugl, mislim da sam na gu uzas izgubila jedno 10 minuta, i sto je najbitnije, uzivanje. Pre toga sam prosto uzivala. Bilo mi je super, zezala sam se s Oaklandjanima koji su bodrili i prosto se osecala kao da sam medju svojim ljudima. Oakland je 'problematican' grad u regiji, ali medju nama urbanistima ima grupu obozavalaca koji, izmedju ostalog, tvrdimo da je to jedini pravi, autenticni grad u Bay Area. Sve je to tacno, ali ako kli ne pojede gu :D
Ugl dokotrljala sam se do cilja (poslednjih 7 km je bilo pravo povracajuce mucenje), i tu su me docekali troje od cetvoro dece (jedan je bio na baseball utakmici) i muz. Malo me zveknuo emotion kad sam ih videla, ali generalno sam se zaista super provela.
E da, na kraju sam zavrsila za 4 sata i 55 minuta (slusajuci audio knjigu, naravno :D).
3....2....1....Bubilo kreni u 2022.
Kako započeti temu nego sa velikim uspjehom.
Bravo kli.kli. Ne samo na kliometrazi i pace, vec i na razlogu koji te gurao na uspjeh.
U ovoj godini imamo vec dva maratona otrcana. Tako da mozda bi bilo bolje nazvati temu maratonke i one koje ce to poslati, ali ja se prva ne bih javila na temu. Mada nije da se i ovako javljam.
Otrčati 5 km je uspjeh, otrčati 10 km je vec visa klasa. polumaratone trce vec prave trkacice, a maraton samo posebne osobe.
No ovo je tema o vježbanju pa ne smijemo zanemariti i one koje plešu, opustaju se uz jogu, one koje vole zelezo vise od bilo kakve podloške....
Svi koji zelite tipkajte i nagovorite one koje misle da ne mogu, zbog necega.
Svi koji zele mogu, makar i sat dva tjedno. Ali treba naci sto najvise odgovara u tom trenutku. Tu smo pitajte. i pridruzite nam se.
