Pozdrav. Citajuci iskustva mama andjela htela sam da i ja podelim moje.
Prosle godine 15.06.sam imala spontani pobacaj u 11nedelji. Uredna trudnoca,sve u redu na kontroli 13.06.sutradan prokrvarim,dr kaze srce ne kuca. Kiretaza u totalnoj anesteziji. Ceo svet mi se srusio,mislila sam da necu preziveti tu bol. Odradjene sve analize,sve u redu i 30.12.pozitivan test. Sreca,ali i nevidjeni strah,niko sem mene i muza nije znao do 14nedelje. Sve je bilo u najboljem mogucem redu do 26nedelje kad mi moja dr govori da beba zaostaje u razvoju 3nedelje i da ima nesto izmedju dve srcane komore. Salje me u Novi Sad na Kozilijum za fetalne anomalije. Tamo mi postavljaju dijagnozu IUGR 3nedelje,perikardni izliv 3.7mm,VSD 4mm. Salju me na genetiku i TORCH. Torch pokazuje da sam pozitivna na toksoplazmozu,a geneticarka na godisnjem odmoru. Preko jedne privatne klinike u Beogradu primaju me u Narodni Front,tamo mi rade aminocentezu i salju uzorak plodove vode i moje krvi na Veterinarski fakultet da utvrde jesam li toksoplazmozu dobila u trudnoci i jel parazit stigao do bebe. Sledece nedelje dolazi negativan nalaz na toksoplazmozu i uredan PCR nalaz aminocenteze na najcesce sindrome. Rade mi fetalnu ehokardiografiju i doktor mi govori da srce bebe moze da se operise odmah po rodjenju. Sutradan dolazi kompletan kardiotip amionecenteze sa jako losim nalazom. Beba ima duplikaciju jednog kraka 22hromozoma. Mogucnost za takvu gresku 1:400 000. Geneticarka mi govori da je pitanje hoce li se moja beba roditi ziva,a ako prezivi koliko dugo ce ziveti,da postoje samo dva slucaja na svetu da je beba sa takvim promenama dozivela 12meseci. Predlazu prekid,a ja vec usla u 31nedelju. Pisem molbu Etickoj komisiji za prekid,oni odobravaju prekid uz fetocid. Dr mi uvodi iglu u stomak,beba se pomeri,ubode drugu beba se opet pomeri i odgode fetocid za sutradan. Sutradan ista dr pokusava da odradi fetocid i ponovo ne uspeva,dodje druga i sve to zavrsi. 45min kasnije rade mi uz,govore nema srcane radnje,stavljaju mi vaginaletu i oko 16h pocinju bolovi na 10min,oko 19h na 5min. Ja setam svo vreme da se pocnem otvarati. U 2h mi stavljaju drugu vaginaletu otvorena za prst,bolovi na 2min. U 4h me odvoze u salu,prikljucuju na indukciju i ostavljaju me samu. Molim i preklinjem da neko dodje,da mi daju epidural,niko ne dolazi. Ostavljena sama na milost i nemilost osecam da beba izlazi,pritiskam svom snagom svoj stomak i muk,tisina,bolovi su prestali, porodila sam se posle 17h bolova u 9i15 26.6. Devojcica 900g,37cm. Vicem da sam se porodila,nesmem oci da otvorim,ne zelim da je vidim,dolaze dr i sestra,odnose bebu,daju mi da potpisem da odbijam da je vidim,daju mi totalnu i rade kiretazu. Sutradan ujutro dolazi socijana radnica da upise mrtvorodjence i daje mi broj kapele da se javim za preuzimanje tela. Do tad sam samo cekala da se sve zavrsi i da sto pre izadjem iz bolnice,tad sam se slomila. Sutradan mi nadolazi mleko,oni nemaju lekove za zaustavljanje laktacije. U najvecem Beogradskom porodilistu nemaju lekove?!
Posle 5nedelja pakla (jer toliko traje cela procedura)odlazim kuci,prazne duse i praznog stomaka,potpuno slomljena. 7dana kasnije zovem kapelu i dogovaram kremaciju moje bebe,mog andjela. Krajem meseca ce biti prosipanje pepela u Bebi vrtu. Celu proceduru i glupu papirologiju,boravak u bolnici sam nekako pregurala,al kako dalje? Kako se nositi sa cinjenicom da sam potpisala da ubiju moju devojcicu? Kako ziveti sa tim i kako nastaviti dalje?
